Da li živimo u HOLOGRAMU?
Teza koja je uzdrmala sva naša saznanja
Krajem devedesetih godina fizičari su otkrili neverovatnu vezu između dva naizgled nepovezana koncepta u teorijskoj fizici. Ta veza je skoro neobjašnjivo tehnička, ali može imati dugosežne posledice po naše razumevanje gravitacije i čak univerzuma.
Pročitajte i:
Da bismo ilustrovali tu vezu, počećemo od crnih rupa.
Istraživači su otkrili da kad jedan bit informacija uđe u crnu rupu, njena površina se povećava za veoma preciznu količinu: kvadrat Plankove dužine (1,616252×10-35 metara).
Na prvi pogled ne deluje interesantno što se crna rupa uvećava kad u nju upadnu materija ili energija, ali ono što ovde iznenađuje jeste to što se umesto obima povećava njena površina, koja raste u direktnoj proporciji sa ulazniminformacijama, što je u totalnoj suprotnosti sa drugim poznatim objektima u svemiru, piše “Spejs”.
Većina poznatih objekata koji “konzumiraju” jedan bit informacija uvećaće svoj obim za jednu jedinicu, a površinu za samo delić. Ali sa crnim rupama situacija je obratna.
Kao da ta informacija i nije unutar crne rupe već se zaglavila na njenoj površini. Tako crna rupa, potpuno trodimenzionalni objekt u našem 3D univerzumu, može biti kompletno predstavljena samo svojom dvodimenzionalnom površinom.
A to je upravo način na koji funkcioniše hologram.
Hologram je prikaz sistema uz pomoć manje dimezija u koji se i dalje mogu upakovati sve informacije originalnog sistema.
Na primer, mi živimo u tri (prostorne) dimenzije. Kad pozirate za selfi, kamera snima dvodimenzionalni prikaz vašeg lica, ali ne hvata svu informaciju. Kad kasnije pregledate fotografiju i birate filter vi ne možete, na primer, videti dlan ruke, koliko god da rotirate sliku.
Snimanje holograma bi očuvalo tu informaciju. Iako je u pitanju dvodimenzionalni prikaz i dalje bismo mogli da ga sagledamo iz sva tri dimenzionalna ugla.
Opisivanje crne rupe kao holograma može rešiti takozvani informacioni paradoks, odnosno odgovoriti na pitanje gde odlaze informacije kad crna rupa konzumira materiju.
Britanija uzvraća udarac: Nakon Bregzita za građane EU važiće NOVA PRAVILA
Postoji još jedna primena holografskih tehnika nazvana AdS-CFT, posebno rešenje Ajnštajnove teorije relativiteta koje opisuje potpuno prazan univerzum sa negativnim prostornim zakrivljenjem. To je prilično dosadan univerzum bez materije ili energije. Iako nije naš, neki univerzum jeste.
Živimo li, dakle, u hologramu? Ako su holografski principi korisni za rešavanje problema, ne znači da živimo u hologramu.
Da li je naš univerzum sa gravitacijom u tri dimenzije samo iluzija, ili stvarno živimo u dvodimenzionalnom ograničenom kosmosu bez gravitacije – na kraju krajeva nije ni važno, jer čak i da živimo u hologramu, ne znači da bi uvideli razliku.