Bugarska na GEOPOLITIČKOM raskršću nakon PARLAMENTARNIH izbora (INFOGRAFIK)

Bugarska, 26. mart 2017. godine, nakon kog ništa više neće biti kao ranije. Dan koji će u ako ne velikoj meri, onda barem otvoriti polemiku o budućem kursu ove balkanske EU članice.

Evo kako je Putin VRTEO Hilari Klinton oko MALOG PRSTA?!

SUROVI DO KRAJA: Mađarska od utorka sve migrante zatvara u kontejnere

Bugarska, iako članica Evropske unije u koju je ušla 2007. godine zajedno sa Rumunijom i članica NATO saveza od 2004. godine, uvek je gledala da dobro odigra na polju geopolitike vešto vagajući između interesa velikih sila, prevashodno Sjedinjenih Američkih Država na jednoj i Ruske Federacije na drugoj strani. To je tradicija koju verno prate i čuvaju još od davnih vremena.

Dakle, po principu „ako ne možeš da ih pobediš, pridruži im se“. Ovaj vid spoljnopolitičkog upravljanja državom spasio ih je onaga čega ex-YU narodi nisu mogli da se sačuvaju a naročito ne Srbi koji su stalno predstavljali predmet za potkusurivanje i nadmudrivanje velikih ili kao u igri između dve vatre onaj koga treba gađati loptom.

Bugarska jeste na putu brojnih dešavanja i ne treba zaboraviti da glavna kopnena arterija puteva i saobraćajnica spaja Evropu i Aziju i prolazi upravo tu kroz Bugarsku. Stoga nas ne trebaju čuditi izjave turskog autoritarnog lidera Redžepa Tajipa Erdogana koje je ponovio bezbroj puta kako namerava da otvori granicu i pusti milione migranata u Evropu.

On u zavisnosti od države koje se dotakne ili mu zasmeta njen stav o Turskoj napada istim ili istoj u svojim govorima. Bezbroj puta su pretnje bile adresirane direktno na Evropu, prema Zapadu, Srbima za „poslasticu“ prebacuje Srebrenicu, preti Bugarskoj, stalno pominjući kršenje ljudskih prava, a u svom dvorištu dovodi pod znak pitanja poštovanje istih.

PORAZ PUTINOVIH SLEDBENIKA U EU: Posle Holandije i Bugarska rekla NJET!

Situacija između Bugarske i Turske posebno je bila napeta na dan održavanja izbora u Bugarskoj kada su velike grupe bugarskih Turaka, (koji najvećim delom žive u Turskoj, ali ih ima i u Bugarskoj) krenuli u zemlju odakle su njihovi stari i čije državljanstvo imaju. Situacija je bila na ivici eskalacije nasilja jer su bugarski nacionalisti pokušali da spreče ulazak ove bugarske manjine kako bi glasali u svojim nekadašnjim gradovima. Zašto nekadašnjim? Zato što istorija govori o ne baš sjajnim odnosima između Bugara i njihovih građana muslimanske vere kako slovenskih tako i turskih korena i o njihovom proterivanju u susednu Tursku.

Lider bugarskih socijalista Kornelija Ninova, čestitala na POBEDI GERB-u i Bojku Borisovu (FOTO)

Bugarski nacionalisti protestvovali su na granici sa Turskom kako bi sprečili 50.000 bugarskih državljana koji žive u Turskoj da uđu u Bugarsku i glasaju na pomenutim izborima. Oko 10 odsto od 7,2 miliona Bugara su turskog porekla ili su muslimani, a više od od 300.000 ih je trajno naseljeno u susednoj Turskoj, ali i dalje imaju bugarski pasoš i pravo glasanja u Bugarskoj. Napeti odnosi su izazvali i razmirice između predsednika Bugarske i Turske, pa je tako turski predsednik Redžep Tajip Erdogan kritikovao ono što je nazvao pritiskom na tursku manjinu u Bugarskoj uoči glasanja na šta mu je bugarski predsednik Rumen Radev odgovorio da je Bugarska evropska država koja poštuje ljudska prava a da posebno Erdogan nema prava da im drži pridike o istim niti o demokratiji.

Preliminarni rezultati parlamentarnih izbora u Bugarskoj

Krajnji ishod parlamentarnih izbora u Bugarskoj bio je takav da je pobedio GERB ili „Građani za evropski razvoj Bugarske“ i osvojio između 32 i 33 odsto glasova, dok je BSP ili „Bugarska socijalistička partija“ osvojila 28 odsto glasova. Treća pozicija pripala je koaliciji „Ujedinjenih patriota“ sa 8,49 odsto glasova, a četvrta Stranka bugarskih Turaka „Pokret za prava i slobode“ (PPS) sa 7,72 odsto. U 44. saziv bugarskog Sobranja ući će i stranka "Volja" biznismena Veselina Mareškog, a verovatno i "Reformatorski blok".

Borisov pobedio na izborima u Bugarskoj

Nijedna od stranaka u novom parlamentu nije obezbedila dovoljnu podršku da upravlja samostalno, pa će Vladu najverovatnije kao i pre dve godine formirati GERB, patriote i reformatori. Bugarsko Sobranje čini 240 poslanika i ukoliko mesta obezbede pet stranaka, GERB će imati 94 mandata, BSP 85, Patriote 25, PPS 23 i "Volja" 14 poslanika. Očekuju se i rezultati glasanja iz inostranstva, odnosno glasovi 150.000 birača koji mogu da utiču na izborne rezultate, uglavnom u korist GERB-a.

Svakako ovde u oči upada fantastičan uspeh turske partije, što može u velikoj meri ojačati njihovo nacionalno telo u Bugarskoj i omogućiti direktno mešanje diktatorski i osvajački nastrojenog turskog predsednika Redžepa Tajipa Erdogana u unutrašnju politiku Bugarske, na šta Rumen Radev i Bojko Borisov sigurno neće ostati ravnodušni niti će to mirno posmatrati i dozvoliti populističku invaziju Erdogana na njihovu zemlju.

IZBORI U BUGARSKOJ: Ankete - Cačeva i Radev idu u drugi krug

Kada govorimo o pobedi GERB-a i njihovog lidera Bojka Borisova on je već obavljao funkciju premijera Bugarske od 2009. do 2013., i po drugi put od 7. novembra 2014. do 27. januara 2017. Dugogodišnji uspešni karatista i dokazani telohranitelj, nekada čovek broj jedan u Sofiji, 2013. godine je podneo ostavku na funkciju premijera nakon demonstracija širom zemlje zbog poskupljenja struje. Sada je odlučio da se iskupi i ponovo dokaže da je vredan poverenja građana koje mu je ponovo ukazano.

Kao predsednik partije koja je u sastavu Evropske narodne partije u Evropskom parlamentu, Borisov je Bugarsku usmerio na put usmeren prema otvorenom savezništvu i članstvu u EU i NATO-u, za razliku od BSP-a (socijalista) koji su usmereni više ka saradnji sa Rusijom. Za vreme Bojka Borisova postao je aktualan plan razmeštanja NATO-vog raketnog štita, šta je izazvalo oštre reakcije sa ruske strane. Pored Bugarske na to je pristala i Rumunija.

IZBORI U BUGARSKOJ: Birališta otvorena jutros za 6,8 miliona ljudi

Dakle, u celoj ovoj priči o bugarskim izborima za predstavnike u Sobranju više karata je u igri jer je GERB pred velikim ispitom jer će od formiranja vlade zavisiti i kurs kretanja zemlje na relaciji EU-Rusija-NATO-SAD-Turska a može se očekivati da se na neki način postizborni proces pozitivno ili negativno odrazi na nastavak migrantske krize. Sve uzde sada su u rukama Bojka Borisova koji će morati da vaga na vetrometini ovih odnosa.

Što se tiče pomenutih spoljnopolitičkih aktera, situacija je sledeća:

Turska

Turska je generalno zadovoljna učinkom svojih štićenika u Bugarskoj, koje čine etnički bugarski Turci i slovenski bugarski muhamedani (muslimani) preko Pokreta za prava i slobode i činiće sve u narednom periodu da preko političkih snaga bugarskih Turaka direktno prodre u unutrašnja pitanja Bugarske pa je moguće da će je čak ucenjivati po principu „ako taknete moj narod u Bugarskoj mi ćemo vam pustiti milione migranata pa se češajte“, ali će isto tako moći da jačaju eventualne neootomanske namere i aspiracije kod bugarskih Turaka i muslimana. Turska će svakako povećati broj pretnji kojima će u narednom periodu ucenjivati ne samo Evropsku uniju, već i Bugarsku i to možda mnogo više nego što je to do sada radila.

PROTESTI NA GRANICI uoči izbora! Nacionalisti bi da SPREČE GLASANJE Bugara nastanjenih u Turskoj

Rusija

Što se tiče odnosa između Rusije i Bugarske, oni su kroz vekove bili na relaciji „toplo-hladno“. U 19. veku je u Bugarskoj dominantna bila rusofilska opcija ali je i nekada slavna carska Rusija gajila pro-bugarske stavove kada je Balkan u pitanju a možda je najbolji primer bio čuveni Sanstefanski mir iz 1878. godine nakon Rusko-turskog rata kada su Srbija, Rumunija i Crna Gora (Berlinskim kongresom 1878) stekle nezavisnost.

Naime, Sanstefanski mir je prethodio Berlinskom kongresu i njime je stvorena čuvena Velika Bugarska (o kojoj i dan danas bugarski nacionalisti rado sanjaju) koja je samo formalno bila turski vazal a koju je u stvari kontrolisala Rusija (ova država bi se prostirala od Dunava na severu do Egejskog mora na jugu i od Ohrida i Niša na zapadu do Crnog mora na istoku). Naime, 1878. Rusija je pokušala da „Istočno pitanje“ reši u svoju korist i stvaranjem Velike Bugarske, obezbedi prevlast na Balkanu. Zbog žestokog protivljenja evropskih sila, Srbije i Grčke, revizija Sanstefanskog ugovora izvršena na Berlinskom kongresu u junu iste godine.

RADEV: Bugarska ne prihvata lekcije o demokratiji od Turske

No, vratimo se sadašnjosti. Da, Rusija bi i danas želela vrle odnose sa Bugarskom, što uostalom priželjkuju i pojedini politički krugovi u Bugarskoj, poput socijalista na čelu sa Kornelijom Ivanovom, koja je sa BSP osvojila manje mandata od GERB-a. Da je BSP pobedio verovatno bi preovladala rusofilska opcija bez obzira što je Bugarska NATO i EU članica. Da li bi tada BSP-u prišao i proturski PSS prateći „dobre“ odnose Putina i Erdogana, teško je reći, jer su u pitanju arhineprijatelji.

Naime, socijalisti su decenijama kao i nacionalisti tokom Drugog svetskog rata nastojali da „reše tursko pitanje“ tako što bi ih u što većem broju proterali iz zemlje, tako da proturska opcija ne bi „volela“ da se nađe sa njima u celoj priči, kao i zbog izraženog anti-Putinovskog i anti-ruskog stava koji gaje. Rusija je i ranijih godina najavljivala izgradnju gasovoda kroz Bugarsku, što bi prirodno dovelo do zbližavanja Sofije i Moskve. No, ostaje nam da vidimo da li će nakon izbora u Bugarskoj jačati EU ili ruski uticaj jer bez obzira što se GERB zasniva na prozapadnim stavovima postoje spekulacije da se i ova stranka sve više okreće saradnji i boljim odnosima sa Rusijom s obzirom da pored njenih voda prolazi slavna Crnomorska flota ruske mornarice.

Erdogan uoči izbora u Bugarskoj: Turci su pod velikim pritiskom

SAD

Kada govorimo o pozicijama odnosa SAD i Bugarske, Amerikanci ovu zemlju smatraju strateški važnom kroz kontekst njenog članstva u NATO alijansi i u kontekstu „spoljne linije odbrane“ ili „prve linije fronta“ prema „ratobornim“ Rusima, zatim, crnomorskom državom koja u svakom momentu može priskočiti u pomoć američkim vojnim brodovima, nosačima aviona, odličnog mesta za instaliranje raketnih sistema kao jemca odbrane od „nadirućeg opasnog ruskog uticaja“ i odličnog mesta za odmor i opskrbljivanje američkih ratnih brodova. Bugarska je svakako itekako važna karika u NATO savezu kao i Rumunija. Međutim, izborom novog američkog predsednika Donalda Trampa koji je najavio aktivniji fokus na unutrašnju politiku a spoljnu sveo na bombardovanje džihadista Al Kaide i Islamske države na Bliskom istoku, moguće je da Bugarska neće biti toliko interesantna novoj administraciji u Beloj kući u onoj meri u kojoj je bila do inauguracije Donalda Trampa.

Bivši RVAČ kupio helikopter da bi LOVIO MIGRANTE, a sada DŽIHADISTI HOĆE DA GA UBIJU (VIDEO)

NATO-Evropska unija

Po svemu sudeći Bugarska neće srljati na svoju štetu na geopolitičkoj klackalici, već će nastojati da izvaga kako samo ona ume. I sam Bojko Borisov zna ko je Putin i šta njegova pojava predstavlja za ceo svet i koliko je uzdigao Rusiju kojoj ona iz Jeljcinove ere nije ni do kolena. Stoga Bugarska sigurno neće okrenuti leđa NATO-u, EU, SAD-u ali to nikako neće učiniti ni Rusiji, s obzirom da će se suočiti sa mogućom invazijom izbeglica iz Turske i jačanjem turskog elementa na svojoj teritoriji, a te joj probleme neće rešavati ni Brisel (EU- koja je sama sebi postala najveći problem) niti će to interesovati SAD. Rusija tu dolazi kao ruka spasa koja može sprečiti potencijalne nevolje na Balkanu i obuzdati Erdogana ako to bude potrebno. Dakle, odnos SAD, NATO i EU prema Bugarskoj sve više podseća na jednosmernu ulicu od Zapada ka Istoku a ne obrnuto. Bugarska, Rumunija i baltičke zemlje su tu da zadovolje strateške prohteve Zapada a ne Zapad njihove.

Balkan između ruskog i turskog uticaja, Evropa digla ruke od Zapadnog Balkana?

NATO zaoštrava odnose prema Rusiji, EU i dalje zadržava sankcije prema Rusiji, Turska nerado sarađuje sa Rusijom da ne bi ostala potpuno izolovana i sama, jer je več tresnula šamar EU i SAD-u pa joj se isti vratio kao bumerang.

Tako da, kakva god bila nova bugarska vlada, ona nikako neće okretati leđa Putinu i Rusiji ali će nastojati da ostane u pomenutim nadnacionalnim organizacijama i dobrim odnosima sa SAD-om, EU i NATO-om, što će možda preoblikovati GERB ranije poznatu kao isključivo pro-zapadnu političku opciju.

BUGARSKA U STRAHU OD ERDOGANOVIH PRETNJI: Vojska u pripravnosti!

U svakom slučaju, Bugarska će nastaviti da sarađuje sa onim globalnim akterima koji joj se u datom momentu učine najefikasnijim, najjačim i najvažnijim njenim unutar-političkim ciljevima.

U Velikom ratu, bili su na strani onih koji su im obećali Veliku Bugarsku, u Drugom svetskom ratu su otvoreno stali na stranu Trećeg rajha i danas su EU-NATO članica. Jačanjem Rusije, možemo očekivati prevrat u bugarskom političkom stavu prema Moskvi. Ostaje nam samo da vidimo.