Požari u Sibiru pogoršavaju klimatske promene: Zbog njih postaju sve ČEŠĆI I GORI

Foto: Reuters / Izvor: Reuters

U Rusiji ponovo besne požari. Plamen je zahvatio površinu od 18,5 hiljada kvadratnih kilometara u Sibiru, iznad koga, kako se vidi na satelitskim snimcima, nebo još zamračuje crn dim.

U tajgama oko Arktika vatra gori svake godine, drveće i šipražje su ugljenisani. Ugljenik iz biljaka pretvara se u ugljen-dioksid, koji dospeva u atmosferu, pokrećući klimatske promene. Sezonski šumski požari već godinama obaraju rekorde: područje Arktičkog kruga, na kome se, pored Rusije, nalaze i Norveška, Švedska, Finska, Aljaska, Kanada i Grenland, postaje sve vrelije i sušnije.

GRANATIRANJE DEMONSTRANATA: Najmanje 30 povređenih u eksploziji granate u Pakistanu

Prvi kontingent ruske pomoći Bejrutu stigao u Liban

OBUKA RUSKIH PADOBRANACA: Ovako se to radi iz helikoptera (VIDEO)

A sezona požara iz godine u godinu traje sve duže. Područja večitog snega i leda (permafrost), karakteristična su za severne geografske širine, već godinama konzerviraju izumrle ostatke biljaka. Brzo zagrevanje i dugotrajni požari uzrokuju otapanje permafrosta, oslobađajući ugljen-dioksid i metan, gasove koji štete klimi.

Ovog leta Verhojansk, u Jakutiji, na istoku Sibira, pogodile su izrazito velike vrućine, tako da ljudi traže spas u reci Jani – u gradu koji je poznat po ledenohladnim zimama, sa temperaturama koje dostižu minus 48 stepeni Celizijusa. Sada ih je zadesio drugi ekstrem: u junu je zabeleženo 38 stepeni živinog stuba. Mada su relativno visoke letnje temperature uobičajene u ovom regionu, ovo je rekord za grad severno od polarnog kruga i dok se neki raduju zbog vrelog leta, u drugim delovima Jakutije vidi se loša strana dugotrajne suše.

Vrelina je, doduše, u međuvremenu donekle popustila, ali i dalje gore područja na površini od 400.000 hektara. Prema podacima službe za zaštitu šuma "Avialesohrana", početkom jula požari su zahvatili čak 1,9 miliona hektara, a posebno je pogođen istok zemlje, gde su mnogi okruzi proglasili vanrednu situaciju.

Najveći deo područja zahvaćenih požarom zabačeni su i nepristupačni, ali bi i u njima vatra mogla da ugrozi naselja, pogotovo dim, koji se uzdiže i širi na kilometarskom području.

- Imajući u vidu razmere požara i količinu dima koji sadrži štetne materije kvalitet vazduha je ozbiljno ugrožen - kaže Mark Parington iz Evropskog centra za srednjoročnu vremensku prognozu u Redingu (Engleska).

Aktuelni satelitski podaci pokazuju da su razmere požara 2020. nadmašile prošlogodišnje, kada su ljudi nedeljama udisali zatrovan vazduh.

Prema Paringtonovim rečima, požari na severnom polarniku trenutno su veoma neobični.

- Obično su požari pogađali područja južno od Arktičkog kruga.

Arktik se zagreva zabrinjavajućom brzinom. Podaci pokazuju da prosečne temperature tamo dvostruko brže rastu nego u ostalim delovima sveta. Jedan od uzroka trenutno dugog perioda suše jeste nedostatak mlazne struje, vetra koji na visini od oko deset kilometara obično velikom brzinom obilazi Zemlju, podstaknut izrazitim temperaturnim razlikama između Arktika i tropskih područja. Budući da je na Arktiku sve toplije (ovog maja temperatura na površini u pojedinim delovima Sibira bila je za deset stepeni viša nego što bi bilo normalno), mlazna struja je oslabila, a otapanje arktičkog leda, koje se javlja kao posledica pojačava ovakav trend.

Posledica: ekstremne hladnoće zimi, kao krajem januara 2019. u Čikagu, ali i dugotrajni periodi suše, kao trenutno u Sibiru. Ne samo da se povećavaju prosečne temperature, već se isušuje i zemlja, šume i stepe.

Libanska zastava zasijala u Tel Avivu (FOTO)