"Dok mi je vezivao pertlu, tata je izgovarao OVE reči": Potresna ispovest Aleksandre koja je preživela "Oluju"
Tog 4. avgusta 1995. godine na stotine dece ostalo je bez svojih kolevki, porodice bez svojih ognjišta, a oni od čije su ruke stradali, nikad nisu kažnjeni ili većina njih i dalje je prisutna u političkom životu Hrvatske.
Pročitajte i:
Novinske strane punile su priče o deci iz izbegličke kolone koja su "preko noći morala da odrastu" opisujući strahote kroz koje su prolazili. Među njima našla se i priča mlade Aleksandre Stijelje koja teško da može nekog ostaviti ravnodušnim.
Porodica Stijelje su iz sela Zagrade kraj Benkovca, a poput svojih zemljaka iz Krajine su krenuli 4. augusta 1995. godine na put u nepoznato.
- Dok mi je vezivao pertlu, tata je govorio kako moramo brzo da napustimo kuću - priča Aleksandra za portal SrbijaDanas.com i dodaje da se gotovo svega seća iako je imala svega tri godine.
A onda ih je put naveo na Petrovačku cestu, tog kobnog 7. avgusta.
SKANDAL! Hrvatski ambasador u Beogradu ide kod USTAŠA: Torcidinim huliganima stiže poseta!
- Sedela sam u kamionu gde je pored mame Vedrane, bake i brata Save bilo smešteno još ljudi. Ja sam gledala kroz pocepanu ceradu i u jednom trenutku ugledala avione koji su leteli pravo na nas. Baka me je snažno zagrlila i tada se prolomila strašna buka - priča nam Aleksandra i dodaje:
- Geleri su leteli na sve strane. Mog brata Savu su pogodili u uvo, mamu u ruku, a mene u šaku. Sećam se da me je neko izneo iz kamiona i tada sam videla da auto u kom su bili tata i deda gori. Baka je plakala na sav glas i držala tatu za ruku.
SRAMOTA! Hrvatska policija brani ustašu Tompsona: Njima "Za dom spremni" ne poziva na mržnju (FOTO)
Uprkos ranama i gubitku, oni su uspeli da stignu u Srbiju, a nekoliko dana su proveli u Boru, odakle su se uputili u Ilok, gde je Aleksandrina majka, Vedrana smeštena u bolnicu zbog porođaja. Umrla je u porodilištu novosadske bolnice nakon što je na svet donela devojčicu, Tanju.
Od 1995. godine živeli su sa ujakom Nikolom i ujnom Natalijom, oni su im, kako kaže, sve u životu od kad su izgubili roditelje.
Najmlađa sestra Tanja je rođena u Novom Sadu i do sada nijednom nije otišla u Hrvatsku, dok su Aleksandra i Sava jednom prilikom obišli svoje nekadašnje ognjište.
Oni su poginuli na Petrovačkoj cesti
- Darinka Drča (1927),
- Jovica Drča (1989),
- Mirjana Dubajić (1974),
- Nevenka (Spase) Rajića (1984),
- Žarko (Spase) Rajića (1986),
- Krstan Vuković (1951),
- Darko (Krstana) Vuković (1982),
- Branko Stjelja (1923),
- Mirko (Branka) Stjelja (1961).
- Bakina i dekina kuća, stara česma oko koje smo se Sava i ja igrali, dvorište prekriveno travom...sve mi je to navrlo i tada sam shvatila da mi se u sećanju nije urezao samo tragičan gubitak tate i dede, nego da pamtim i lepe trenutke - kaže Aleksandra i dodaje da je bilo pritiska i pretnji koje su joj upućivane.
- Putem Fejsbuka sam dobijala pretnje da se ne vraćam u Hrvatsku, ali nisam mogla da utvrdim ko je u pitanju, pošto nije bilo navedeno ništa od podataka- kaže ona..
Aleksandra danas radi u Komeserijatu za izbeglice i migracije RS kao terenski radnik sa migrantima u Prihvatnom centru, stariji brat radi u policiji, a mladja sestra je na trećoj godini fakulteta.
Iz Knina pobegao na traktoru, a ove godine igrao na SP: Potresna ispovest prvotimca Zvezde o "Oluji"
Nema besa u meni, mislim da ga nikada nije ni bilo. Ne razmišljam o "Oluji" sve dok se ne približi taj datum u godini, a onda me uglavnom ljudi svojim pitanjima podsete na najtužniji dan u mom životu. Tada podvučem crtu i pomislim kako je sve to što se desilo tužno i bespotrebno.