PUTIN SAMOSTALNO NA IZBORE: Hoće PETI mandat, opozicija "ne sanja o pobedi"
Aktuelnom predsedniku za kandidaturu potrebno je 300.000 potpisa
U Rusiji će od 15. do 17. marta biti održani predsednički izbori, prvi od kada je Rusija počela rat protiv Ukrajine u februaru 2022. godine.
"IZDRŽALI SMO UPRKOS SVIM NEDAĆAMA": Si Đinping uputio SDRAČNU novogodišnju čestitku Putinu, EVO šta mu je sve poručio
RUSIJA OD SUTRA NA ČELU BRIKSA: Pokreću se tektonske promene - SVET više neće biti isti
"OZBILJNA PRETNJA ZA BEZBEDNOST" - Bajden UPOZORAVA na Rusiju, Putin OŠTRO odgovorio: "Potpuna besmislica"
Istovremeno, to će biti i prvi predsednički izbori na kojima će glasati stanovnici četiri ukrajinska regiona - Donjecke, Luganske, Zaporoške i Hersonske oblasti, čije je pripajanje Rusija proglasila u septembru 2022. godine.
Pitanje koje je privlačilo najveću pažnju kada je reč o izborima za predsednika Rusije bilo je da li će se sadašnji predsednik Vladimir Putin kandidovati za peti mandat.
Odluku je Putin saopštio 8. decembra, na ceremoniji dodele medalja Zlatna zvezda herojima Rusije.
Putin na predstojećim izborima neće biti kandidat ni Jedinstvene Rusije, niti Pravedne Rusije, već će nastupiti kao samostalni kandidat i prikupljaće potpise.
Prema zakonu o izborima za predsednika Ruske Federacije, državljani Rusije mogu da učestvuju na predsedničkim izborima kao samostalni kandidati ili kao kandidati političkih stranaka, a da bi se prijavili za učešće na izborima moraju da podnesu odgovarajuću dokumentaciju Centralnoj izbornoj komisiji.
Samostalni kandidati moraju da podnesu dokumentaciju i da obezbede podršku grupe građana, a sledeća obaveza je prikupljanje 300.000 potpisa podrške za kandidaturu, pri čemu iz svake administrativne jedinice Ruske Federacije moraju da dobiju pisanu podršku najmanje 7,5 hiljada ljudi koji žive u toj oblasti.
Potpisi moraju da budu dostavljeni Centralnoj izbornoj komisiji do 31. januara, a nakon toga se u roku od 10 dana donosi odluka da li će kandidat biti zvanično registrovan za izbore ili ne.
Kandidatima koje predloži politička stranka potrebno je 100.000 potpisa.
Prema podacima objavljenim 26. decembra, više od 30 ljudi podnelo je prijavu za kandidaturu za mesto ruskog predsednika, a najkasnije do 10. februara treba da budu registrovani kandidati koji će se naći na glasačkom listiću.
Putin je kao samostalni kandidat 18. decembra Centralnoj izbornoj komisiji predao dokumenta za učešće na predsedničkim izborima 30. decembra, a pres služba Putinovog predizbornog štaba saopštila je da je širom Rusije prikupljeno više od pola miliona potpisa za podršku njegovoj kandidaturi.
Kada je reč o protivkandidatima, među njima je opozicioni lider Aleksej Navaljni, najveći kritičar Putina, koji je osuđen na 30 godina zatvora zbog ekstremizma i trenutno se nalazi u kaznenoj koloniji na severu Urala, oko 1.900 kilometara od Moskve.
Drugi kandidat za koga su pojedini analitičari procenjivali da bi mogao da bude izazov za Putina je bivša TV novinarka Ekaterina Duncova, koja je nameravala da se kandiduje sa programom koji uključuje okončanje rata u Ukrajini i oslobađanje političkih zatvorenika.
Vrhovni sud Rusije je, međutim, 27. decembra saopštio da je potvrdio odluku Centralne izborne komisije o zabrani da se ona kandiduje, a Duncova je na Telegramu napisala da je sud kao razlog naveo "brojne nepravilnosti" u dokumentima koje je priložila.
Putin, prema procenama analitičara i na osnovu rezultata istraživanja javnog mnjenja, važi za aspolutnog favorita na izborima, a tome u prilog svedoči i izjava Leonida Sluckog, koga je kandidovala njegova Liberalno-demokratska partija, a koji je, kako su preneli ruski mediji, rekao "da ne sanja o tome da na izborima pobedi Putina".
- Sanjam pobedu u specijalnoj vojnoj operaciji, ali ne sanjam da pobedim Putina. Zašto? Zato što je Putin najuticajniji političar na planeti - rekao je Slucki.
Putinov predsednički mandat ističe 7. maja, a do sada je četiri puta biran na mesto predsednika Rusije - 2000, 2004, 2012. i 2018. godine.
Putin zapravo vodi Rusiju kao predsednik ili premijer još od 1999. godine, kada je u avgustu postao vršilac dužnosti premijera, a nakon toga mu je tadašnji predsednik Boris Jeljcin ustupio mesto predsednika u novogodišnjoj noći.
Bio je predsednik dva četvorogodišnja mandata pre nego što se povukao 2008. godine, pošto mu Ustav nije dozvoljavao da se kandiduje za još jedan predsednički mandat.
Podržao je Dmitrija Medvedeva, koji ga je zamenio na mestu predsednika, dok je Putin po drugi put preuzeo ulogu premijera.
Ponovo je preuzeo predsedničku funkciju 2012. godine.
Njegova kandidatura za peti mandat omogućena je nakon što je Državna duma 2021. godine usvojila amandmane na Ustav prema kojima se, između ostalog, ograničavanje broja mandata tokom kojih jedno isto lice može vršiti dužnost predsednika Rusije odnosi na aktuelnog lidera zemlje bez uzimanja u obzir njegovih prethodnih predsedničkih mandata.
Ankete i istraživanja javnog mnjenja koje objavljuju ruski državni mediji pokazuju da Putin uživa podršku oko 80 odsto građana, što je više nego pre početka rata u Ukrajini i mnogi smatraju da je njegova pobeda izvesna već u prvom krugu.
Zapadni mediji ocenjuju da će druge kandidature biti simbolične, ali i navode da su opozicioni političari u Rusiji bili suočeni sa zatvorskim kaznama ili smrću pod sumnjivim okolnostima.
U Rusiji pravo glasa ima oko 110 miliona građana.
Centralna izborna komisija saopštila je da će rezultati predsedničkih izbora biti utvrđeni najkasnije do 28. marta.