DIKTATURA NA ALBANSKI NAČIN: Hodža ih je tako STISNUO da nisu ni pomišljali da VRŠLJAJU kao sada
Zaostavština diktature Envera Hodže i dalje truje albansku politiku. Kako bi okrenula novu stranicu i zalečila rane, vlada je otvorila arhivu zloglasne tajne policije "Sigurimi", više od 25 godina nakon pada komunizma.
VELIČAO VELIKU ALBANIJU: Posle ove slike Srbija će prestati da voli Đanluiđija Bufona! (FOTO)
- To bi trebalo da iskoreni zlo koje i dalje truje albansko društvo. Kao uklanjanje ekcema, bolna, ali neizbežna hirurška operacija - kaže albanski pisac Ismail Kadare.
Hodža je četiri decenije, do smrti 1985., vladao gvozdenom rukom, suzbijao svaku opoziciju i izolovao zemlju od bilo kakvog spoljnog uticaja.
U decembru 2016. osnovano je nezavisno telo zaduženo da kroz arhivu vodi one koji žele da istraže sudbinu svojih voljenih ili ispitaju nečiju. Telo je takođe ovlašćeno za izdavanje "potvrda o nesaradnji" s komunističkim režimom, što je danas uslov za bilo koju javnu dužnost. U vreme Hodžine vladavine više od 100.000 ljudi završilo je u radnim logorima, 20.000 u zatvorima, oko 6.000 ih je ubijeno ili je nestalo.
GRAĐANI NEZADOVOLJNI ODLUKOM: Evo na kom mestu na Balkanu je jedan bulevar dobio naziv po Trampu
U arhivu "Sigurimija", instrumentu Hodžine tiranije, nalaze se milioni stranica dokumenata i desetine hiljada dosijea. U 26 godina od pada komunizma samo su dvojica političara javno priznala saradnju sa Sigurimijem. Još su se neki političari, oni na nižim pozicijama, diskretno povukli iz javnog života pošto se protiv njih povela kampanja tog tipa. Više od 40 godina Irina Salaku (84) pokušava da sazna sudbinu svog supruga Šavita. Zna jedino da ga je ubio Sigurimi.
- Nakon Šavitovog nestanka poslali su me u radni logor zajedno sa dve ćerke - kaže Irina. Tamo su proveli 12 godina.
EKSPLOZIJA U VOJNOJ BAZI U ALBANIJI: Povređeni vojnici!
Irina je Ruskinja koja je Šavita upoznala u Lenjingradu, današnjem Sankt Peterburgu, gde je studirao. S njim je došla u Tiranu. Nakon razlaza Moskve i Tirane 1961., do kog je došlo jer se Hodža nije slagao s Hruščovljevom politikom destaljinizacije, albansko-sovjetski parovi postali su predmet režimske paranoje. Jedna od ćerki Irine i Šavita, Elena, pronašla je optužnicu protiv oca, kao i tri dokumenta koja govore o njegovoj egzekuciji. Ali na svakom je drugi datum i ne može da se utvrdi koji je tačan. O tome gde je pokopan nema ni traga.
- Ne mrzim nikoga. Želim samo da znam gde je grob da mogu da zapalim sveću i isplačem se - rekla je Irina. Nada se da će odgovor pronaći u arhivama Sigurimija. Otvaranje arhiva dugo je trajalo jer je bilo mnogo otpora.
Milunka Savić novog doba: Umesto da radi kao FRIZER, uzela PUŠKU i odbranila KOSOVO 1999! (FOTO)
- Ono krije brojne bolne tajne za mnoge Albance - kaže Gentijana Sula, čelnica tela koje o njemu brine.
- Otvaranjem bi sva nagađanja i manipulacije trebale završiti - dodaje. A njih u političkom i javnom životu toliko mnogo da onemogućavaju da se prošlost jasno vidi.
Ali uprkos otvaranju arhiva Sigurimija, mnoga će pitanja verovatno ostati neodgovorena.
- Mnogo dokumenata su uništena u tranziciji, ali i posle - rekao je bivši zvaničnik arhiva ministarstva unutrašnjih poslova Kastriot Derviši. Slično je bilo i tokom nereda 1997. i anarhije koja je zavladala u zemlji.
- Istinu neće biti lako ustanoviti, ali važno je do nje doći kako bi otkrili sve apekte jednog od najrepresivnijih režima 20. veka - zaključuje Kadare.
Enver Hodža je bio vrhovni vođa Narodne Republike Albanije od kraja Drugog svetskog rata do svoje smrti 1985. godine, kao Prvi sekretar Komunističke albanske partije rada. Bio je i premijer Albanije od 1944. do 1954. i ministar spoljnih poslova od 1946. do 1953. godine.
TRAMP ČEŠLJA BALKAN: Predsednik SAD udara prvo na ALBANIJU I EDIJA RAMU!
Enver Hodža je rođen 16. oktobra 1908. godine u Đirokastri, gradu na jugu Albanije. Njegov otac, trgovac tkaninom, je putovao po Evropi te je najveći uticaj na Hodžu imao njegov stric, Husen Hodža, militantni borac za nezavisnost Albanije. Husen Hodža se takođe borio i protiv represivnih vlada koje su došle nakon nezavisnosti.
Godine 1930. Enver je otišao na studije na Monpelješki Univerzitet u Francuskoj, kao državni stipendista, ali je ubrzo odustao. Od 1934. do 1936. godine bio je sekretar u albanskom konzulatu u Briselu. Tamo je i studirao, a vratio se u Albaniju 1936. godine i postao nastavnik u Korči.
GRUEVSKI UPOZORIO: U Makedoniji može da izbije RAT ako Albanci ne odustanu od svojih uslova!
Hodža je otpušten sa ovog radnog mesta nakon što su Italijani okupirali Albaniju 1939. godine, zbog toga što je odbio da pristupi Albanskoj fašističkoj stranci. Otvorio je radnju duvana u Tirani, gde su ubrzo komunisti počeli da se okupljaju. Uz pomoć jugoslovenskih komunista, osnovao je i postao vođa Komunističke partije Albanije (kasnije preimenovane u Partiju rada) u novembru 1941. godine. Bio je i vođa Narodnooslobodilačke borbe u Albaniji u toku Drugog svetskog rata. Njegova Narodnooslobodilačka armija je 1944. godine preuzela vlast u zemlji.
Enver Hodža se izjašnjavao kao ortodoksni marksista-lenjinista i divio se Josifu Staljinu. Prihvatio je model Sovjetskog Saveza i zaoštrio je odnose s jugoslovenskih komunistima, nakon raskola 1948. godine. Nad ministarom odbrane, Koči Džodžom 1949. godine je izvršena smrtna kazna zbog navodne projugoslovenske aktivnosti.
ZAEV PRIZNAO DA PRAVI VELIKU ALBANIJU: Albanci ostvaruju PAKLENE planove preko Makedonije!
Režim je konfiskovao obradivu zemlju od bogatih zemljoposednika i konsolidovao je u kolektivno zemljište (kooperativi), uz hiljade zatvaranja i ubijanja tokom procesa. Albanska vlast je tvrdila da je Albanija postala potpuno samostalna u snabdevanju hranom tokom komunističke vlasti, kao i uspesima u industrijalizaciji, elektrifikaciji i izbijanju nepismenosti i bolesti.
Ipak, otvaranje albanskih granica, nakon pada komunista, je pokazalo drugu sliku: Albanija nije bila industrijalizovana i bila je ekonomski nazadna u poređenju s ostalim zemljama istočne Evrope. Poljoprivreda nije bila osavremenjena, bilo je veoma malo telefonskih priključaka, a plate kao i kvalitet života su bili veoma niski po evropskim merilima. Mnogo radnika je napustilo Albaniju i potražilo posao u Italiji ili Grčkoj. Najkarakterističnija zaostavština Hodžine vlasti je 600.000 bunkera u zemlji od tri miliona ljudi.
SKANDAL NA JUGU SRBIJE: Deca albanskom predsedniku pevala "Kosovo je Albanija"
Hodža je ostao staljinista i pored ograđivanja Nikite Hruščova od Staljinovih metoda. Ovo je značilo izolaciju od ostatka socijalističke istočne Evrope. Hodža je zaoštrio odnos sa Sovjetskim Savezom, a odnos sa Jugoslavijom je već bio potpuno hladan. 1960. godine, Albanija se priklonila Kini, a loš odnos sa Moskovom je kulminirao 1968. godine, kada je Albanija istupila iz Varšavskog pakta, kao odgovor na sovjetsku invaziju Čehoslovačke.
Unutrašnje uređenje Albanije je odgovaralo Staljinovoj doktrini, te je Hodžin kult ličnosti podsećao na Staljinov. Albanska tajna policija, „Sigurimi“, je bila organizovana po ugledu na sovjetski KGB i istočnonemački Štazi. Tajna policija je bila toliko dalekosežna, da je svaki treći građanin Albanije ili bio u radnom logoru ili ga je tajna policija privela na ispitivanje. Da bi minimalizovali ili eliminisali opoziciju, vlast je progonila neistomišljenike, oduzimajući im poslove, zatvarajući ih, pa i osuđivajući ih na smrt. Putovanje u inostranstvo, osim poslovnih puteva, je bilo zabranjeno.
ĐURIĆ UPOZORAVA: Još jedan NAPAD na prava SRPSKOG naroda!
Godine 1967, nakon dve dekade progresivno jačeg progona religije, Hodža je proglasio naciju prvom i jedinom zvanično ateističkom zemljom u istoriji. Delom inspirisan kineskom kulturnom revolucijom, konfiskovao je džamije, crkve, manastire i ostale religijske objekte (Albanci su uglavnom bili muslimani i katolici). Neki od objekata su uništeni, a drugi pretvoreni u radionice, skladišta, štale, ili pak u kulturne ustanove, kao što su bioskopi. Bilo je zabranjeno davati deci religijska imena, a svako uhvaćen s Kuranom, Biblijom, ikonom ili sličnim religijskim objektom je mogao biti lišen slobode.
TAČI I RAMA BI VELIKU ALBANIJU: Makedonci, uzmite stvar u svoje ruke, nema vam države bez Albanaca!
Hodža nije bio zadovoljan kineskom saradnjom sa SAD početkom sedamdesetih godina. Smrt Mao Cedunga 1976. godine i njene posledice su dovele do razdora odnosa Kine i Albanije, te je Albanija opet ušla u političku izolaciju. Hodža je optuživao i Kineze i Sovjete za revizionizam. Godine 1981. se dogodio još jedan progon državnika. Moguće je da je premijer Mehmet Šehu tada bio ubijen, mada se zvanično tvrdilo da je izvršio samoubistvo.
Hodža se postepeno povukao u penziju početkom osamdesetih, a Ramiz Alija ga je nasledio. Umro je 11. aprila 1985. godine, sa 76 godina. Alija je vodio otvoreniju politiku i Albanija je 1990. napustila jednopartijski sistem.
Makedonija gori, Bosna pred raspadom, Hrvatska vri, preti li opasnost SRBIJI?
Ljudima je bila ograničena sloboda govora, religije, kretanja i udruživanja, iako je ustav iz 1976. garantovao ta prava. Takođe, stanovnici Albanije nisu imali pristup informacijama, osim onoga što je dolazilo iz državnih kanala. „Sigurimi“ je konstantno kršio prava na privatnost ličnosti, doma i komunikacije, te je svojevoljno hapsio. Sudovi su uvek bili naklonjeni vladajućoj stranci.