SRBIJA POKAZALA OZBILJNOST I ODGOVORNOST, Kurti opstruiše dijalog i IZAZIVA NOVE TENZIJE: Šta donosi nastavak dijaloga sa Prištinom?
Dva velika svetska događaja iz 2024. uticaće na dinamiku razgovora
Pošto je Vlada Srbije donela odluku da od 1. januara omogući svim vozilima sa RKS tablicama da učestvuju u saobraćaju, očekuje se da Priština konačno napravi korak ka formiranju Zajednice srpskih opština (ZSO) i normalizaciji odnosa. Analitičari smatraju da bi sledeće godine mogla da budu rešena mnoga pitanja između Beograda i Prištine koja već godinama ili decenijama egzistiraju.
"KOSOVSKO PITANJE MORA BITI REŠENO U INTERESU SRBIJE" Ruski ambasador zahteva: "Vratimo se REZOLUCIJI 1244"
DAČIĆ BI U PENZIJU, ALI NEMA USLOVE: "Nisam biznismen, nego politikolog" (VIDEO)
"SREĆNA NOVA GODINA, VOLIM TE" Predsednik objavio prelepu novogodišnju čestitku koju je dobio od sina Vukana (FOTO)
Vlada Srbije je svoju odluku o RKS ili kosovskim tablicama obrazložila željom da omogući "slobodan protok ljudi, robe, usluga i kapitala i olakša položaj pogotovo Srba u Kosovskom Pomoravlju, centralnom Kosovu, Štrpcu, Metohiji i na severu KiM".
Mnogi smatraju da je ovaj potez Beograda korak ka relaksaciji višemesečnih tenzija pogotovo na severu Kosova, ali da bi do toga došlo neophodno je i da Priština konačno učini nešto u tom smeru.
"Glavna obaveza Kurtija - ZSO"
I Demostat se u svojoj analizi slaže da je "loptica sada u dvorištu Aljbina Kurtija".
- Glavna obaveza Prištine bez sumnje, odnosi se na formiranje Zajednice srpskih opština. EU je ponovo ovih dana naglasila da je nacrt statuta ZSO koji su njeni predstavnici predstavili 21. oktobra “najbolji mogući”. Na taj način Brisel je odgovorio Aljbinu Kurtiju koji je nedavno kazao da može da napiše moderan evropski nacrt statuta - ocenjuje Demostat.
Odluku Beograda o RKS tablicama pozdravila je EU čiji je portparol Peter Stano izjavio da se na taj način "otvara put ka potpunom ukidanju režima nalepnica". Kako je rekao, EU sada očekuje da Kosovo odgovori na sličan način.
Ipak, postavlja se pitanje na koji način će Priština reagovati na potez Beograda pogotovo što je Kurti bio prilično uzdržan i u vezi sa tablicama, pa je rekao da će registarske oznake iz centralne Srbije "priznati tek kada se uvere da Beograd sprovodi odluku".
Dačić: U februaru koncentracija pritisaka
Ivica Dačić, ministar spoljnih poslova Srbije, ne očekuje da će Priština biti konstruktivna strana u dijalogu ni u narednom periodu.
- Aljbin Kurti će pokušavati da dođe do nekih novih incidenata, do eskalacije, a potom i do pokušaja da se dođe do deeskalacije, Tako se vrtimo u krug, a oni non-stop optužuju Beograd za opstrukciju. Mislim da svima treba da bude jasno da je Beograd taj koji je konstruktivni faktor u svemu ovome - poručio je Dačić.
Šef srpske diplomatije smatra da će počekom godine Beograd biti pod još većim pritiscima iz Brisela jer, kako kaže, u januaru i februaru evropske institucije imaju određena ograničenja koje se tiču izbora u EU.
- Verovatno će se negde u februaru izvršiti koncentracija pritisaka na nas kako bi se što više uradilo na planu Kosova. Zato što institucije praktično posle prestaju da rade dok se ne završe izbori u EU. Bilo bi dobro da period koji sledi dočekamo u eri političke stabilnosti. To znači da imamo konstituisane državne organe, da imamo definisanu političku većinu, za koju se nadam da će biti na svim nivoima - rekao je Dačić.
Izbori u EU početkom juna, u SAD u novembru
Podsećanja radi, izbori za poslanike u Evropskom parlamentu održaće se početkom juna s tim što se već u februaru raspušta skupština u Briselu. Takođe, sledeće godine održavaju se još jedni važni izbori na Zapadu, a to su američki predsednički izbori koji su na programu 5. novembra.
Zbog toga je realno očekivati da će Brisel već početkom sledeće godine tražiti od Beograda i Prištine konkretne rezultate na implementaciji Briselskog i Ohridskog sporazuma. Ako se ima u vidu da je Beograd odlukom da od 1. januara prihvati RKS tablice načinio korak u tom smeru, oči Zapada sada su uprte u Kurtija koji bi konačno mogao da načini korak ka relaksaciji odnosa sa Srbima na severu KiM i krene u formiranje ZSO.
Đukić: Razrešenje kosovskog pitanja u 2024. godini
Srećko Đukić, bivši diplomata, smatra da će "2024. godina doneti razrešenje kosovskog pitanja".
- Mislim da će sa agende biti skinuta sva pitanja koja godinama i decenijama egzistiraju što će znatno relaksirati odnose Beograda i Prištine. Pritom ne mislim da će u realizaciji Ohridskog sporazuma sve ići glatko. Biće sigurno povremeno i provokacija. Ali, smatram da je kosovsko pitanje trenutno jedna od top tema u Briselu jer je evropsko strpljenje pri kraju pogotovo što ćemo sledeće godine imati izbore i u EU i u SAD. Svako bi hteo neki rezultat pre tih izbora - navodi Đukić.
On očekuje da Priština u narednom periodu napravi barem jedan potez u realizaciji Ohridskih sporazuma.
- To može biti ili korak ka formiranju ZSO ili pre toga relaksacija odnosa sa Srbima na severu Kosova. Kurti bi trebalo da pokaže poštovanje prema srpskoj zajednici i omogući njihovu bezbednost. U tom smislu, moguće je da ćemo uskoro imati i lokalne izbore na severu Kosova kako bi Srbi imali svoje predstavnike na vlasti u četiri srpske opštine - ocenjuje Đukić.
"Uvek postoji opasnost od incidenata"
Kako kaže, dijalog Beograda i Prištine sledeće godine može brzo da napreduje.
- Dosta toga može brzo da se realizuje ako se uspostavi iole poverenja između Beograda i Prištine. Nažalost, uvek postoji opasnost da se pojavi neki incident poput Banjske koji može sve da uspori ili promeni tok pregovora iz korena. Zavisi šta kojoj strani odgovara ili ne odgovara da uradi zbog čega može doći do zaoštravanja u odnosima - zaključuje Đukić.
(Srbija Danas/Blic)