"Begajte! Begajte! Ide vtori železni" Kako je Gvozdeni puk ušao u LEGENDU i zašto su ga se neprijatelji toliko bojali?
Hrabrost i izdržljivost vojnika bila je toliko velika da se pročula u svetu
Gvozdeni puk. Dve reči, bezbroj emocija i značenja. Legendarni Gvozdeni puk ili Drugi pešadijski puk "Knjaz Mihajlo". Ako pitate stare Topličane, ili mlađe koji znaju i vole istoriju, mogli bi vam danima pričati o Gvozdenom puku. Gotovo da u tim krajevima nije bilo kuće iz koje tih ratnih godina nije otišao po jedan mladić u Gvozdeni puk, dobrovoljno, iako znajući da ide na put bez povratka. I nema tamo potomka koji nije ponosan na svoje pretke koji dadoše život za slobodu.
Ovo je bio puk srpske vojske tokom ratova od 1912. godine do 1918. godine. Većinu vojnika ovog puka činili su Topličani, Jablaničani, Zaplanjci i Pustorečani.
Nije dovoljno reći da je snagom, izdržljivošću, ljubavlju prema Srbiji, svojoj zemlji, odanosti porodici i zemlji, ovaj puk zadivio ceo svet. U miru puk je imao garnizon u Nišu, a u ratu mobilizovan je u Prokuplju.
Prva žrtva Prvog svetskog rata bio je mladi Srbin: Jedna čitulja OTKRIVA VELIKU MISTERIJU (FOTO)
"Oj Iliću drugi Obiliću, da je taki još majora bilo, mi bi tada došli na Kosovo" Mihailo zaboravljeni SRPSKI JUNAK
PRIČA O NAJMLAĐEM SRPSKOM VOJNIKU: Momčilu (8) je pobijena cela porodica, a onda kreće u OSVETU i postaje HEROJ
Istorija kazuje da su u ratu s Turcima 1912. godine Gvozdeni puk činili Topličani, Jablaničani, Pustorečani i Zaplanjci. U drugoj i trećoj četi 4. bataljona bili su samo Jablaničani i Topličani. Uoči rata, 7. oktobra 1912. godine, kad je puk pošao iz Prokuplja u rat protiv Turaka brojao je 60 oficira, 445 podoficira i kaplara, 4210 redova i 29 muzičara.
Ima jedna priča koja je ušla u legendu. Iako se puk zvao Drugi pešadijski puk "Knjaz Mihajlo", najpoznatiji je kao Gvozdeni puk. Gubici u ljudstvu ovog puka od ratova 1912-1918. bili su veliki. Međutim, izdržljivost ovih hrabrih junaka – vojnika bila je toliko velika da se u svetu pročulo za Gvozdeni puk. Bio je sastavljen od ljudi koji su se na smrt borili. Pobediti ili izgubiti, treća opcija nije postojala.
Do 1918. godine, od oko 19.000 pripadnika poginulo je oko 32 oficira, 1.239 vojnika i podoficira, ranjeno 148 oficira i 6.492 vojnika i podoficira puka. U ove podatke nisu uračunati gubici od bolesti, naročito od kolere 1913. i tifusa 1915. godine, jer nikad nisu precizno utvrđeni.
Zbog junaštva i hrabrosti neprijatelji su se počeli plašiti Gvozdenog puka. Od svih najviše su se plašili Bugari. Posebno je zanimljiv slučaj iz 1913. godine boja na Bregalnici. Kad je te 1913. godine na Bregalnici Drugi puk krenuo u juriš, mogla se čuti panična povika bugarskih vojnika:
- Begajte! Begajte! Ide vtori železni! Ide ludi puk! (Bežite! Bežite! Ide drugi gvozdeni! Ide ludi puk!)
Danas, sećanje na junački legendarni Gvozdeni puk čuvaju potomci ratnika – heroja!
Veoma lepa činjenica je da je u selu Igrište, u okolini Kuršumlije, podignut spomenik Gvozdenom puku, koji je visok 5,3 metara. Spomenik je napravljen tako da je na njemu upisan deo srpske istorije, ime Gvozdenog puka, kao i imena 17 nastradalih pripadnika tog puka iz Igrišta. Spomenik je 1. oktobra 2016. godine otkrio komandant Kopnene vojske Srbije general Milosav Simović.
O hrabrom Gvozdenom puku su rekli:
Koliko je Gvozdeni puk bio moćan govori i činjenica da je o borbenom moralu srpskih vojnika uverljiv zapis ostavio njihov protivnik i okupatorski vojnik, kaplar 11. puka 9. austro-ugarske divizije i učesnik Cerske i Kolubarske bitke i poznati književnik Egon Ervin Kiš. On je o njima pričao ovo:
- Tek u Srbiji 1914. godine shvatio sam da je ljubav prema slobodi malih naroda, jača sila od nasilja velikih i moćnih. Tek ovde sam shvatio Šatobrijana da neumitna sila-volje savlađuje sve, a da je slabost sile u tome što veruje samo u silu.
Žurnal de Ženev, oktobar 1918. o Gvozdenom puku:
- Izgleda da oni vode borbu u hipnozi, u nekom letargičnom snu, idu napred... Pod neprestanom borbom, zaneseni, opijeni, idu iz dana u dan kao oluja, kao mahniti po 30-40 kilometara dnevno. Ova brzina gonjena je samo za kinematografske filmove...
Možda su i najmoćnije reči francuskog generala Franše de Eperea:
- To su seljaci, skoro svi. To su Srbi, tvrdi na muci, trezveni, skromni, nesalomivi. To su ljudi slobodni, gordi na svoju rasu i gospodari svojih njiva.
Ratna zastava Drugog pešadijskog puka Moravske divizije prvog poziva "Knjaz Mihailo" bila je najodlikovanija zastava u srpskoj vojsci.
Gvozdeni puk je sve do 5. maja 1920. godine zadržan u Beogradu i to kao gardijska jedinica. Obezbeđivao je Dvor, Narodnu skupštinu i ministarstva. Tek kada je formirana garda puk je demobilisan. Junaci, ratnici-heroji, koji su sačinjavali Gvozdeni puk ušli su u legendu.
Neka im je večna slava i HVALA.