fbpx
Skip to main content
Matica sprska

DESET GODINA DIGITALNE ZBIRKE: Matica srpska u Novom Sadu čuva najlepše tragove srpske istorije na jednom mestu (FOTO/VIDEO)

FOTO: Privatna arhiva
Digitalizacija je danas neophodna u svim institucijama od kulturnog i istorijskog značaja, pa tako i u Matici srpskoj.

Matica srpska je najstarija kulturna ustanova u celoj Srbiji. Sama reč "matica" zapravo znači temelj koji predstavlja stub kulture i istorije cele naše države, a samim tim i Vojvodine u kojoj je upravo stacionirana.

Ova ustanova u glavni grad pokrajine premeštena je 1864. godine i od tada sakuplja celu kulturnu istoriju naših prostora. 

INVESTICIJA OD MILIJARDU DINARA: U Novom Sadu sledeće godine velika ulaganja!

INVESTICIJA OD MILIJARDU DINARA: U Novom Sadu sledeće godine velika ulaganja!

NOVI SAD DONEO ODLUKU: Usvojen novi budžet, omogućena realizacija velikih projekata

NOVI SAD DONEO ODLUKU: Usvojen novi budžet, omogućena realizacija velikih projekata

NOVI SAD EVROPSKA PRESTONICA KULTURE: Predstavljanje najvećeg grada Vojvodine zemljama u kojima se priča turski

NOVI SAD EVROPSKA PRESTONICA KULTURE: Predstavljanje najvećeg grada Vojvodine zemljama u kojima se priča turski

Kao i svaka druga oblast, tako su i kultura i istorija na neki način primorane da idu u korak sa modernizacijom i digitalizacijom. Danas nam je sve dostupnije i pristupačnije ukoliko je digitalno, pa su tako i zaposleni u ovoj ustanovi odlučili da i dela koja ona čuva modernizuju i približe svima.

Na ovaj način, nastala je digitalna biblioteka Matice srpske koja sada čuva više od 27.000 publikacija i time omogućava svakom ko želi da ih prelista da to učine nenapuštajući svoj dom.

Elektronski katalog ove kulturne ustanove započet je još davne 1989. godine, a kako kaže viši bibliotekar Aleksandra Drapšin, danas se u njemu nalazi nebrojeno više dela, nota, razglednica i knjiga koje čine našu istoriju. 

- Digitalna BMS je deo i šireg projekta, kojim se kontinuirano odvija rad na digitalizaciji kulturnog i naučnog nasleđa Srbije. Biblioteka Matice srpske sarađuje i sa drugim bibliotekama sa ciljem da se u Srbiji obezbedi jedinstven sistem korišćenja digitalnih zbirki. Digitalizovanje u Biblioteci Matice srpske započelo je 2006. godine u cilju zaštite kulturnih dobara u Odeljenju zaštite publikacija. Tada nastali digitalni dokumenti čuvani su na CD-u i smešteni u Magacinu rariteta. Od 2010. nabavljena je nova neophodna oprema i izrađen je softver za prezentaciju Digitalna BMS koji je bio postavljen na javnoj mreži internet. Prezentacija Digitalna BMS postavljena je 20. septembra 2011. Ove godine navršava se deset godina digitalne zbirke. Tokom proteklog vremena ona je kontinuirano popunjavana - navodi bibliotekarka. 

Sala Save Tekelije
Sala Save Tekelije
Foto: Digitalna BMS

Ona kaže da je ova vrsta digitalizacije na više načina pomaže građanima. Neki od njih su naravno čuvanje bitnih kulturnih spomenika od zaborava, a sa druge strane i prelistavanje istih bez odlaska u biblioteku. 

- Pretraživanje digitalnih kopija je jednostavno. Publikacije se mogu pregledati po kolekcijama, a postoji i napredna pretraga, gde je omogućeno pretraživanje po osnovnim osobinama opisa kao što su naslov, autor, izdavač, godina i mesto izdavanja, jezik, predmetne odrednice, signatura i sadržaj. Važno je istaći da, pored strukture metapodataka namenjenih pretraživanju, digitalni zapisi sadrže kataloško-bibliografske opise publikacija, zatim link prema elektronskom katalogu Biblioteke i link prema štampanim katalozima. Može se napomenuti da je Biblioteka Matice srpske jedina biblioteka u Srbiji koja ima celovit katalog kulturnih dobara i izradila je i objavila štampane kataloge ove građe - objašnjava Aleksandra Drapšin.

Ona dodaje i da je ključna funkcija Digitalne BMS zapravo povezanost biblioteke sa elektronskim bibliotečkim katalogom Biblioteke i uzajamnom bibliografskom bazom podataka COBIB.SR. Korisnici elektronskog kataloga mogu jednostavno putem linka pristupiti digitalnoj biblioteci i prelistati traženu publikaciju.  

Do sredine decembra 2020. u Digitalnu BMS uključeno je ukupno 27.017 publikacija (1.630.378 digitalnih stranica). Danas je Digitalna BMS jedna od najvećih digitalnih biblioteka u Srbiji. 

Bibliotekarka kaže da je najznačnij zbirka ćiriličkih rukopisa, a takođe veoma se ponose pojedinim veoma starim izdanjima.

- U digitalnom formatu dostupna je najstarija knjiga Biblioteke "Matičin apostol" iz 13. veka pisan na pergamentu, zatim jedna od najlepše pisanih i ornamentiranih knjiga "Psaltir Gavrila Trojičanina", prepisan u manastiru Sveta Trojica kod Pljevalja 1643. godine. Po lepoti rukopisa i iluminacije izdvaja se i rukopisna Stihologija s početka 18. veka, koju je u Sentandreji prepisao Kiprijan Račanin, najtalentovaniji pisar-kaligraf i iluminator čuvene račanske škole. Među vrednije rukopise dostupne u digitalnoj kopiji su i prepisi Dušanovog zakonika, najznačajnijeg srpskog zakonskog spomenika, donetog na dva zakonodavna sabora, 1349. i 1354. godine - navodi ona.

Ona dodaje da su širokom krugu korisnika svakako značajne i zanimljive digitalne kopije posebnih fondova (likovni radovi, fotografije, plakati, muzikalije, atlasi i dr.), zatim časopisa, novina i sitne štampane građe. 

Bibliotekarka Aleksandra objašnjava da digitalizacija omogućuje bolje čuvanje i veću upotrebu ovakvih dela. Osim toga, kako kaže, digitalne zbirke proširuju krug korisnika. Čitaoci biblioteke danas mogu biti udaljeni hiljadama kilometara, o čemu svedoče podaci da korisnici Digitalne BMS dolaze sa svih kontinenata.

- Digitalne zbirke dostupne na internetu promovišu bogate fondove i istorijski razvoj Biblioteke, kao i srpsko kulturno nasleđe, širom sveta. Ne manje značajno je i predstavljanje višedecenijskog, kontinuiranog rada stručnjaka Biblioteke - kaže ona. 

Iz Matice navode da je digitalizacija dela koje čuva najviše korisna članovima biblioteke, naučnicima i istraživačima. Međutim, ovakva kulturna dela na raspolaganju su svima koji žele da ih pročitaju ili prelistaju. 

- O uspešnosti Digitalne BMS svedoče podaci da je svake godine poseti veliki broj korisnika sa svih kontinenata, broj koji je rastao godinama rada i uvećanjem broja digitalizovanih primeraka. Na primer, 2019. godine Digitalnu BMS posetilo je 29.572 korisnika (50.459 poseta) koji su pregledali 243.177 stranica prezentacije - navodi Aleksandra Drapšin. 

Ona takođe napominje da je digitalizacija Biblioteke bila od velike pomoći i u toku pandemije. Kaže da su za vreme ograničenog kretanja uočili udvostručen broj korisnika u odnosu na prošlu godinu, što samo i govori o zainteresovanosti građana za kulturu i istoriju. 

SD vojvodina

SD kosovo

SD info

SD izbori 2020

SD hronika

SD svet

SD sirija

SD naoružanje

SD region

SD srpska istorija

SD beograd

SD društvo

Vremenska prognoza
Clear sky
4 Beograd