Zapadni ambasadori "porodili plagijat" od pravog Društva sudija Srbije!?
Da li ste znali da je ovo današnje, Boljevićevo Društvo sudija Srbije u stvari "plagijat" nečega što je zaista trebalo da u Srbiji donese osveženje i malo više poštovanja za sudije i sve druge radnike u pravosuđu?!
Niste. A, i kako bi ste znali, kad se kompletna medijska kampanja (podsticana i finansirana spolja?) svodila samo na protežiranje i uvažavanje onoga Društva sudija koje su osnovali "sudije političari", ražalovani otpadnici jednog sistema u odlasku i nadolazećih "interesdžija", kojima je do ideologije bilo stalo koliko do lanjskog snega…
Pročitajte i:
Dajemo na znanje srpskoj javnosti ( a ona neka širi dalje, pogotovo na Zapad) da je prvo Društvo sudija Srbije osnovano daleke 1990/91.godine.
– Bila je ideja da se stvarno okupi krem ljudi iz pravosuđa, ali ne da budu neka ispostava politike i partijskih interesa, nego zvanično Udruženje u kome će se sudije boriti za jačanje kako pozicije pravosuđa u zemlji, tako i što nepristasnije i nezavisnije uloge svakoga zaposlenog u pravosuđu Srbije – decidiran je jedan od osnivača ovog Društva sudija Srbije, poznati bivši sudija i predsednik jednog od sudova iz beogradske Palate Pravde. – Bili smo registrovani zvanično i sve je urađeno na najlegalniji način. Ideja je bila, da svi beogradski sudovi imaju svoje predstavnike u najvišim telima društva. Hteli smo da snagom već stečenih sudijskih autoriteta pomognemo ostalim kolegama iz redova sudija, da ne dođu u iskušenja poroka i time ukaljaju našu itekako bitnu društvenu funkciju! A, ne kao oni posle, nas… Koje, da se ja pitam, znate gde bi mnogi završili… Bar polovina "cenjenih kolega"…
Prvi predsednik PRVOG Društva sudija izabran je na Osnivačkoj skupštini sudija, bio je Vladan Vukčević (odavno je napustio sud i sada je veoma cenjeni advokat) iz ondašnjeg Okružnog suda. Izbor prvog među jednakima nije bio težak, jer su za njega svi imali samo reči hvale:
– Vladan je bio vrhunski sudija, vrstan poznavalac prava, odličan i čvrst karakter i gospodin za primer – nastavlja evociranje sećanja na taj period u srpskom pravosuđu sagovornik Embarga.
– Vukčević je inače iz poznate porodice u kojoj je otac Jova, mislim bio tada predsednik Ustavnog suda… I odmah su se javile reakcije zvaničnih vlasti. Mislim da je tada bio ministar pravde izvesni Todorović, koji je zapretio nama, beogradskim sudijama "kako će dovesti pun autobus sudija iz Leskovca,Vranja" da se reši nas "neposlušnih"… Predsedništvo je donelo odluku da se ministru zvanično odgovori, kako dolikuje nosiocima sudijskih funkcija. Da ga bukvalno "ispljujemo za ono što je izjavio"!? Napravili smo teze, ali je bilo sporenja na koji način da se to saopšti javnosti? Onda se javio Zdenko Tomanović (u to vreme je bio sudija) govoreći, kako će on to plasirati na najbolji način, mislim da je rekao u Politici…
Sagovornik Embarga, koji je od svojih kolega bio izabran za predsednika Skupštine Društva sudija, nerado priča i o nekim sopstvenim lošim iskustvima iz tog perioda, kada je vlast shvatila da ima posla sa samosvesnim, apsolutno samostalnim i nezavisnim beogradskim sudijama:
– Iste noći ja dobijam poziv da se javim hitno na vojnu vežbu!? Sve je urađeno sa namerom da se iskompromitujem… I naravno da sam se javio i bio sam van sudnice naredna tri meseca.
Međutim, ćuti o tome, kako i na koji način se sasvim minimizirala njihova uloga u društvu, posebno u pravosuđu? Ali, sa primetnom gorčinom govori o nekim svojim bivšim kolegama, koji, po njemu, ne zaslužuju da uđu u sudnicu, a kamo li da nekome sude, a koji su kasnije njihovu ideju okrenuli skoro za 180 stepeni:
– Mnogi su tih devedesetih zaslužili da budu najureni iz sudova, a bogami neki i da budu uhapšeni!? Počeli su da rade na ličnoj promociji, da se bave politikom, da sa advokatima uzimaju pare, i da na čelo sudova guraju one koji to nikako nisu zaslužili! Ne može predsednik suda da bude parničar! To nikako. Pravosudni sistem je ranije bio čist, sudije su držale do sebe. Svi smo znali ko je u Vrhovnom "Lepa" i kako su se neke stvari odrađivale… Vida je, verujem pošten sudija, ali koja je najednom počela da živi u oblacima, da pati od neke visine… Recimo, Dušan Slijepčević je izuzetan sudija, neprikosnoven i nedodirljiv, dok smo znali ko je i kakav Zoran Ivošević, pa ti mladi, poput Omera Hadžiomerovića, Majića,Trešnjeva, Gorana Čavline… Neki su se, posle smene vlasti 5. Oktobra 2000. počeli javno seiriti, poput bivšeg kolege Šere Todorovića…
Dodaje i to, kako su ga pre formiranja ovog drugog Društva sudija "sudije političari", protivnici režima Slobodana Miloševića "jurili" da potpiše saglasnost da odobrava formiranje novog društva, ali pod istim imenom, pod kojim su oni već bili registrovani!? Nisu im pravili probleme, a mogli su. Ali, odmah su shvatili sa kakvim ciljem se formira novo Društvo sudija i ko im daje "vetar u leđa":
– Odmah se znalo, da se u sve to umešao strani faktor. Zna se ko je odlazio stalno na neka studijska putovanja, seminare, tribine i neke poluzvanične seanse po belom svetu. Zašto ne reći, da je i ova sadašnja "večita" predsednica Društva sudija imala direktnu i otvorenu podršku nekih stranih ambasada i da je možda to bio presudni faktor u njenoj karijeri… Inače, niko je ne pamti kao nekog vrsnog sudiju…Mislim da je bila u Petom sudu…