Na današnji dan pre 56 godina stekli su NEZAVISNOST: Danas su jedna od najbogatijih nacija sveta
Nezaobilazna su karika u regionu
Država Kuvajt
Kuvajt ili Država Kuvajt, kako joj je službeni naziv je mala ustavna monarhija na obali Persijskog zaliva. Kuvajt je potpuno okružen na jugu Saudijskom Arabijom i na severu Irakom. Ime Kuvajt je deminutiv od arapske reči koja znači tvrđava sagrađena pored vode.
Trvenja u Zalivu RUŠE svetske berze, nafta na DOBITKU!
Putin SMIRUJE katarskog emira Al Tanija: Sve će biti OK, mora se voditi DIJALOG
Dolazak beduina u XVI veku
Prvo pominjanje Kuvajta pod istim imenom datira još iz XVI veka kada je nekoliko klanova (beduina) iz plemena Al Aniza migriralo na severni deo obala Persijskog Zaliva iz centralne Arabije, grada Nađd, u kojem je vladala nestašica hrane. Beduini su se naselili na prostorima današnjeg Katara. Nakon pola veka boravka, beduini su se opet selili i ovog puta su se na stalno naselili na poluostrvu De Čader, gde su sagradili malu tvrđavu ili kako su oni izgovarali kut.
Makron poslao poruku mira katarskom lideru: Važno očuvati stabilnost u zalivu!
Poreklo današnjih vladara
Današnji vladari Kuvajta su potomci tadašnjeg vladara Sabaha Prvog, kog je zajednica, sastavljena od trgovca, izabrala. Dužnost vladara je bila da obavlja sve državne funkcije od diplomatije do prikupljanja poreza. Ovakav način upravljanja bio je presedan, jer se do tada u ostalim arapskim zemljama vladalo autoritativno.
Katarski ministar TVRDI: Ne planiramo OSVETU, Kuvajt neka bude POSREDNIK u sukobu!
Trgovina kao najvažnija grana privrede kroz istoriju - Zlatna epoha bisera
XVII vek je za stanovnike ovog dela Zaliva bio privremeno turbulentan. Plemena koja su trgovala začinima iz Indije su na kratko okupirala današnje teritorije Kuvajta. Nakon odlaska plemena, i početkom XVIII veka, lokalno stanovništvo se posvetilo prodaji bisera koje su nalazili u školjkama na dnu Zaliva. Kuvajt je po trgovini i prodaji bisera postao poznat širom sveta. Međutim, krajem tridesetih godina XIX veka, Japan je postao vodeći izvoznik bisera i time je Kuvajt pretpreo veliki ekonomski udarac.
Ovih pet zemalja je izabrano za članice Saveta bezbednosti UN
Britanska kolonija
Krajem XIX i početkom XX veka započela je velika kolonijalna trka tadašnjih svetskih sila. 1899. godine Britanija ulazi na teritorije današnjeg Kuvajta i time Kuvajt postaje Britanski protektorat. Finansijsko ulaganje Britanije i pronalazak nafte tranfsormišu Kuvajt iz ekonomski nestabilnog protektorata u najbogatiju oblast Arapskog poluostrva i 1953. godine Kuvajt postaje najveći izvoznik nafte u Zalivu.
ERDOGANOV ZAOKRET NA ISTOK: Zapadu nož u leđa, a od Rusa otima evroazijsku ideju
Sticanje nezavisnosti 19. juna 1961. godine
Usled nagle ekonomske transformacije i stabilne političke scene, Kuvajt je prva država u Zalivu koja dobija nezavisnot od Britanije, 19. juna 1961. godine. Irak se glasno protivi ovoj nezavisnosti tvrdeći da je Kuvajt sastavni deo teritorije Iraka. Ali pod pretnjom Britanije, Irak ne ispunjava svoje pretnje o napadu na Kuvajt. Usled političkih zbivanja na Arapskom poluostrvu, pretnje Irana Kuvajtu, kao i Iračko-iranski rat, Kuvajt iz nužnosti staje na stranu Iraka.
Iračko-iranski rat
Nakon osmogodišnjeg rata između Iraka i Irana i ogromnih gubitaka na obema stranama, ravnodušnosti građana, Sadam Husein koristi priliku i okupira Kuvajt. Ovu okupaciju Kuvajta, Husein je obrazložio time da je Kuvajt integralni deo Iraka i da naftne rezerve Kuvajta pripadaju Iraku. Odlukom Saveta bezbednosti, kolacija od 34 nacije na čelu sa Sjedinjenim Američkim Državama, započinje oslobađanje Kuvajta.
U Iraku nestale američke isporuke oružja vrednog milijarde: Deo naoružanja otišao u ruke IS
Iračko bombardovanje Kuvajta
Nakon šest nedelja ratovanja, iračke snage bivaju primorane da se povuku iz Kuvajta. Tokom povlačenja, februara 1991. godine, iračka vojska bombarduje naftne izvore i naftna polja i time uništava velike količine neprerađene nafte. Bilo je potrebno devet meseci da se požari na svim zapaljenim naftnim poljima ugase i cena potpune rekonstrukcije naftne infrastrukture je koštalo pet milijardi američkin dolara.
Emir Sabah IV el Ahmad el Džaber el Sabah - vladar Kuvajta
Danas nezavisnim Kuvajtom vlada emir Sabah IV el Ahmad el Džaber el Sabah. Kuvajt je ustavna monarhija i ima najstariju demokratsku izabranu vladu među državama Persijskog zaliva. Predsednik države je emir, titula koja se prenosi generacijama. Emir određuje ko će biti premijer, koji je do nedavno takođe bio i princ. Savet ministara pomaže premijeru u upravljanju vladom, u kojoj mora da bude bar jedan izabrani član parlamenta. Broj ministara ne sme da bude veći od 1/3 članova parlamenta.
Tajna turske vojne baze INDŽIRLIK: 50 atomskih bombi SPREMNO ČEKA!
Politička raspodela moći
Parlament ima moć da liši dužnosti premijera ili bilo kog člana kabineta putem niza ustavnih procedura. Prema ustavu, novi princ kojeg nominuje vladajuća porodica Emira, takođe mora da potvrdi parlament. Ako parlament većinskim glasom odbije nominovanog princa, Emir mora da nominuje tri nova kandidata, i parlament usvaja, odnosno potvrđuje kandidaturu jednog od nominovanih većinskim glasom. Parlament se zove Madžlis Al-Uma (Nacionalni sastav) i sastoji se od 50 izabranih članova. Članovi parlamenta se biraju na svake četiri godine.
POLA VEKA DINASTIJE ASAD: Kako su Hafiz i njegov sin Bašar NAMUČILI devet američkih PREDSEDNIKA
Žene i pravo glasa
Do 2005. godine, samo 15 odsto ukupnog stanovništva Kuvajta je moglo da glasa. Žene, državljani koji su dobili državljanstvo pre manje od 30 godina i članovi armije nisu imali pravo glasa. 16-tog maja 2005. godine, parlament je usvojio zakon po kome žene mogu da glasaju (35 glasova za i 23 protiv) u parlamentarnim izborima 2006. godine. Ovo znači da ukoliko se sve žene koje imaju pravo glasa registruju, biračko telo Kuvajta povećava se sa 139.000 na 339.000 glasova. 2006. godine premijer Kuvajta Šeik Sabah IV el Ahmed el Džabir el Sabah najavljuje izbor prve ministarke, dr. Masume Mubarak, na mesto ministra za administrativni razvoj unutrašnjih poslova. Postavljanje žene u ulozi ministra je bio značajan korak u jednakosti žena i muškaraca u prilično konzervativnoj državi. Kuvajt time postaje treća država u regionu koja u parlamentu ima ženu u ulozi ministra.
KUVAJT smanjuje sa PUMPANJEM nafte a razlozi su krajnje opravdni za zemlje IZVOZNICE crnog zlata
Manjina u svojoj zemlji
Krajem 2005. godine Kuvajt je brojao 2,9 miliona stanovnika. Od tog broja 1,9 miliona su činili državljani drugih država. Domicilno stanovništvo je manjinsko u Kuvajtu. Vlada retko izdaje državljanstva građanima drugih država. Oko 57 odsto stanovništva čine Arapi. Arapi koji nisu Kuvajćani i koji su bez državljanstva nazivaju se Biduni (na arapskom Bidun znači bez, i mada zvuči slično, drugačijeg je značenja od reči Beduini). Ostatak Arapa koji žive u Kuvajtu čine Arapi iz Egipta, Libana i Sirije. Veliki broj stranaca su državljani Pakistana, Indije, Bangladeša i Filipina. U 2003. godini više od 400.000 državljana Indije je živelo u Kuvajtu, i predstavljali su najveću imigrantsku grupu.
Palestinci u Kuvajtu
Nekada je u Kuvajtu živeo veliki broj Palestinaca, ali su mnogi proterani iz zemlje nakon što je nekadašnji lider PLO-a Jaser Arafat podržao Irak pri okupaciji Kuvajta.
NIJE IM BILO LAKO DA PRIZNAJU: Otkrivena misterija koju su SAD krile 4 decenije
I šiiti i suniti
Zvanični i službeni jezik je arapski, mada se engleskim jezikom služi veliki deo stanovništva. Hindi, Urdu, Pundžabi, Bengali, Malajalam i drugi jezici indijskog potkontinenta su zastupljeni oko zajednica sa velikim brojem državljana ovih zemalja. Oko 85 odsto stanovništva Kuvajta čine muslimani (45 odsto suniti i 40 odsto šiiti). Ostatak stanovništva su uglavnom hrišćani i Hindusi.
Nafta i ribolov
Kuvajt je mala, bogata država sa relativno slobodnom ekonomijom. Kuvajt poseduje 96 milijardi barela nafte, odnosno 10 odsto svetskih neftnih rezervi. Nafta predstavlja 50 odsto BDP-a, 95 odsto profita od izvoza i 80 odsto vladinog budžeta. Kuvajtska klima i geografija sprečavaju razvoj poljoprivrede. Osim ribolova, celokupna država se oslanja na uvoz hrane. Oko 75 odsto pijaće vode mora da se ili destiluje ili uveze. Visoka cena nafte na svetskom tržištu u fiskalnoj 1999—2000. godini je omogućila da Kuvajt po prvi put ima 1,7 milijardi evra viška u budžetu.
GORI ZGRADA OPERE U KUVAJTU: Izgradnja koštala 770 miliona dolara (FOTO/VIDEO)
Obnova zemlje nakon iračke okupacije
Rekonstrukcija infrastrukture nakon iračke okupacije je prilično koštala Kuvajt, ali se do kraja 90-ih godina 20. veka Kuvajt potpuno ekonomski oporavio. Bruto domaći produkt za 2005. godinu je bio 53,31 milijardi dolara, što je značilo da je nacionalni dohodak po glavi stanovnika bio 22,800 dolara. Radna snaga broji 1.670.000 ljudi. Od tih, samo je 1/5 državljana Kuvajta dok su ostalo stranci.
Kuvajtski dinar
Centralna Banka Kuvajta u glavnom gradu štampa kuvajtski dinar. Trenutno 1 kuvajtski dinar iznosi 2.5 evra. Ovo čini kuvajtski dinar najvrednijom monetom na svetu.
Saobraćaj u zemlji
Transportni sistem u Kuvajtu je moderan i efikasan. Ukupna kilometraža puteva je 4,450 kilometara, od kojih je 81 odsto njih betonirano. 350 kilometara čine auto-putevi i ukupan broj mostova je 250. Kuvajt nema železnicu. Međunarodni aerodrom se nalazi u severnom delu grada Kuvajta. Pored državnog avio-prevoznika postoji i novoosnovana kompanija Džazira ervejz. Kuvajt ima tri moderne luke, od kojih je jedna namenjena isključivo za izvoz nafte.
Veliki uspon
Tokom iračke invazije Kuvajt je pretrpeo velika oštećenja. Hiljade naftnih polja i na kilometare dugačke cevi koje pumpaju naftu su bile zapaljene. Celokupna proizvodnja i izvoz nafte je bio prekinut. Današnji Kuvajt skoro da je izbrisao sve ožiljke nekadašnjeg rata. Vlada Kuvajta je potrošila milijarde dolara na rekonstrukciju i na razvoj transportnog i telekomunikacionog sistema.
STRAVIČNO: Roditelji MUČILI ĆERKU (3) do smrti, a zatim telo držali u ZAMRZIVAČU!
Ekspanzija turizma i gradova
Glavni grad ima više od dvanaest hotela i odmarališta sa 5 zvezdica. Danas, neboderi dominiraju glavnim gradom. Kuvajt je takođe u fazi izgradnje najvećeg odmarališta na obali mora na svetu. Projekat, kao i samo odmaralište, se zove Madinat el Harir (u prevodu znači Svileni grad). Kada se gradnja završi, projekat će imati najvišu zgradu na svetu, veliki broj stambenih jedinica, kao i mnogobrojne turističke, obrazovne, društvene, poslovne i medicinske centre.