"AKO ŠVEDSKA UĐE U NATO, POSTAJE LEGITIMNA META RUSIJE!" Moskva neće trošiti ljudstvo, Stokholm ima i PREVIŠE unutrašnjih problema, vojska je na ulicama!
Spoljnopolitički analitičar Aleksa Filipović o prijemu Švedske u NATO, desno-populističkim partijama u Skandinaviji i migracionoj politici ovih zemalja
Kako su prenele RIA Novosti, turski predsednik, Redžep Tajip Erdogan, predložio je parlamentu zemlje da ratifikuje protokol o članstvu Švedske u NATO.
"NAJVEĆA OPASNOST BIĆE UKOLIKO IRAN UĐE U RAT SA IZRAELOM" Tri moguća scenarija za izbijanje nuklearnog rata, otkriveno kada će biti NAJKRITIČNIJE
SATELITSKI SNIMCI IZ GAZE OTKRILI UŽAS Hamas rasporedio oružje pored škola, a ono što je pronađeno na telu militanta ne sluti na dobro
"Invazija može da sačeka" Agent Mosada obrazložio zašto mora da se odloži kopneni napad na Pojas Gaze
Švedska je kao što je poznato, predala svoju prijavu NATO-u u maju 2022. godine zajedno sa Finskom, ali tek treba da dobije konačno odobrenje od Mađarske i Turske. Ankara je ratifikaciju aplikacije povezivala sa ispunjenjem švedskih obećanja o borbi protiv terorizma (kurdskih separatista), uključujući i prekid kampanje paljenja Kurana.
Mađarska je odložila glasanje o prijemu Švedske u NATO, jer Stokholm, kako kažu, podriva odnose sa Budimpeštom i stalno pokazuje "moralnu superiornost". Ulazak dve skandinavske države u NATO, digao je veliku buru u svetskoj javnosti i već se razmatraju brojni scenariji oko toga šta će se u budućnosti dešavati.
Finska je već u NATO-u, samo se čeka ulazak i Švedske u ovaj vojni savez. S tim u vezi, portal Srbija Danas imao je priliku da razgovara sa našim stručnjakom za Skandinaviju i odnose tamošnjih zemalja sa Rusijom, EU i NATO savezom. Prenosimo vam deo intervjua sa gospodinom dr. Aleksom Filipovićem, spoljnopolitičkim analitičarem i ekspertom za političke prilike u skandinavskim zemljama i velikim poznavaocem prilika u Ruskoj Federaciji.
- Ja sam se specijalizovao za Skandinaviju još od magistarskih studija i za partije desnog populizma u Evropi, tako da su mi doktorske studije u potpunosti bile posvećene skandinavskom regionu i tema mog doktorata je bila: "EU, NATO i Rusija u ideologiji i praksi desno-populističkih partija Finske i Skandinavije: uporedna analiza". Dakle, desne populističke partije Skandinavije i njihov odnos prema NATO-u i Rusiji - rekao je naš sagovornik.
Kako kaže, glavna ideja je bila da se razume kakva je spoljna politika tih desno-populističkih partija koje su već nekoliko godina unazad na radaru i analitičara i akademika zbog toga što dobijaju izuzetno visok broj glasova na izborima i da su u pitanju zapravo partije koje su bile marginalizovane, autsajderi, a sada, kako kaže, u Švedskoj i Finskoj već učestvuju u vladajućim koalicijama u nekom obliku.
- Moja glavna teza je bila ta da nije bitno ono što je napisano u programima tih partija kakva će biti spoljna politika i šta je izrečeno tokom predizbornih obećanja, već je bitnije da se razume šta njihovi lideri i političari iz tih partija pričaju u datom trenutku. Na primer, imali smo slučaj "Švedskih demokrata" i "Partije Finaca" gde su se lideri partija u svojim predizbornim kampanjama i političkim programima protivili članstvu Švedske i Finske u NATO, da bi maja meseca 2022. godine i jedan i drugi lider tih desno populističkih partija, promenili ploču i potpuno zastupali tezu da njihove zemlje treba da uđu u NATO, pogazivši pritom i predizborno obećanje i pisani program - rekao nam je Filipović.
On smatra da tako dolazimo do toga da ne treba verovati ničemu što je napisano, kako kaže, nikakvom dogovoru, nikakvom programu.
- Imali smo i primere Minskih sporazuma koje niko nije poštovao i drugih primera gde se neki međunarodni dogovor zaključi, ali nijedna strana to ne poštuje. Sada više moramo da obraćamo pažnju na izjave zvaničnika i njihove postupke, nego na ono što obećaju ili napišu tokom predizborne kampanje - istakao je Filipović, komentarišući političke prilike u skandinavskim zemljama.
- Pre svega, treba da razumemo skandinavski region u jednom kontekstu bezbednosnih i nacionalnih interesa za SAD. Jasno je da SAD žele da Evropu zaokruže kao jednu celinu da sve bude pod njihovom kontrolom, zbog toga i postoji NATO. Švedska i Finska nisu bile članice NATO-a, ali nisu bile članice NATO-a samo po imenu, u svemu drugom su imali apsolutno razvijenu saradnju sa okolnim zemljama Skandinavije i sa SAD, zajedničke vojne vežbe, članice su NORDEFCO-a, tj. Nordijske odbrambene inicijative koja je donekle jedan pseudo vojni savez - ističe Filipović.
Prema njegovom mišljenju, Americi je potrebno da osigura prilaz Severnom morskom putu i izuzetno joj je to važno zato što će Severni morski put sve više i više dolaziti do značaja. Kako kaže naš sagovornik, neke su projekcije da do 2025. godine 80 miliona tona tereta kroz trgovinu treba da prođe Severnim morskim putem koji zbog globalnog zagrevanja postaje sve prohodniji i samim tim sve zemlje u okolini i Rusija i SAD, skandinavske zemlje, pa i Kina imaju ambicije da donekle kontrolišu trgovinu.
- Americi su potrebni resursi koje Švedska i Finska imaju, poput avijacije i mornarice, kao i Danska i Norveška, i 2021. godine SAD su objavile svoju strategiju koja se zove "Povraćaj uticaja na Arktik" i između ostalog navedeno je da zbog kontrole Severnog morskog puta i arktičke regije izuzetno su potrebni resursi koje imaju Finska i Švedska - kaže naš stručnjak.
On smatra da je u interesu Vašingtona da te dve države budu članice NATO-a, nego što je to interes te dve zemlje i dodaje da Rusija sigurno ne planira nikakvu invaziju na Finsku, Švedsku, niti NATO, a da članstvo u NATO-u predstavlja samo dodatne izdatke. Po njegovom mišljenju, u celoj toj situaciji najviše profitira Vašington.
- Što se tiče paljenja Kurana i da li je to neka taktika za odlaganje. Postoje razne teorije. S jedne strane to je ta sloboda govora kojom se skandinavske zemlje izuzetno ponose, pre svega Švedska i Danska. Švedska je primer jednog najliberalnijeg i najotvorenijeg mogućeg društva koje trenutno postoji u Evropi. Švedska plaća cenu danas svega toga. Postoji mogućnost, da sa jedne strane neko u državnom vrhu prećutno i odobrava takve akcije pošto je svesna šta će značiti ako Švedska zvanično stupi u NATO, a to znači da postaje legitimna meta za bilo kakvu rusku odmazdu u slučaju otvorenog rata između NATO-a i Rusije, a jasno je da Rusija ne bi trošila svoje resurse za borbu u Skandinaviji. Tu bi verovatno bilo iskorišćeno taktičko nuklearno oružje i ne bi bilo korišćeno niti ljudstvo niti tenkovi - kaže naš sagovornik.
Filipović podseća da je region izuzetno geografski nepovoljan za bilo kakvu vrstu ratovanja, da Rusi i dalje imaju veoma loše iskustvo vezano za Finsko-sovjetski rat (Zimski rat) uoči Drugog svetskog rata i da je prošlo vreme gde vi nužno morate fizički da okupirate neku teritoriju da bi je kontrolisali.
Kako kaže, sa druge strane, postoje i fanatici koji stvarno veruju da je sloboda govora izvan svega i da, šta god da se to radi u njeno ime, da je to dopušteno.
- Za sada još uvek nije ratifikovano članstvo Švedske u NATO, mislim da će do toga doći do kraja godine, ali opet sam u početku očekivao da će to da se razreši sa Turskom, ali vidimo sada zaoštravanje zbog Bliskog istoka između Turske i NATO-a tj. zemalja kolektivnog zapada - rekao je Filipović.
- Tu moramo da sagledamo čitav koncept švedske politike "otvorenih vrata" za migrante i zbog čega je Švedska kao takva to i uradila. Švedska je zemlja gde je gotovo 100 godina jedna partija bila vodeća, to su Socijaldemokrate. Još od početka 20. veka i posle Drugog svetskog rata vođena je politika takozvanog "Zajedničkog doma" i "Otvorenih vrata" gde su pozivani gastarbajteri da dolaze u Švedsku, između ostalog, dosta su u tom prvom talasu dolazili ljudi iz Jugoslavije koji su tamo radili, ali to su bili ekonomski migranti, nisu se toliko zadržavali već su dolazili, radili, pa se vraćali u svoje zemlje i svet je bio manje više stabilan - smatra naš sagovornik.
Kako kaže, Švedska je uspela da izgradi zaista jaku industriju i mogla je da dozvoli sebi da ima snažan sistem socijalne zaštite i blagostanja, ali počevši od devedesetih godina kada su za početak izbeglice iz Jugoslavije, a potom i iz drugih kriznih tačaka u svetu, sa Bliskog istoka, iz Severne Afrike i Azije krenuli da prelaze u Švedsku, politika se nije menjala, a sistem je postajao sve više prenapregnut.
- Migranti koji nisu toliko doprinosili društvu, jer nisu mogli tako lako da se integrišu u Švedsku i da nauče jezik i nađu posao, nisu uspevali da doprinesu budžetu Švedske. Takođe, postojala je neka vrtsa segregacije kod Šveđana. Pravljeni su kvartovi gde samo žive stranci i krenula su da se stvaraju tzv. paralelna društva gde umesto da dete muslimanskih roditelja ide u javnu švedsku školu ono je išlo u religioznu školu pod nekom poluskrivenom džamijom koja je bila napravljena u takvom nekom kvartu - smatra Filipović.
Prema njegovom mišljenju, Skandinavci nisu poznati kao ekstrovertni ljudi, tako da nije bilo previše kontakata i druženja između skandinavskog i neskandinavskog stanovništva. Filipović ukazuje da tu treba da sagledamo i prirodni priraštaj gde su Skandinavci u problemu.
- Migranti imaju i dobijaju sve moguće socijalne beneficije ukoliko im se deca rađaju u toj zemlji. Samim tim, od ratova devedesetih na Balkanu pa nadalje, priliv oružja na crnom tržištu je znatno porastao u celoj Evropi i oružane bande su mogle veoma lako da dobiju dosta toga, pogotovu u velikoj luci kao što je Malme. Zato je Malme toliko krizna tačka u Švedskoj - kaže naš sagovornik.
On podseća na podatak da danas imamo situaciju da je oko 20 do 30 odsto stanovništva Švedske nešvedskog porekla.
- Izuzetno je zanimljivo to što Šveđani računaju da je neko etnički Šveđanin ako mu je samo jedan od roditelja švedskog porekla, drugi roditelj može da bude inostranog porekla, ali ako računamo i Šveđane čija oba roditelja nisu Šveđani, onda dolazimo do cifre da je skoro 40 odsto populacije Švedske nešvedskog porekla, što je izuzetan udarac i na društvo i na ceo sistem, pogotovu što migranti ne mogu tako brzo da nauče ni švedski jezik ni da se integrišu u društvo koje je specifično čak i za druge delove Evrope - ukazuje nam sagovornik.
Kako kaže, čak i mi koji živimo u Jugoistočnoj Evropi ne bismo se tako lako integrisali u švedsko društvo koje ima posebne kulturne osobenosti.
- Tamo gde je problem naći posao, kriminal cveta i Šveđani su se poslednje dve tri decenije susreli sa porastom narkotika, kriminala i silovanja. Na primer, švedska policija kod slučaja silovanja ne zapisuje koje je etničke pripadnosti počinilac delikta. To ne sme da se priča, jer bi onda došlo do produbljivanja jaza između migranata i nemigranata. Policija nije imala ovlašćenja da dejstvuje protiv kriminalaca i to je tekovina socijaldemokrata koje su bile na vlasti, pa su zato ove partije kao što su Švedske demokrate i Moderates (koja je stranka umerenog desnog centra) dobili izbore na osnovu toga što su rekli da će mnogo oštrije postupati sa kriminalom, da će izvršiti reformu policije, otvoreno su govorili o problemu sa migrantima itd.. što je bio jedan tabu u švedskom društvu da se uopšte raspravlja o takvim problemima, ali vidimo da su se sada stvari otrgle kontroli pored nove vlasti koja već ima godinu dana - ističe Filipović.
Kako kaže sagovornik portala Srbija Danas, nedavno se dogodio bombaški napad u Švedskoj gde je jedna nevina žena izgubila život.
- Bačena je bomba na stan jednog kriminalca, koji nije bio kući, a nastradala je žena koja je živela prekoputa, koja nije imala nikakve veze s tim. Ulf Kristerson, premijer Švedske, prvi put je zatražio pomoć vojske da reguliše trenutnu situaciju u zemlji. Imao sam prilike da vidim snimke gde mladići bacaju molotovljeve koktele na patrolna kola policije, zapaljeni policajci izlaze iz kola i pokušavaju da ugase vatru, snimke sa bezbednosnih kamera gde se vide bande mladih kako sa kalašnjikovima trče po ulici i pucaju jedni na druge. Bombe se bacaju čak i na policijske stanice, naročito u Malmeu, dakle, situacija se otrgla kontroli, ali kao da ne postoji neka politička volja i pored nove vlasti koja je desni centar da nekako radikalnije promeni situaciju - upozorava Filipović.
Sagovornik smatra da ćemo tek videti šta će se događati, da li će vojska intervenisati prvi put u savremenoj istoriji Švedske – zemlje koja je trebalo da služi kao primer celoj Evropi kako treba da izgleda politika multikulturalizma i inkluzivnosti i jakog sistema socijalne zaštite, a sada imate sliku bandi, ubistava, podmetanja bombi i vojske na ulicama koja treba da reši situaciju.
- To uopšte nije dobar znak ni za socijaldemokrate u Evropi, ali sa druge strane možda je to motiv da se malo razmisli o nekim politikama, da se promene i da se ne gleda svet suviše kroz neku ideološku prizmu već da se rešavaju praktični problemi u društvu koje očigledno ima puno svojih problema - ističe Filipović.
- Da napravim jedno poređenje, ako Švedska ima između 30 i 40 odsto nešvedskog stanovništva, Finska ima svega 3 do 4 odsto. Za početak, to uopšte nije zemlja koja je privlačna migrantima, ni zbog jezika, ni zbog položaja, niti u finskom društvu ima spremnosti da uopšte prihvate strance - kaže naš sagovornik.
On smatra da ekonomija igra snažnu ulogu u Finskoj.
- Finska jeste veoma razvijena, dugi niz godina se bori da ima jedan od najboljih obrazovnih sistema u svetu, ali nije bogata toliko kao Švedska ili kao Norveška. Norveška ipak ima izvore nafte i gasa u Severnom moru i zanimljivo je da su i Norveška i Danska isto veoma stroge sa svojom imigracionom politikom, samo je Švedska dopustila sebi, da postane zemlja koja je potpuno bez kontrole vodila politiku "otvorenih vrata" za migrante i mogli smo da vidimo pred poslednje izbore u Švedskoj, koji su nedavno održani, kako desno-populističke partije ostalih skandinavskih zemalja vide Švedsku kao "švedski slučaj" ili "nećemo da dopustimo da se švedski slučaj dogodi Finskoj" - ističe naš sagovornik.
Filipović tvrdi, da, iako su socijaldemokrate bile na vlasti tada, ni oni nisu bili toliko zagrejani za jednu takvu politiku otvorenih vrata bez kontrole.
- Finska ima tu nekoliko svojih prednosti, kada govorimo o dolasku migranata, a to su geografski položaj, poteškoće sa finskim jezikom koji zajedno sa mađarskim predstavlja dva najteža jezika za učenje. Zatvorenost finskog stanovništva je izraženija, ali to je karakteristika za sve Skandinavce, možda su Šveđani tu malo ekstremniji slučaj, ali to je tako kada ste daleko gore na severu - tvrdi Filipović.
On smatra da su i Rusi na severu dosta slični skandinavskim narodima, hladni su sve dok vas ne upoznaju, kada vas upoznaju i vide da im niste pretnja, onda ste član porodice.
- Finska, Danska i Norveška su za sada uspele da izbegnu velike probleme u svojim društvima, samo je Švedska trenutno najekstremniji primer kada govorimo o problemima poput terorizma, ekstremizma i kriminala - zaključuje naš sagovornik.
Reč o sagovorniku
Aleksa Filipović je rođen 1989. godine u Beogradu. Diplomirao je međunarodne odnose na Fakultetu političkih nauka, Univerziteta u Beogradu 2013. godine, gde 2015. godine završava i master studije iz iste oblasti.
Tokom 2014. godine, na Univerzitetu Singidunum završava master studije iz ekonomije. U 2016. godini prelazi da živi u Sankt Peterburg, gde 2018. godine završava magistarske studije na Fakultetu međunarodnih odnosa Sanktpeterburškog državnog univerziteta (Факультет Международных отношений СПбГУ) i nastavlja školovanje tamo upisom na doktorske studije.
U sklopu dalje specijalizacije, 2021. godine završava jednogodišnje post-diplomske studije na Bečkoj diplomatskoj akademiji (Diplomatische Akademie Wien). Od 2022. godine, kao doktorand Sanktpeterburškog državnog univerziteta, nalazi se u Beogradu na stručnoj praksi na Institutu za evropske studije.
U junu 2023. godine u Sankt Peterburgu, upešnom odbranom doktorske teze pod nazivom "EU, NATO i Rusija u ideologiji i praksi desno-populističkih partija Finske i Skandinavije: uporedna analiza" stiče zvanje doktora političkih nauka (кандидат политических наук).
Pored aktivnog pisanja naučnih radova, redovno učestvuje na međunarodnim konferencijama, a takođe je prisutan i u domaćoj medijskoj sferi kao spoljnopolitički analitičar. Tečno govori engleski i ruski jezik, služi se francuskim jezikom i poseduje osnovno znanje nemačkog jezika.