IZBORI KOJI ĆE SIGURNO UĆI U ISTORIJU: Amerikanci danas biraju između dva kandidata, najveći odziv građana do sada
Građani Sjedinjenih Američkih država danas biraju predsednika.
Kandidati za četvorogodišnji mandat u Beloj kući su aktuelni predsednik i republikanac Donald Tramp (74) i demokrata, bivši potpredsednik Džozef Bajden (77).
Izbori, čiji ishod s nestrpljenjem iščekuje cela planeta, već sada ulaze u istoriju, jer je skoro 100 miliona Amerikanaca iskoristilo pravo da glasa ranije, lično ili poštom, što je oko 40 odsto upisanih u birački spisak.
"SRBIJA NIKAD VIŠE NEĆE BITI DEŽURNI KRIVAC": Pred same izbore oglasio se Trampov čovek iz Srbije
TRAMP ILI BAJDEN? Ceo svet bruji o američkim izborima, a koji kandidat je bolje rešenje ZA SRBIJU?
DOŠAO JE I TAJ DAN, AMERIKA BIRA IZMEĐU TRAMPA I BAJDENA: Pobednika će odlučiti 12 država!
Ovoliki odziv na ranom glasanju, promena je bez presedana, izazvana pre svega zabrinutošću zbog širenja koronavirusa i zainteresovanošću građana za izbore.
Poslednjeg dana kampanje, Bajden je održao govor u Pensilvaniji i Ohaju , a predsednik Tramp održao pet mitinga u Viskonsinu, Mičigenu, Severnoj Karolini i Pensilvaniji.
Tramp je jedan od poslednjih skupova održao na aerodromu u Kenoši u Viskonsinu, gradu koji su nedavno potresli nemiri posle policijskog ranjavanja Afroamerikanca Džejkoba Blejka.
Iako prema najnovijim anketama Bajden vodi, treba imati u vidu da 2016. skoro nijedno istraživanje nije najavilo pobedu Donalda Trampa, kao i činjenicu da je, zbog specifičnosti američkog izbornog sistema, on pobedio većinom u elektorskom koledžu, iako je Hilari Klinton osvojila na izborima tri miliona glasova birača više.
Od presudnog značaja i ovog puta biće države koje imaju najveći broj elektora kao i takozvane "kolebljive" države.
Predsednika i potpredsednika Sjedinjenih Američkih Država ne biraju građani neposredno, nego dajući svoj glas zapravo biraju elektore u matičnoj državi, koji se potom izjašnjavaju o kandidatima.
Poslednju godinu Trampovog mandata, ali i kampanju tokom koje se i on sam zarazio kovidom-19, umesto uobičajenih političkih i društvenih tema obeležila je pandemija koja je izazivala zdravstvenu, ali i ekonomsku krizu i u kojoj je bez posla ostalo više desetina miliona Amerikanaca.
Uoči izbora, SAD beleže i po 100.000 novozaraženih dnevno. Obolelo je više od devet miliona Amerikanaca, a preminulo više od 230.000 ljudi, pa će po mišljenju mnogih ovi izbori biti svojersni referendum o uuoravljanju krizom u vreme pandemije.
Eksperti kažu da je odlučivanje pobednika ovih izbora posebno neizvesno zbog do sada nezabeleženog nivoa glasanja poštom.
Zbog različitih zakona u pojedinačnim državama o tome kada i kako se broje glasovi poštom, konačni rezultati u tim državama bi mogli da budu poznati nekoliko dana ili nedelja posle izbora.
Predsednik Tramp sumnja da će masovno glasanje poštom dovesti do netačnog izbornog rezultata i više puta je odbio da se unapred obaveže na miran prenos vlasti u slučaju da izgubi. Bajden je pak rekao da će prihvatiti izborne rezultate, pod uslovom da se glasovi pošteno prebroje.