"SRBI, ODLOŽITE SLAVLJA DA SE NE PRETVORE U TRAGEDIJU!" Poznati infektolog otkrio šta može da nas košta života

Ako se širenje epidemije korona virusa nastavi ovakvim tempom, suočićemo se s teškom situacijom, da broj obolelih bude velik i prevaziđe ljudske i prostorne kapacitete i limite.

Na ovo upozorava načelnica Klinike za infektivne bolesti u Univerzitetskom kliničkom centru Republike Srpske, dr Antonija Verhaz, koja naglašava da neprimerene i rizične načine ponašanja, nažalost, i dalje možemo da vidimo gotovo na svakom koraku.

– Prođete pored kafića, a većina stanovništva nema masku, ne drži distancu. Organizuju se razni javni i privatni skupovi, bez poštovanja epidemioloških mera. Sva okupljanja i proslave moraju da budu odloženi za neka bolja vremena. Ne možemo po cenu života praviti slavlja, da bi se ona, onda, pretvorila u tragediju – poručuje dr Verhaz.

Kako biste ocenili trenutnu epidemiološku situaciju u Srpskoj?

Ona je zabrinjavajuća i alarmantna. Klinika za infektivne bolesti je od 5. marta preobražena u kovid bolnicu. Nažalost, mi smo sve ovo vreme imali visok broj hospitalizovanih pacijenata, a u poslednje dve nedelje dešava se nešto s čim se ranije nikada nismo susretali. To je da je broj pacijenata koji dolaze u Kliniku za infektivne bolesti na pregled i broj pacijenata u hospitalnom delu veći od onoga koji realno možemo da primimo.

Uprkos tome, mnogi građani i danas tvrde da je korona izmišljena?!

Tačno, tvrde da je ovo neka propaganda, teorija zavere. Korona i kovid 19 nisu izmišljeni, već surova realnost ne samo kod nas, nego i u celom svetu. I zdravstveni radnici su samo ljudi, i mi se plašimo za svoje zdravlje i živote. Potrebna nam je podrška svih da ovu pandemiju što pre zaustavimo. Pojedinci, očigledno, ne misle ni na sebe, a kamoli na druge. Zabrinjava apsolutna indolentnost dela stanovništva, koji se po mrežama ismejavaju ovoj situaciji. A to apsolutno može dovesti do urušavanja sistema. Ugroženi su zdravstveni radnici, ali i pacijenti oboleli od kovida, koji dolaze u sve većem broju. Tu su i oboleli od drugih bolesti koji se moraju lečiti. Molim građane da najozbiljnije shvate apele struke, jer zdravstveni sistem je svima nama potreban i on se mora očuvati.

Kako svemu odolevaju zdravstveni radnici?

Činjenica je da su oni mnogo više izloženi koroni nego ostali deo populacije. Nakon osam meseci borbe s pandemijom zdravstveni radnici su iscrpljeni i na izmaku snaga. Njihova iscrpljenost već se graniči između zdravlja i bolesti. Može se desiti da u većem broju počnu obolevati i da odlaze na bolovanja zbog iscrpljenosti, aktiviranja njihovih hroničnih bolesti, zbog zaražavanja koronom. U tom slučaju, postajemo ugroženi kompletno svi.

Šta nam je činiti, da bar pokušamo da sprečimo neki gori scenario?

Samo treba da se pridržavamo nekoliko jednostavnih mera, kao što su: nošenje maski, držanje fizičke distance, higijena, izbegavanje okupljanja i slavlja. To, zaista, nimalo niije teško.

O čemu najčešće razmišljate kad krenete na posao?

Kako ćemo izdržati! Da li će taj dan u smenu da dođe cela ekipa ili će nekoliko doktora i sestara javiti da su bolesni. Pitam se ko je sledeći, ko će ispasti iz smene i kako da nadoknadimo taj gubitak, kad su radnici iscrpljeni. Kad vidimo velike redove ljudi pred klinikom, plašim se kako ćemo da završimo taj posao.

Čega se još plašite?

Da ćemo se inficirati. Dok, s jedne strane, pomažemo drugima, s druge ugrožavamo i sebe i svoje najmilije. Verujte, mi smo veoma revnosni, pridržavamo se mera i jedna smo od klinika s najmanjim brojem zaraženih. Međutim, i među profesionalcima sada, nažalost, raste broj zaraženih, jer je infekcija jako raširena u zajednici i opštoj populaciji.

Iz čega medicinari crpe snagu da idu napred?

Osim želje da pomognemo svima kojima je naša pomoć potrebna, tu su i ljudi koji nam se iskreno zahvaljuju i odaju priznanje. I to što medicinski radnici daju maksimalan doprinos u prevazilaženju ove teške situacije. To su medicinske sestre i tehničari, čistačice, a teško je i portirima, vozačima. Ipak, mislim da su sestre stub koji u ovom trenutku trpi ogroman pritisak.

Šta vas, u ovoj situaciji, zna neprijatno da iznenadi?

Kad pojedinci, pred dolazak u kliniku, žele da izaberu sobu!? Kao da nisu svesni da smo u situaciji koja je veoma slična ratnom stanju. To mi je jako čudno. Međutim, situacija se brzo promeni kad dođu u bolnicu.

Kako ide tok ove bolesti?

S visokom temperaturom, respiratornim simptomima, bolovima u mišićima, gubitkom čula ukusa i mirisa. Upale pluća koje prate ovu bolest su nešto što do sada nismo viđali. Ponekad je reč o teškim obostranim upalama koje pacijenta brzo mogu da uvedu u respiratornu insuficijenciju i da otvore put ka intenzivnoj nezi i respiratoru.

Kakva je prognoza ljudi koji završe u bolnici?

Nakon osam meseci borbe sa ovom bolešću možemo reći da je ona izuzetno teška i opasna. Jedan broj obolelih će imati lakšu kliničku sliku, ali se ne zna ko. U početku smo govorili da teže kliničke slike razvijaju stariji i hronični bolesnici, ali se ispostavilo da i mladi i zdravi mogu da obole i razviju veoma težak oblik bolesti, pa i letalni ishod. A bilo je starijih koji su lakše preboleli.

Dakle, na tu kartu ne smemo da igramo.

Apsolutno ne! Da li će klinička slika biti lakša ili teža u velikoj meri zavisi od imuniteta. Imamo novi virus koji je nepoznat većini populacije, a ko god dođe s njim u kontakt verovatno će oboleti.

Jedno vreme smo se hvatali za slamku da je virus oslabio…

Da, ali to nije tačno. Ne znamo mnogo o tome, ali ne možemo igrati ni na tu kartu. Njegova virulentnost nije oslabila, čim se on održava ovako dugo. Imali smo dilemu i zabludu da će u letnim mesecima, zbog visokih temperatura, ovaj virus smanjiti potencijal i možda čak i nestati, ali se to pokazalo kao netačno.

Da li se kod osobe koja je preležala korona stvaraju zaštitna antitela?

Većina korona virusa izaziva kratkotrajno imunitet, onda titar antitela pada i ponovo postajete skloni da dobijete infekciju. Već testiramo osobe na antitela i primetili smo da ima ljudi koji su bili zaraženi korona virusom, a nemaju zaštitnih antitela. Neki imaju, ali ne znamo koliko će ona trajati i koliko će štititi osobu. Pretpostavljamo da je, kod nekog ko nije stvorio zaštitna antitela, infekcija opet moguća.

Šta je s prevencijom?

Za koronu ne postoji adekvatan lek. Ima veliki broj studija o efikasnosti pojedinih lekova, ali nema ni leka, ni vakcine. Dakle, nema preventive, i to komplikuje ovu bolest.

Nemaju simptome, a seju zarazu

Koliko su opasni asimptomatski slučajevi?

Mnogi ljudi nemaju nikakve simptome i tek slučajno, odnosno kad moraju na neki pregled, saznaju da su pozitivni na korona virus. Oni, naime, ili nemaju simptoma ili su ti simptomi jako blagi. Takve osobe su srećnici što se tiče njihovog zdravlja, ali su epidemiološki jako opasni.

U kom pogledu?

Ne idu u izolaciju, jer niko od njih niti zna niti sumnja da je bolestan. U međuvremenu, šire infekciju, koja se tek kasnije slučajno otkrije. A ko zna koliko je ta osoba, do tada, posejala virusa i ljudi inficirala. Onda se, opet, vraćamo na priču o neophodnosti nošenja maski, držanja fizičke distance, dezinfekcije i lične higijene. I, naravno, izbegavanja bilo kakvih rizičnih okupljanja.

Teško je reći lošu vest

Šta je za Vas i za Vaše kolege posebno stresno i potresno?

Smrt je nešto s čim se svako ljudsko biće, pa tako i lekar, jako teško suočava. Opominje nas da smo svi smrtni. A mi smo ovde imali cele porodice koje su bile u teškom stanju. Pitaju jedni za druge, a ti ne znaš šta da im kažeš. Imali smo po tri smrtna slučaja u jednoj porodici. To je jako stresno. Ne znamo da li da kažemo onako kako jeste ili da malo ulepšamo situaciju. Da li da kažemo da je majka ili dete jako teško, da je premešteno u intenzivnu negu. Nikad niste načisto da li treba da odgodite lošu vest koja će, svakako, negativno uticati na oporavak obolelog.