Jerusalim - GRAD RAZDORA: Posle 70 godina MUKOTRPNIH napora ka MIRU, sve je PALO U VODU

Trampova odluka o Jerusalimu stavila je tačku na je 70 godina opreznu američku politiku u vezi izraelsko-palestinskih sukoba, potkopavajući status SAD kao jednog od važnih mirovnih aktera u regionu. 

Američki predsednik Donald Tramp priznao je Jerusalim za glavni grad Izraela u sredu, rekavši da je priznanje "očigledno". Taj potez je odmah izazvao talas besa na Bliskom istoku i rezultirao erupcijom masovnih anti-američkih protesta.

Neke grupe, uključujući iračku šiitsku paravojnu grupu "Harakat Hezbolah al-Nujaba", čak su išle toliko daleko i zapretile da će ciljati SAD. Turska, koja stalno širi svoj uticaj na Bliskom istoku, zapretila je da će prekinuti diplomatske odnose sa Izraelom.

Tramp još jednom ODUŠEVIO izjavom: "Amerika je pobedila u oba svetska rata i bacila komunizam na kolena"

Odluka Vašingtona došla je prvi put od podele Palestine koja je bila 1947. godine kada su u pregovorima posredovale UN i kada je predsednik SAD, bio član Bliskoistočne četvorke - kada je učestvovao u posredovanju u mirovnom procesu između Palestine i Izraela - tada su odlučili da se pitanje priznavanja Jerusalima kao glavnog grada Izraela drži van pregovaračkog stola.

Kakva je bila početna politika Amerike prema Jerusalimu?

Taj paket za Palestinu 1947. godine, kojim su UN predvidele stvaranje jevrejskih i arapskih suverenih država i predložile poseban međunarodni status za Jerusalim, pokazao se kratkoročnim. Kako su Arapi odbacili podelu, pozivajući se na stvaranje jedinstvene države Palestine, mlada jevrejska država pojačala je pritisak prema zapadnom delu grada, koji je naseljen uglavnom Jevrejima.

Tramp odobrio nove sankcije Rusiji, a evo šta je cilj takvog postupka

U retkim slučajevima saglasnosti između dva hladnoratovska aktera SAD i SSSR, oba su podržala plan podele UN u novembru 1947. Godinu dana kasnije, Vašington je podržao Rezoluciju 194 Generalne skupštine UN, koja je zahtevala "stalni međunarodni status za teritoriju Jerusalima. "

Nakon Arapsko-izraelskog rata iz 1948. godine, Jerusalim je podeljen na dva dela. Zapadni Jerusalim, naseljen Jevrejima, našao se pod izraelskom kontrolom; dok se Istočni Jerusalim, naseljen uglavnom palestinskim muslimanima i hrišćanima, našao pod kontrolom Jordana.

Ko je NAJJAČI IGRAČ koji kontroliše sukob Izraela i Palestine: ŠTAP i ŠARGAREPA u samo jednoj ruci

U to vreme, Vašington se suprotstavio premeštanju glavnog grada Izraela iz Tel Aviva u Zapadni Jerusalim, ali se takođe protivio najavljenoj nameri Jordana da od Jerusalima stvori svoj drugi glavni grad 1950. godine.

Kako su SAD reagovale na aneksiju Istočnog Jerusalima od strane Izraela 1967. godine?

Izraelska okupacija Jerusalima, koja datira iz Šestodnevnog rata 1967. godine, došla je kao rezultat još jedne eskalacije tenzija između Izraela i susednih arapskih zemalja, uključujući Egipat, Siriju i Jordan. Tokom rata, izraelski padobranci su zauzeli jerusalimski Stari grad, u kome se nalazi jevrejska Hramovna gora i Zapadni zid, hrišćanska crkva Svetog Vaskrsenja Hristovog, kao i Kupola na steni i Al-Aksa džamija - dva najsvetija mesta za muslimane u Palestini.

Novi RAT na Bliskom Istoku: U izraelskim napadima UBIJENI pripadnici Hamasa

Izraelci su zatim proglasili da je grad ponovo ujedinjen. Međutim, svetske sile nisu priznale aneksiju istočnog Jerusalima, kao i druge teritorijalne dobitke koje je Izrael napravio kao rezultat rata. Sovjetski Savez prekinuo je diplomatske odnose sa Izraelom oko ovog pitanja, pa čak i SAD su se suprotstavile akcijama Izraela, tvrdeći da budućnost Jerusalima treba da bude predmet dogovora.

Kada i kako su SAD promenile svoju politiku prema Jerusalimu?

Kongres je 1995. godine usvojio Zakon o ambasadi u Jerusalimu koji kaže da "Jerusalim treba priznati kao glavni grad države Izrael". Zakon predviđa preseljenje američke ambasade u Izraelu iz Tel Aviva u Jerusalim najkasnije do 1999. godine, ali uzastopne uprave su se suzdržavale od sprovođenja zakona iz bezbednosnih razloga. Bez obzira da li su republikanci ili demokrate, Bela kuća je insistirala na tome da bi donošenje zakona predstavljalo kršenje od strane zakonodavca ovlašćenja izvršne vlasti da sprovode spoljnu politiku.

TENZIJE na Zapadnoj obali - Izrael tvrdi: Bombardovali smo Gazu

Godine 2002. doneto je u okviru Zakona o ovlašćenju za spoljne poslove sledeće: - Za potrebe registracije rođenja, potvrde o državljanstvu ili izdavanja pasoša državljanima Sjedinjenih Država rođenih u gradu Jerusalimu, sekretar će, na zahtev građana ili zakonskog staratelja građanina, zabeležiti državu rođenja kao Izrael. 

Veze sa Izraelom bile su među najtežim tačkama u izbornoj agendi Trampove kampanje. Nakon što je preuzeo vlast, administracija novog predsednika pokazala je da bi mogla da premesti američku ambasadu iz Tel Aviva u Jerusalim, ali do sada nije ispunila ovo obećanje.

Odluka je doneta, MEĐUTIM: Za otvaranje ambasade u Jerusalimu biće potrebne GODINE

U svojoj izjavi u sredu, Tramp je pozvao sve strane "da održe status kvo na svetim mestima u Jerusalimu, uključujući Hramovnu goru, poznatiju i kao Haram al-Šarif."

Šta se može očekivati u Jerusalimu i SAD?

Trampova odluka je veliki udarac za opštu sliku SAD u arapskom svetu. Ovim činom se potpuno uklanja Vašington od svoje dugogodišnje uloge posrednika u mirovnim pregovorima na Bliskom istoku. Predsednik palestinske uprave Mahmud Abas rekao je da je Trampova deklaracija označila da SAD odbacuju svaku ulogu u posredovanju kada je u pitanju Arapsko-izraelski sukob.

Nastavljeni SUKOBI na Zapadnoj obali, protesti širom muslimanskog sveta

U televizijskom govoru Abas je rekao da je "osudio i odbacio" američku odluku, za koju je rekao da će "služiti teroristima" i "doneti neverovatne ratove u region". Ismail Hanija, vođa Hamasa, pozvao je na "novu intifadu protiv Izraela", dok je Irak zatražio od SAD da preinače svoju odluku o priznanju Jerusalima za glavni grad Izraela.

Lavrov o Trampovoj odluci da prizna Jerusalim: To je "protiv zdravog razuma"

Spremajući se za najgore, američki Stejt department je upozorio ambasade u pretežno muslimanskim zemljama širom sveta o mogućoj nasilnoj reakciji. Neki posmatrači su izjavili da je skala straha za bezbednost neviđena još od 2003. godine, kada su SAD odlučile da napadnu Irak (povećan rizik narušavanja bezbednosti).

Strahovi mogu biti opravdani, s obzirom na to šta se dogodilo tokom poslednjeg globalnog anti-američkog protesta. Tokom 2012. godine, kada su muslimani izrazili bes u vezi sa filmom o klevetama koji je objavljen na Jutjubu, militantna grupa iskoristila je priliku za napad na američku diplomatsku misiju u Bengaziju u Libiji, ubivši ambasadora Kristofera Stivensa, dvojicu operativaca CIA i službenika za informacije.

Putin i Erdogan na telefonu: Zabrinuti zbog situacije sa Jerusalimom, složili se oko JEDNOG

Manje od godinu dana nakon što su SAD pomogle bengazijskim naoružanim grupama da sruše dugogodišnjeg lidera Muamera Gadafija, napad je bio šok za Ameriku. Trampova odluka u sredu mogla bi pojačati reputaciju Vašingtona kao nepoštenog sudije, smatraju kritičari.

Oglasio se i pokret Fatah: Majk Pens je od sada PERSONA NON GRATA u Palestini

Tokom 2013. godine, kada je američkom spoljnom politikom upravljao Barak Obama, a Džon Keri komandovao američkom diplomatskom vrhu, jordanski kralj Abdulah II - kralj zemlje kojoj je povereno da bude čuvar muslimanskih svetinja u Jerusalimu - rekao je Džefriju Goldbergu iz "The Atlantic's-a" da oseća da je pravi trenutak za postizanje arapsko-izraelskog mira propušten.

- Ovo je poslednji trenutak. Može li se to postići za četiri godine? Da li smo zakasnili? Posle četiri godine, gotovo je - rekao je monarh.

Četiri godine kasnije, Tramp je uradio šta je uradio.