PODSEĆANjE NA NAJSRAMNIJE PRESUDE SRBIMA U HRVATSKOJ (5): Progon medicinske sestre Zorane Banić iz Zemunika
Medicinsku sestru iz Zemunika kod Zadra Zoranu Banić hrvatsko pravosuđe je u odsustvu osudilo na 20 godina zatvora.
U obrazloženju drakonske kazne piše da je Banićeva u novembru 1991. godine, kao pripadnik sanitetske službe JNA, učestvovala u ubistvu 34 hrvatska civila u selu Škabrnja kod Benkovca.
Mnogo godina posle rata, na osnovu međunarodne poternice, Zorana je uhapšena i sprovedena u zatvor Županijskog suda u Zadru, gde joj je, u skladu sa Zakonom o oprostu, organizovano novo suđenje.
PODSEĆANjE NA NAJSRAMNIJE PRESUDE SRBIMA U HRVATSKOJ (4): Dva udarca nogom u zadnjicu ratni zločin
PODSEĆANJE NA NAJSRAMNIJE PRESUDE SRBIMA U HRVATSKOJ (3): Slučaj Dmitra Dukića iz Gračaca
PODSEĆANJE NA NAJSRAMNIJE PRESUDE SRBIMA U HRVATSKOJ (2): Nedužni Milan Brakus se obesio u zatvoru
U "evropskom" i "civiliziranom" Zadru, svakako jednom od najvećih kulturnih i intelektualnih centara Hrvatske, nije bilo ni jednog advokata koji bi pristao, čak ni po službenoj dužnosti, da brani osumnjičenu Srpkinju. Koja bi, da nije bilo odvažnih zagrebačkih advokata Luke Šuška i Ratka Radovića, ostala bez branioca.
Tokom postupka sud je utvrdio da optužena ne samo što nikog nije ubila, nego uopšte nije pucala. Ni tog dana kad je počinjen zločin u Škabrnji, ni kasnije, do kraja rata. Nekoliko svedoka optužbe je izjavilo da je Zorana spornog dana iz podruma jedne kuće u Škabrnji izvodila hrvatske civile. Neki od njih su kasnije ubijeni. Što je po oceni suda bilo dovoljno da joj izrekne kaznu od 13 godina zatvora.
Uzalud je optužena ponavljala da tog dana uopšte nije bila u Škabrnji, već u svom Zemuniku i podnela dokaze da u vreme izvršenja zločina nad Hrvatima nije bila angažovana u vojnom sanitetu, već da je u isti mobilisana kasnije. Uz priložene dokaze, navela je i svedoke koji to mogu potvrditi ali je sud odbio da ih sasluša.
Sud nije uvažio ni dokaze i svedočenja samih Hrvata, iz kojih se vidi da poginuli u Škabrnji u većini nisu bili civili nego vojnici, koji su poginuli u borbi protiv JNA, u to vreme jedine regularne vojske na području Hrvatske. A da poginuli civili uzopšte nisu streljani, nego su stradali u unakrsnoj vatri.
S obzirom na karakter i veličinu navedenih propusta Županijskog suda, a pre svega zahvaljujući upornosti advokata Luke Šuška, Vrhovnom sudu Hrvatske nije preostalo ništa drugo nego da nakon tri godine otezanja ukine i ovu presudu. Pa je Banićevoj organizovano novo suđenje.
I treće po redu sudsko veće utvrdilo je da osumnjičena medicinska sestra kobnog dana nije pucala u Hrvate, što mu nije smetalo da je osudi na 10 godina zatvora. Nakon žalbe, Vrhovni sud je presudu preinačio na "samo" šest godina zatvora.
Tek toliko da se ne ispostavi da je nesretna medicinska sestra godinama nevina ležala u zatvoru. Iz obrazloženja presude proizilazi da se ratni zločin Zorane Banić ogleda u tome što se navedenog dana, kada je zločin počinjen, nalazila u Škabrnji.
Zbog pogibije hrvatskih vojnika i civila u Škabrnji i Milenko Radak iz Benkovca, ni kriv ni dužan, dve godine je tamnovao u hrvatskim zatvorima. On je uhapšen u julu 2003. godine, kada se, zavaran formalno proglašenom amnestijom za "pobunjene Srbe" i izjavama najviših hrvatskih zvaničnika da srpskim povratnicima garantuju ličnu i imovinsku sigurnost, iz progonstva vratio kući.
Zadarski državni tužilac Galović i njegov zamenik Danone odbili su da u istrazi saslušaju sve svedoke, kako Srbe, tako i Hrvate, koji su tvrdili da je Radak lažno optužen i da nema nikakve veze sa tragedijom u Škabrnji.
Uz to, hrvatsko pravosuđe odbilo je predlog odbrane da se izvrše rekonstrukcija i veštačenje događaja. Radak je ispitivan bez prisustva branioca, a njegov iskaz dat u istrazi naknadno je izmenjen, bez njegovog znanja.
Lakrdija od suđenja pred Županijskim sudom u Zadru okončana je presudom na sedam godina zatvora. Radakova sreća u nesreći bila je pa se i za njega založio agilni advokat Šušak. Više zahvaljujući njegovom autoritetu nego oslobađajućim dokazima, Vrhovni sud Hrvatske poništio je presudu suda u Zadru i Radaka pustio na slobodu.