NATO POJAČAVA SVOJE PRISUSTVO NA KOSOVU! Vrhovni komandant alijanse potvrdio: Trebaju nam jače snage! Evo šta se krije iza nove odluke

To ocenjuju stručnjaci i ukazuju da njime zemlje Zapada poručuju da su, uprkos svemu, još uvek dovoljno moćni i da svako ko želi da dovede u pitanje njihovu hegemoniju na prostoru Balkana mora dobro da izračuna da li mu se to isplati.

Pojačavanje trupa najavio je vrhovni komandant NATO snaga za Evropu i zapovednik evropske komande američke vojske Kristofer Kavoli.

- Nakon što smo uradili kompletnu reviziju KFOR-a došli smo do zaključka da nam treba, ne samo više snaga, nego i jače snage. Ovaj proces je u toku. Dovešćemo više teške opreme na teren, kao i više ljudi - naveo je na saslušanju pred Komitetom za oružane snage američkog Senata, koje je održano 11. aprila Kavali.

- Očito da vladaju ocene da se situacija u regionu Zapadnog Balkana ubrzano komplikuje i da može dovesti do daljeg pogoršanja - komentariše Srećko Đukić, bivši diplomata.

"Usijane glave i crvene linije"

Đukić ocenjuje i da je najava usmerena da "ohladi usijane glave".

- Uz već pojačanja koja su prebačena u nas region, ovo pojačanje je najozbiljnije u poslednje dve i po decenije. Ne treba posebno naglašavati da su dve posebno neuralgične tačke Kosovo i BiH odnosno RS. Trebalo bi da je sve ovo usmereno da se ohlade uzavrele glave, bolje ranije nego da dođe do konflikata koje treba gasiti. Uverljivo i robusno prisustvo snaga NATO trebalo bi da bude brana daljoj eskalaciji odnosa na Zapadnom Balkanu, da posluži kao opomena da su se približili crvenoj liniji - kazao je Đukić.

Đukić ujedno podseća i da je na tom saslušanju u američkom Kongresu zaključeno da se situacija na Zapadnom Balkanu naglo pogoršava.

- Očito da su te stvari povezane, političke i vojne - kaže Đukić.

Najava simbolički važna

Stefan Radojković, politikolog, kaže da su najavljena pojačanja generala Kavolija koliko preventivna toliko i simbolički važna.

- Prvo, SAD-u i njegovim saveznicima i partnerima, naročito u NATO savezu, ne treba još jedan nestabilan region o kom treba da brinu s obzirom da na Bliskom istoku (intenziviranje sukoba u i oko Gaze) i u Ukrajini (napredovanje vojske Ruske Federacije duž cele linije fronta) situacija nije povoljna u pogledu njihovih interesa. Posebno ako se uzme u obzir da je ovo izborna godina u SAD - napominje Radojković.

Povodom najave, juče je reagovala i predsednica Skupštine Srbije Ana Brnabić ocenom da je to zabrinjavajuće.

O približavanju Kosova NATO-u nedavno je govorio i Milovan Drecun, bivši predsednik skupštinskog Odbora za Kosovo i Metohiju.

- Mene plaši ono što sam čuo u komandi NATO kada sam bio nedavno, da postoje neke inicijative koje idu ka tome da Kfor ima zajedničke patrole sa kosovskim bezbednosnim snagama uz administrativnu liniju, uključujući i sever. To će značiti uvođenje pripadnika vojske Kosova na sever - kaže Drecun.

Nogu povukle Nemačka i Rumunija

Radojković kaže i da zbog nepovoljnih dešavanja u dva pomenuta regiona, SAD i cela NATO alijansa moraju da signaliziraju svima, a posebno akterima na osetljivim područjima koja su im od interesa, svoj vojni potencijal to jest njegove kapacitete.

- Na taj način poručuju da su, uprkos svemu, još uvek dovoljno moćni i da svako ko želi da dovede u pitanje njihovu hegemoniju na prostoru Balkana mora dobro da izračuna da li mu se to isplati - ističe Radojković.

U proteklom periodu, Nemačka je na Kosovo poslala 150 vojnika, a već ih je na Kosovu i u tome nisu usamljeni. Pre njih je Velika Britanija najavila slanje još 200 vojnika, što znači da će formacija imati ukupno 600 Britanaca.

I Rumunija je poslala dodatne trupe posle incidenata u Banjskoj, kada je 24. septembra došlo do sukoba naoružane i uniformisane grupe sa kosovskom policijom, u kojem je ubijen jedan službenik, a potom i trojica Srba. Nakon ove dopune, u rumunski kontigent vojnika u okviru Kfora broji ukupno 210 vojnika.

Prethodno, nakon majskih sukoba, nakon nasilnog upada specijalnih jedinica kosovske policije u zgrade tri opštine na severu, opštinske zgrade u Zvečanu, Leposaviću i Zubinom Potoku, kako bi sproveli nove albanske gradonačelnike i sukoba Srba koji su protestovali sa pripadnicima Kfora, na Kosovo je tada stiglo 500 pripadnika 65. mehanizovane pešadijske brigade Turske. Ovi vojnici boravili su na Severu, a napustili su Kosovo septembra meseca nakon, kako je saopšteno iz Kfora, uspešno sprovedene misije.

NATO vodi mirovnu operaciju na Kosovu prema Rezoluciji 1244 Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija. Kfor broji više 4.687 vojnika, što je skoro 1.000 više nego prošle godine.

Najveći broj vojnika je iz Italije - 869, Sjedinjenih Američkih Država - 593, Mađarske - 433 i Turske - 369.

Izvor: Srbija Danas/Blic