НАТО ПОЈАЧАВА СВОЈЕ ПРИСУСТВО НА КОСОВУ! Врховни командант алијансе потврдио: Требају нам јаче снаге! Ево шта се крије иза нове одлуке

То оцењују стручњаци и указују да њиме земље Запада поручују да су, упркос свему, још увек довољно моћни и да свако ко жели да доведе у питање њихову хегемонију на простору Балкана мора добро да израчуна да ли му се то исплати.

Појачавање трупа најавио је врховни командант НАТО снага за Европу и заповедник европске команде америчке војске Кристофер Каволи.

- Након што смо урадили комплетну ревизију КФОР-а дошли смо до закључка да нам треба, не само више снага, него и јаче снаге. Овај процес је у току. Довешћемо више тешке опреме на терен, као и више људи - навео је на саслушању пред Комитетом за оружане снаге америчког Сената, које је одржано 11. априла Кавали.

- Очито да владају оцене да се ситуација у региону Западног Балкана убрзано компликује и да може довести до даљег погоршања - коментарише Срећко Ђукић, бивши дипломата.

"Усијане главе и црвене линије"

Ђукић оцењује и да је најава усмерена да "охлади усијане главе".

- Уз већ појачања која су пребачена у нас регион, ово појачање је најозбиљније у последње две и по деценије. Не треба посебно наглашавати да су две посебно неуралгичне тачке Косово и БиХ односно РС. Требало би да је све ово усмерено да се охладе узавреле главе, боље раније него да дође до конфликата које треба гасити. Уверљиво и робусно присуство снага НАТО требало би да буде брана даљој ескалацији односа на Западном Балкану, да послужи као опомена да су се приближили црвеној линији - казао је Ђукић.

Ђукић уједно подсећа и да је на том саслушању у америчком Конгресу закључено да се ситуација на Западном Балкану нагло погоршава.

- Очито да су те ствари повезане, политичке и војне - каже Ђукић.

Најава симболички важна

Стефан Радојковић, политиколог, каже да су најављена појачања генерала Каволија колико превентивна толико и симболички важна.

- Прво, САД-у и његовим савезницима и партнерима, нарочито у НАТО савезу, не треба још један нестабилан регион о ком треба да брину с обзиром да на Блиском истоку (интензивирање сукоба у и око Газе) и у Украјини (напредовање војске Руске Федерације дуж целе линије фронта) ситуација није повољна у погледу њихових интереса. Посебно ако се узме у обзир да је ово изборна година у САД - напомиње Радојковић.

Поводом најаве, јуче је реаговала и председница Скупштине Србије Ана Брнабић оценом да је то забрињавајуће.

О приближавању Косова НАТО-у недавно је говорио и Милован Дрецун, бивши председник скупштинског Одбора за Косово и Метохију.

- Мене плаши оно што сам чуо у команди НАТО када сам био недавно, да постоје неке иницијативе које иду ка томе да Кфор има заједничке патроле са косовским безбедносним снагама уз административну линију, укључујући и север. То ће значити увођење припадника војске Косова на север - каже Дрецун.

Ногу повукле Немачка и Румунија

Радојковић каже и да због неповољних дешавања у два поменута региона, САД и цела НАТО алијанса морају да сигнализирају свима, а посебно актерима на осетљивим подручјима која су им од интереса, свој војни потенцијал то јест његове капацитете.

- На тај начин поручују да су, упркос свему, још увек довољно моћни и да свако ко жели да доведе у питање њихову хегемонију на простору Балкана мора добро да израчуна да ли му се то исплати - истиче Радојковић.

У протеклом периоду, Немачка је на Косово послала 150 војника, а већ их је на Косову и у томе нису усамљени. Пре њих је Велика Британија најавила слање још 200 војника, што значи да ће формација имати укупно 600 Британаца.

И Румунија је послала додатне трупе после инцидената у Бањској, када је 24. септембра дошло до сукоба наоружане и униформисане групе са косовском полицијом, у којем је убијен један службеник, а потом и тројица Срба. Након ове допуне, у румунски контигент војника у оквиру Кфора броји укупно 210 војника.

Претходно, након мајских сукоба, након насилног упада специјалних јединица косовске полиције у зграде три општине на северу, општинске зграде у Звечану, Лепосавићу и Зубином Потоку, како би спровели нове албанске градоначелнике и сукоба Срба који су протестовали са припадницима Кфора, на Косово је тада стигло 500 припадника 65. механизоване пешадијске бригаде Турске. Ови војници боравили су на Северу, а напустили су Косово септембра месеца након, како је саопштено из Кфора, успешно спроведене мисије.

НАТО води мировну операцију на Косову према Резолуцији 1244 Савета безбедности Уједињених нација. Кфор броји више 4.687 војника, што је скоро 1.000 више него прошле године.

Највећи број војника је из Италије - 869, Сједињених Америчких Држава - 593, Мађарске - 433 и Турске - 369.

Извор: Србија Данас/Блиц