PUTIN SPREMA UDARAC AMERIKANCIMA U LIBIJI! Jedan čovek je njegov najjači ADUT! (FOTO/VIDEO)
Libija je pred novim građanskim ratom!
Za vreme rata u Libiji, tokom 2011. godine, informacije iz te zemlje teško su se probijale prema spoljnom svetu, a nakon što je rat završen, odnosno nakon što je predsednik Muamer Al Gadafi likvidiran od strane militanata, vesti iz te zemlje gotovo su u potpunosti prestale da dolaze. Bilo je to politički ugodno - "diktator" je svrgnut i ubijen i tu se nema šta više pričati, sve što je preostalo je proces implementacije demokratije za oslobođeni libijski narod.
"NEKI HOĆE DA VUČIĆ ZAVRŠI KAO GADAFI": Premijer dobija najviše pretnji u Srbiji!
(UZNEMIRUJUĆE) UBISTVO GADAFIJA: Poslednje reči vladara Libije ostaće upamćene!
Stvarnost je ipak bila vrlo drugačija. Prva značajna vest koja se probila iz te zemlje stigla je otprilike godinu dana nakon ubistva Gadafija - naravno, govorimo o brutalnom smaknuću američkog ambasadora Kristofera Stivensa 11. septembra 2012. Ironično je, da Stivens, koji je radio na pomaganju islamističkim militantima da svrgnu Gadafija, na kraju završava na isti način kao i Gadafi i to od strane istih ljudi. Eksplicitne scene povlačenja njegovog beživotnog tela po ulicama Bengazija bile su poput preslikane slike iživljavanja nad mrtvim telom Muamera Gadafija kod Sirta samo godinu dana ranije.
BIO SAM SA TITOM KOD GADAFIJA: Komandir "Galeba" o vremenu provedenim sa Titom
Bio je to još jedan podsetnik na opasnu spoljnu politiku koju vodi SAD, koja im se vraća kao bumerang u gotovo redovnim intervalima, počevši od njihovog pomaganja ekstremista protiv Sovjeta u Avganistanu 80-ih godina pa do aktuelne podrške sirijskim ekstremistima - a tu posledicu ovog puta najviše oseća Evropa.Muamer Gadafi
Ipak, brutalno ubistvo američkog ambasadora, i još nekoliko njegovih kolega, takođe je bio podsetnik da Libija nije na putu mirne implementacije demokratije i njenih vrednosti već je i dalje prožeta sukobom, o kom se možda ne govori, ali on svakako traje.
EKSPLOZIJA BOMBE U BENGAZIJU: Poginulo 12 pripadnika libijskih trupa Kalife Haftara!
Period posleratnog mira u Libiji se zapravo nikada nije ni desio - Islamisti, naoružani i opasni, odmah su krenuli sa međusobnim sukobima i borbom za teritorije. Ta borba traje i danas na nekoliko frontova.
Ipak, šest godina kasnije neke stvari su ipak jasnije - iako govorimo o zemlji u haosu u kojoj postoje brojne frakcije i plemena (s vremenom će se uvideti da je bilo pravo čudo da je Gadafi, mada čvrstom rukom, uspeo tako dugo zemlju da drži na okupu - i u miru), dve ključne strane mogu se identivikovati kao: zapadna frakcija i istočna frakcija. Odnosno govorimo o snagama koje su koncentrisane na zapadu zemlje, oko Tripolija i Misrate i o snagama na istoku zemlje gde su glavni centri Bengazi i Tobruk.
LIBIJA POSLE GADAFIJA: Ostali bez hleba i struje, a imali su SVE!
Aktuelna situacija u Libiji: Zelena boja - snage lojalne Tripoliju i Zapadnim zemljama (NATO-u, EU, SAD) - priznati od UN-a. Crvena boja - snage lojalne vladi u Tobruku, Libijskoj nacionalnoj armiji (LNA) i generalu Kalifi Haftaru, okrenuti su Rusiji. Plava boja - lokalne snage. Žuta boja - Tuarezi
Ko je na čijoj strani u striktno geopolitičkom smislu? Došlo je do svojevrsne geografske inverzije - zapadna Libija, dok je Gadafi vladao, bila je dom anti-imperijalizma, dok su SAD i druge Zapadne sile eksploatisale nezadovoljstvo na istoku Libije gde je buknula prva oružana pobuna. Danas je stvar u neku ruku obrnuta - zapadni deo Libije, odnosno vlasti u Tripoliju, fokusirane su na geopolitički Zapad, prema Vašingtonu i Parizu, dok istok Libije, gde vlada "alternativna Vlada", gleda prema geopolitičkim silama Istoka, odnosno Rusiji i Kini.
Zapravo govorimo o dve zemlje u jednoj, a nastojanja nekih da se ove dve frakcije ujedine do sada nisu prošle, jer se guralo ujedinjenje koje bi bilo pro-Zapadno orijentisano, dakle s centrom u Tripoliju, a istok Libije zna da se najveća naftna bogatstva nalaze ispod njihovih nogu i ne vide razlog zašto da ga uopšte dele na kraju.
Libija: Izaslanik UN objavio produženje pregovora u Maroku
Na fotografiji ispod mogu se videti generali Kalifa Haftar i Muamer Gadafi. Obojica su učestvovali u svrgavanju libijskog kralja. Haftar grli Gadafija (označen je markerom).
Jedno ime na istoku Libije često se spominje, general Kalifa Haftar. On je danas glavni zapovednik Libijske nacionalne vojske (LNA), odnosno oružanih snaga Libije koje su lojalne istočnim vlastima, sa sedištem u Tobruku.
Haftar je rođen na istoku Libije 1943., a kao mladi vojnik je učestvovao u državnom udaru koji je 1969. doveo Gadafija na vlast. 1987. je zarobljen u vreme rata između Libije i Čada i bio je u zatvoru, gde sa drugim oficirima, kuje zaveru kako bi svrgnuo Gadafija.
GADAFI JE ŽIV? Dokaz je OVAJ snimak (VIDEO)
U međuvremenu ga se Gadafi odrekao, mada je bio jedan od najistaknutijih vojnih lica - neki kažu kako se Gadafi bojao Haftarove popularnosti dok neki tvrde kako se Haftar oteo kontroli pa je u Čadu pokretao vojne operacije na svoju ruku.
U svakom slučaju, nakon rata između Libije i Čada Gadafi je zatražio izručenje Haftara, ali onda su se uplele SAD pa su dogovorili prvo s vlastima Čada da se Haftar prebaci u Zair, današnji DR Kongo, odakle je prebačen u SAD.
DOKAZ DA JE HILARI UBILA GADAFIJA! Na snimku se čulo: Dođosmo, videsmo i ubismo ga!
Na videu ispod može se videti poseta generala Haftara ruskom nosaču aviona Admiral Kuznjecov
Dakle, američka administracija je već "preuzela" moćnog Haftara i odlučila da od njega napravi vođu koji će srušiti Gadafija. Živeo je u blizini Vašingtona pa je, prema više izvora, bio u redovnim kontaktima s CIA-om. 1996. su ga poslali natrag u Libiju da povede pobunu protiv Gadafija na prostoru istočnih libijskih planina - nije prošlo, pokušaj pobune brzo je slomljen, a Haftar ponovno beži za SAD da tamo čeka novi trenutak.
Čekao je još 15 godina, pa se prilika ukazala. Početkom 2011. izbija oružana pobuna na istoku zemlje i SAD ponovno vraća svog čoveka na front - tamo odmah postaje istaknuti vođa anti-Gadafijevih snaga, ali ne i vodeća osoba. Naime, glavni zapovednik pobunjeničkih snaga bio je Abdul Fatah Junis, ali je on pod sumnjivim okolnostima ubijen tokom leta 2011.
Tokom ostatka rata nije se čulo previše o njemu, ali na scenu snažno stupa 2014. od kada vodi snage istočne Libije. U međuvremenu dolazi do eskalacije sukoba između istoka i zapada Libije.
Pitanje svih pitanja je, ko je danas Kalifa Haftar i na čijoj je strani? Nakon nekoliko decenija koje je proveo radeći za američku CIA-u, zaključak se nameće sam od sebe. Ipak, u isto vreme reč je o osobi kojoj izdaja nije strana. Povratak ruskog uticaja u Libiji, i to na bogatom istoku Libije, nedopustiv je za one sile koje su Libiju napale 2011. pod pretpostavkom da će nakon agresije ona u kompletu pripadati njima, odnosno biti njihova neokolonija.
GADAFI PREDVIDEO MASAKR U PARIZU: Mediteran će postati more haosa i krvoprolića!
Iz te perspektive rasplamsavanje pravog građanskog rata u Libiji nije u interesu u Rusije, ali ako do njega dođe, biće primorani da oružjem pomažu istočni LNA i Haftara. Naravno, to je vrlo riskantna igra, jer niko više ne može reći kome je Haftar lojalan, izuzev samom sebi.
Uprkos tome, u narednom periodu verovatno ćemo videti jačanje odnosa između Moskve i Tobruka, jer to je jedini pravac preko koga Rusija može dobiti svoj revanš i - imajući u vidu sve veći ruski uticaj na bliskoistočnim žarištima - teško da će propustiti takvu priliku.
GADAFI UPOZORIO: Evropi preti 11. septembar
Za Rusiju, ali ne samo za Rusiju, Libija je poput peščane šahovske ploče ispod koje leži crno zlato. Izgubili su važnu figuru pred protivnikom koji je iskoristio njihovu nepažnju, i sada, kada je izgledalo da je partija već gotova, suparnička figura kontra svih pravila prelazi, barem naizgled, na njihovu stranu i nudi im novu rundu. Biće tu raznih poteza s raznim figurama, ali libijski narod, nažalost po njih, ostaje samo pijun.
Gadafija, kome se kleo na lojalnost 1969., izdao je i predao se u ruke njegovih najvećih neprijatelja. Može li Haftar, pod stare dane, izvesti još jedan veliki zaokret, ovog puta iz pravca SAD-a prema Rusiji? Ako je pitati ruske stratege, može, jer izgleda kako su ga oni već prihvatili kao novog "svog čoveka" u Libiji.
U novembru prošle godine Haftar je po drugi put posetio Moskvu i tamo se sastao sa ruskim MSP-om Sergejem Lavrovom i ruskim ministrom odbrane Sergejem Šojguom. Iako su simpatije već uspostavljene, Rusija u tom trenutku nije želela još ništa da obećava - čekajući ishod američkih izbora. Ipak, 26. decenbra potvrđeno je kako je Rusija stala iza Haftara i da je poručila kako on mora da ima ulogu u libijskom vođstvu.
Jesu li Rusi svesni da Haftar i dalje može biti CIA-in čovek? Svakako, ali daće mu priliku da još jednom pokaže svoju (ne)izdajničku i oportunističku narav, a jasno je i zašto.
IZETBEGOVIĆ I DALJE PRETI DODIKU: Nakon poređenja sa Gadafijem i Sadamom, otišao korak DALJE!
Rusija, konkretno, njen predsednik Vladimir Putin, nikada nije prešao preko činjenice da je Amerika na prevaru izbacila Libiju iz njihovog kruga uticaja. Naravno, reč je o kontroverznoj UN rezoluciji 1973 na temelju koje je Obama pokrenuo agresiju na Libiju, a Rusija istu rezoluciju nije blokirala u Savetu bezbednosti UN misleći da će se ista odnositi samo na zabranu zone leta (u to vreme ruski predsednik je bio Dmitrij Medvedev).
Putin ostavlja utisak proračunatog geopolitičkog igrača, ali nema sumnje da ga je gubitak uticaja u Libiji poprilično pogodio i da od onda gleda kako da se u Libiji revanšira Americi. Prilike će, po svemu sudeći, biti, jer libijski drugi građanski rat, koji je prema nekima počeo već 2014., upravo eskalira, a velika eskalacija desila se pre nekoliko dana kada su zapadne snage napale Haftarove na prostoru vazduhoplovne baze Brak Al-Šati na jugu zemlje.
GADAFIJEV SIN: Srbi su najviše digli glas zbog smrti mog oca, bio bi ponosan da je to mogao videti!
Izveštaji govore kako je to pravi masakr zarobljenih vojnika i civila, a ubijeno je više od 140 osoba. Haftarove snage odmah su uzvratile vazdušnim udarima, a sada se oglasila i Rusija - iz Moskve je poručeno kako je napad na bazu Brak Al-Šati bila "namerna provokacija". Dalje se navodi kako je cilj napada bio da se uništi mirovni proces koji je između zapadnih i istočnih libijskih lidera potpisan 2. maja u Abu Dabiju.