Da li se spremaju za rat? Hrvatska od NATO dobila naređenje da prilagodi puteve i mostove za PROLAZ TENKOVA
Sve je počelo
Hrvatsko Ministarstvo odbrane u septembru je počelo preko Ministarstva saobraćaja, a "za potrebe međunarodne vojne saradnje", da od upravnika auto-puteva u Hrvatskoj traženi podatke o dužini, širini mostova i vijadukta, njihovom geografskom položaju i visini i širini tunela, piše zagrebački "Jutarnji list".
Pročitajte i:
Podaci o logističkim mogućnostima, na zahtev NATO-a čiji je Hrvatska član, zatraženi su i od aerodromskih uprava i železnice. Zagrebački list prenosi da bi mostovi i vijadukti trebalo da izdrže prolaz konvoja tenkova i drugih teških vojnih vozila, kao što su topovi.
Ranije je zbog male visine naplatnih kućica bio problem prolaz s tenkom ili oklopnim vozilom. To je rešeno uspostavom izvan gabaritnog prolaza koji se nalazi u sklopu svake naplatne stanice.
Navodi se da saobraćajni stručnjaci smatraju da bi teške vojne konvoje podnele saobraćajnice u Hrvatskoj i dodaje da je prebacivanje vojnih vozila dosad uglavnom išlo železnicom. Ovi podaci trebalo bi da posluže NATO-u da može prilikom prebacivanja vojnih snaga kopnom unutar Evrope da računa i na korišćenje putne mreže u Hrvatskoj.
Drugi korak za realizaciju brže mobilnosti NATO snaga kroz Evropu je uspostavljanje vojnog šengena. To je kolokvijalni naziv za ukidanje većine administrativnih barijera za prolazak vojnih snaga između članica NATO-a i Evropske unije.
Nakon to je taj model bez uvijanja zatražio komandant američkih snaga u Evropi, a to diplomatskim rečnikom zatražio i američki ministar odbrane Džejms Matis. Samo nekoliko sati nakon njegovog traženja, oglasila se visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i sigurnosnu politiku Federika Mogerini koja je u ime Evropske komisije najavila niz mera koje će ukloniti prepreke kretanju vojne opreme i osoblja širom EU i indirektno najavila uvođenje vojnog šengena, piše list.
Prema planu, do marta 2018. EK će na usvajanje predložiti članicama akcioni plan za jacanje vojne mobilnosti, to uključuje rešavanje pitanja carine, prevoza opasnih materija, nacionalnih procedura i drugih pravnih prepreka.
Prema najavama, "vojni šengen" bi trebalo da bude rešen novim evropskim odbrambenim sporazumom. Sporazum bi sledeće nedelje trebalo da potpie 20 članica Evropske unije, među kojima je i Hrvatska. Nosioci sprovođenja sporazuma su Nemačka i Francuska, a Danska, Portugal i Malta još razmiljaju da li će mu se pridružiti. Na taj način Hrvatska bi mogla pre da ude u vojni nego civilni šengen, pie "Jutarnji list".