Ukoliko nameravate da umrete zaobiđite ovaj grad: Mesto blizu Severnog pola gde je smrt zabranjena

Protivno zakonima prirode, u istoriji su ostala zabeležena mesta u kojima je smrt bila strogo zabranjena. Fenomen smrti je kroz istoriju kod ljudi oduvek izazivao strah i uvek je usko vezan za verske običaje. Međutim, postojali su i bizarni primeri kada je smrt “stavljena” van zakona.

Postoji nekoliko primera za to. U antičkoj Grčkoj tiranin Pizistrat naredio je ljudima da iskopaju svoje mrtve i uklone ih sa ostrva Delos koje je proglašeno za svetilište. Nikome nije dozvoljeno da se rodi ili umre na ovom ostrvu koje je proglašeno za svetu zemlju.

U srednjovekovnom Japanu na ostrvu Icukušimi, nalazilo se sveto mesto. Kako bi se sveta zemlja zaštitila od tela koja su trunula ispod zemlje, sahrane su bile zabranjene.

Sličnu “sudbinu” deli i jedan ostrvski grad u Norveškoj koji je bliži Severnom polu nego prestonici zemlje Oslu. Lokalno groblje je zatvoreno za pridošlice i sahrane su zabranjene.

- Ako se primeti da se nekome bliži kraj, ubrzo će morati da napusti selo - navodi Jan Kristijan Mejer inženjer i predavač na Norveškom univerzitetu nauke i tehnologije u Trondhejmu.

Longjir, jedna od najsevernijih ljudskih naseobina na Zemlji, je dom 2.000 ljudi i jedno je od mesta gde polarna svetlost ukrašava nebeski svod. Takođe, mesto je poznato i po tome što ima najseverniji restoran kebapa na svetu.

Međutim zemlja na kojoj se nalazi Longjir nije sveto kao što je bio slučaj u Grčkoj ili Japanu. Temperature tokom cele godine su veoma niske i zemlja je praktično stalno zaleđena, što svakako ovo mesto čini nepovoljno kao odredište za večni počinak.

Pedesetih godina prošlog veka, lokalno stanovništvo je, kopajući zemlju, naišlo na potpuno očuvana tela koja su bila sahranjena u vremenu kada je  u svetu vladala opaka bolest, španska groznica, od koje je nastradalo pet odsto svetske populacije. Ni grad Longjir nije bio pošteđen. Nekoliko desetina njih je umrlo od ove bolesti i oni su sahranjeni na gradskom groblju između 1918. i 1920. godine.

- Stalno zaleđeno zemljište ne samo da u potpunosti očuva posmrtne ostatke pokojnog, nego može da se desi i da zemlja jednostavno izbaci tela na površinu. Stalna hladnoća može da sačuva viruse od kojih je pokojni preminuo i onda nastaje veliki problem za živo stanovništvo.

Kako bi sprečili potencijalne epidemije kod ostrvskog stanovništva vlasti su zabranile sahranjivanje na ostrvu. Za kremaciju je potrebno posebno odobrenje.

Zabrana je još uvek na snazi, a ljudi širom sveta i dalje dolaze kako bi uživali u čarima polarne svetlosti, a neki od njih i da probaju kebap. Turistima je sve dozvoljeno u okvirima norveških propisa, osim da se umre, jer će tad imati problema sa zakonom.

Slične tekstove o zanimljivoj istoriji možete pratiti OVDE.