TRPEZA NIJE GLAVNI DEO SLAVE! Protođakon Ranković detaljno o Nikoljdanu: Bolje je ne slaviti nego praviti sablazan
Obeležavanje krsne slave 2014. godine stavljeno je i u registar nematerijalnog kulturnog nasleđa Uneska. To je prvo kulturno dobro iz Srbije koje je upisano na tu listu. Danas je Sveti Nikola, a kaže se da polovina vernika slavi, a druga polovina ide u goste. Protođakon Ljubomir Ranković kaže da trpeza nikako nije glavni deo slave, kao i da je važno da danas bude posna. Ističe i da kao što je u hramu sveštenik domaćin, tako je u hramu kuće prvosveštenica žena, majka.
Protođakon Ljubomir Ranković ističe da je Nikoljdan slava koja pada u sredini Božićnog posta, kao i da je neophodno da trpeza bude posna.
- Trpeza nije glavni deo slave. Glavni deo slave su: kolač i žito, koji se nose u crkvu da se osvete ili sveštenik dolazi u dom, ali i ikona, vino kojim se prelivaju kolač i žito, kadionica, žar, tamjan i sveća - koja predstavlja svetlost Hristovu. To je ono što je osnovno u domu, sve ostalo je sporedno, posebno trpeza - dodaje Ranković.
SLAVIMO JEDNU OD NAJVEĆIH SLAVA U SRBIJI: Sveti Nikola danas usrećuje mnoge - verovanje kaže da ako uradite OVU STVAR desiće se ČUDO
KRVAVA SLAVA U SRBIJI! Staniša se sukobio sa komšijama na veselju, pa ih ubio - izrešetana tela pronašao sin (FOTO)
PREDSEDNIK NA NIKOLJDAN UGOSTIO DENDIJASA I DAČIĆA: Hvala im što su počastvovali kuću Vučića! (FOTO)
Ističe da naš narod kaže: "Kakav dan – takva čast".
- Ovo je dan koji pada u postu i kao što važi i za Đurđevdan i Jovanjdan ako padnu u sredu ili petak, isto mora biti posno. Bolje je ne slaviti nego praviti sablazan, a danas ima veoma lepe posne hrane - naglašava Ranković.
"Ovaj oblik krsne slave koji danas imamo je od Svetog Save"
Govoreći o poreklu slave i od kada poštujemo običaj proslave krsne slave, protođakon Ranković kaže da je i u periodu od Kirila i Metodija do Svetog Save postajala praslava - to je bila mešavina paganskih i hrišćanskih običaja.
Objašnjava da od Svetog Save, koji je došao sa Svete gore sa mnoštvom monaha koje je postavio za episkope, u mestima gde nije bilo hramova i gde su oni građeni postavljani su krstovi i na tim mestima su se služile liturgije.
- A onda pošto nije bilo prostorija, nastavljene su prostorije ljubavi ili bolje reći liturgije posle liturgije i to je vršeno u domovima naših vernika, a osobito praznicima - navodi.
Dodaje da su još od tog vremena porodice slavile u čast nekog od svetaca.
- Ovaj oblik krsne slave koji danas imamo je od Svetog Save i to je jedno svetosavsko nasleđe - ističe protođakon Ranković.
"U hramu kuće prvosveštenica je žena"
Ističe da kao što je u hramu sveštenik domaćin, tako je u hramu kuće prvosveštenica žena, majka.
- Sveti vladika Nikolaj je rekao da je majka biće najsličnije Bogu, ona ima hrišćansku dušu i svaka žena je majka i ona koja nije rodila decu, jer nije žena majka zato što rađa decu, nego rađa decu zato što je majka - dodaje.
Napominje da se i u najtežim vremenima nije odustajalo od slave i obeležavanja.
- Ima jedna divna scena koju vladika Nikolaj opisuje na Solunskom frontu. Rov pun vode, mrtvaca, ranjenika, vojnik gologlav zapalio sveću i stavio na čelu svom umrlom drugu, a na prsa stavio hleb i vino. Nailazi oficir i pita: šta to radiš, vojniče? Kaže: gospodine, danas mi je krsna slava, pa sam zapalio sveću da bude ujedno daća mom zemljaku, a i moja krsna slava - ističe protođakon.
Poručuje da i u vreme Turaka i kada su hajduci u šumi bili, u ratovima u izbeglištvu – sve se može ostaviti, ali krsna slava ostaje i to je snažan deo našeg nacionalnog duhovnog identiteta.