NAJSRAMNIJI UDAR NA SRBE DO SADA! U Hrvatskom saboru SE PODSMEVALI devojčici koja je PREŽIVELA OLUJU (VIDEO)

Hrvatski sabor / Izvor: Profimedia

Pre nekoliko dana je u Hrvatskom saboru poslanica SDSS, Anja Šimpraga održala dirlijiv govor o operaciji Oluja.

Kao jedna od mnogo Srba koji su tih dana, da bi izbegli sigurnu smrt, napustili svoja ognjišta i uputili se u nepoznato, Anja je opisala kako se osećala kao osmogodišnja devojčica dok je sa novim ruksakom kupljenim za drugi razred osnovne škole odlazila iz svog doma.

Posle njenog govora reagovala je poslanica Karolina Vidović Krišto. Krišto se našla uvređenom zbog govora koji je održala Anja Šimpraga, pa je čak i prijavila povredu poslovnika predsedniku Sabora.

Kompanija Meridian u humanitarnoj misiji širom zemlje - Donacija stigla u Negotinsku bolnicu

MILOVA TELEVIZIJA ZABRANILA SPOT U KOM JE ĐUKANOVIĆ U GLAVNOJ ULOZI: Ovo je bio hit na internetu (VIDEO)

OTKRIVENA PLANTAŽA MARIHUANE VREDNA 2 MILIONA EVRA: Policajci je slučajno uočili iz helikoptera za nadzor

- Poslanice Krišto, Vi ste digli povredu poslovnika. Ja bih Vas prvo zamolio da stavite masku pa da onda govorite – rekao joj je predsednik Sabora.

- Hvala na preporuci. Povreda poslovnika u Hrvatskoj i u hrvatskom saboru, službeni jezik je hrvatski. Nije tačno nego točno, nije 4. avgust, nego 4. kolovoz – rekla je Krišto kroz smeh.

Podsetimo, Anja Šimpraga je u svom govoru rekla da se svake godine u ovo vreme priseti deteta u sebi.

- Svake godine u ovo vreme, dete progovara u meni. Sećanje jedne devojčice iz kolone. Tog 4. avgusta 1995. imala sam tačno osam godina. Najednom i nebo je promenilo boju. Sparina je otežavala disanje, nije slutilo na dobro - prepričavala je Šimpraga sećanje na taj dan.

S ruksakom kupljenim za drugi razred osnovne škole, priča, bila je spremna za put - put koji nije imao ime, put koji je vodio ko zna gde.

Kako je dodala, od Knina, do Petrovačke ceste, preko Banjaluke, a otuda bez stajanja išli su prema Srbiji gde su bili do 1999. godine.

Želja za rodnim krajem bila je, kaže, jača pa su se u Knin vratili 1999. godine - na svoj kamen, pored svoje reke, među svoje ljude.

- Znala sam da su i moji vršnjaci Hrvati prošli patnju, strah i morali ići putem gde nije bio njihov dom. Ali sam isto tako znala da će ta ista deca s jedne i druge strane jednom sesti za isti sto i dogovoriti da se više nijednom detetu ne ukrade detinjstvo, pravo na srecu. Mali čovek uvek bude taj koji pati, koji se ništa ne pita - rekla je.

Gledajući svog oca i majku, njihove žuljevite i hrapave ruke, koje su danonoćno radile u polju kako bi svoju decu izveli na pravi put znala je, kaže, da je puno važnije biti čovek nego samo Hrvat ili samo Srbin.

ŽESTOK SUDAR U LUCI! Oštećen brod "Budva" na kom je pre tri meseca zaplenjeno POLA TONE KOKAINA (VIDEO)