Skip to main content
Srđan Gojković Gile

GILE (ORGAZAM): Budizam za mene nije religija, ne bavim se Bogom već psihologijom (FOTO, VIDEO)

Foto: Srbija Danas / Saša Džambić
- Novi album objavljujemo na proleće - objavio je popularni roker, pričajući na štandu portala "Srbija danas" na Sajmu medija.

Srđan Gojković Gile, frontmen Električnog orgazma, sa zadovoljstvom je prihvatio poziv da bude gost na štandu portala "Srbija Danas" u sklopu Sajma medija, na Sajmu knjiga u Beogradu. 

Časkom se slavni roker spustio sa Banovog brda, gde živi, do Beogradskog sajma, a ugodno rokersko ćaskanje počelo je pričom aktuelnoj pesmi i spotu "Okašuka šakata". Do takve kovanice koja, zapravo, ne znači ništa, došlo se, kako Gile kaže, sasvim slučajno. 

- Uvek mi je bilo fascinantno u istoriji rokenrola da postoje autori koji su izmišljali neke reči - od Little Richarda, wop bop a loo bop, be bop a lula... Palo mi je na pamet - a što bi svaka reč trebalo nešto da znači. Kad sam bio klinac i slušao rokenrol, meni je sve to bilo kao "Okašuka šakata" (smeh). Kad sam imao 10, 11 godina, znao sam tek poneku reč engleskog. To je bila osnovna inspiracija, bez nekog velikog predumišljaja. Te dve reči su mi pale zgodne da ih pevam. Prvo je nastao taj deo, a onda sam dopisao strofe. 

NAJDUŽI ORGAZAM DO SADA! Traje 9 i po minuta, potrebno je samo da kažete "OKAŠUKA ŠAKATA"! (VIDEO)

Prošlogodišnja pesma "Istok, zapad, sever, jug" traje skoro osam minuta, a ova još duže - skoro deset! Da li je i to pokazatelj "evolucije" benda - od novotalasnih, mahom kratkih pesama, karakterističnih za to doba, do ovoga što sada radite? 

- Imali smo mi i ranije neke dugačke pesme, recimo "Nemoć, bes i očaj" na "A um, bum". I poslednji i ovaj sad album rađeni su na drugačiji način nego svi pre toga. Prethodno smo funkcionisali tako što ja donesem pesmu pa je bend uradi. Prethodni album i ovaj sad koji radimo nastaju tako što se nađemo Ljuba, Banana i ja, i onda "džemujemo". Pošto sad imamo svoj studio, radimo tako što obično ja postavim bubnjeve, snimim neki ritam, eventualno i bas, ili Banana to uradi. Postavimo neki ritam, i onda krećemo dalje da gradimo stvar. Tako je nastala i ova pesma koja je originalno trajala čak 15, 16 minuta. To što smo je skratili na devet i po dođe nam kao "single edit" (smeh). 

Planirate li da je svirate uživo? 

- Ne znam još. Za sada sviramo sve pesme sa tog budućeg albuma - prvi singl "Bio sam loš" i "Bila si kao san" - prvi od tri ovogodišnja singla. Ostatak ćemo svirati kad bude bila promocija albuma koji će se verovatno pojaviti za "Mascom" na proleće sledeće godine. Beogradska promocija planirana je za kraj 2018. 

GILE (ELEKTRIČNI ORGAZAM): Deco, na nasilje NE odgovarajte nasiljem!

Srđan Gojković Gile
Srđan Gojković Gile
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Nižete singlove - hoćete li ostaviti išta novo za album? (smeh). 

- Ideja je bila da mi veći deo albuma plasiramo ranije. Ukupno će biti devet pesama, šest smo već pustili. Za jednu od preostale tri objavićemo spot u trenutku kad album bude izašao. To je naslovna "Gde smo sad" koju peva Ljuba. 

Uskoro sledi jedan manji beogradski nastup, u Rakovici 3. novembra, Novi Sad je 29. decembra...

- U Rakovici je svirka klupskog karaktera u maloj sali za 200 ljudi. U Kulturnom centru Rakovica, gde ima i dečjih predstava i folklora, postoje dva čoveka koji pokušavaju da rokenrol priču poguraju. Mi smo tu da pomognemo. Već godinama nas zovu, i mi nikako da nađemo termin. Sad ćemo konačno da sviramo tamo. Nastupićemo bez Ljube koji je trenutno u Americi. Vraća se polovinom novembra, i onda ćemo u decembru imali nekoliko koncerata. Sviramo prvo u Pragu 2. decembra, pa Pančevo 22, Novi Sad 29, a za Novu Godinu smo u Kotoru. Trebalo bi možda i u Beč da idemo ponovo sredinom decembra, nismo još dobili termin. 

Zapaženo je i mnogima neočekivano bilo tvoje gostovanje Plavom orkestru na Beer Festu ove godine, kad ste u toj kombinaciji izveli "Igra rokenrol cela Jugoslavija". Da li si sredinom osamdesetih, kad su "plavci" počinjali, mogao da pretpostaviš da ćeš sa njima deliti binu? 

- Mi smo ortaci još od samog početka. Kad su oni snimali prvi album, pošto smo imali istu diskografsku kuću, bili smo nekoliko dana zajedno u hotelu "Dubrovnik" u Beogradu, jer smo snimali neki novogodišnji program. Nekako smo se odmah "ukačili" i krenuli da se družimo - najviše Čavke i ja sa Lošom i Pavom, njihovim bivšim gitaristom. Loša je veoma talentovan pop autor. 

Zvuče uživo odlično...

- Da, naročito otkad im je gitarista Sale Zalepugin koga isto znam iz ranih osamdesetih. Bio je u raznim zagrebačkim pank i nju vejv bendovima. Vule iz "Long pleja" je došao na tu ideju, i ja sam prihvatio

Priča o budizmu je u mnogim intervjuima sa tobom toliko u prvom planu da se stiče utisak da si u tome jako dugo, a zapravo, sve je počelo "tek" 2012... 

- Spremao sam se za Adu Bojanu, gde sam preko dana puštao muziku u nekoj kućici na plaži mesec i po dana, i onda mi je trebalo dosta knjiga za čitanje. Izvlačio sam neke sa polica. Ja tako kupim brdo nekih knjiga, poređam ih pa ih uzmem posle nekoliko godina. Kao da pravim svoju biblioteku. Tako sam slučajno naleteo na knjigu "Umetnost negovanja ravnoteže i harmonije duha" - sedma knjiga Budinog učenja. To su osnovne stvari budističke filozofije, i neki Budini govori koje je on davao - što monasima, što običnim ljudima. To mi je bilo jako interesantno. Ja nisam sklon misticizmima, budizam ne vidim kao religiju, bar ne kako mi ovde doživljavamo šta je religija. Ne bavi se Bogom, niti sličnim stvarima, već nečim što je najsličnije psihologiji. Sve u cilju da naš život, sad i ovde, bude lakši nego bez vežbanja psihologije. Neka vrsta mentalnog treninga. To je ono što me je privuklo. 

U Čortanovcima ste nedavno otvorili prvi budistički manastir u Srbiji? 

- Ja sam u međuvremenu postao potpredsednik "Theravada", to je jedna od budističkih škola. Po nekima je najstarija, po nekima nije (smeh), zavisi koga pitaš. Napravili smo centar za meditaciju koji je zamišljen kao mesto gde ljudi mogu da dođu i... Kao "mentalna teretana". Možeš da vežbaš na miru - u prijatnom ambijentu, u tišini, da meditiraš ceo dan. Imaš monahe koji mogu da te obučavaju. 

Monah, ipak, ne bi da budeš? 

- To je ozbiljno odricanje i posvećenost svemu tome. Ja sam isuviše upetljan u to da sam, pre svega, otac deteta od devet godina. Ne mogu da ga ostavim bez izdržavanja i bez oca u tako ranom uzrastu. Uz to, imam staru majku koja nema drugu decu osim mene. Pomažem i brinem se o njoj. Drugi ljudi iz benda zavise od mene, tako da ima mnogo stvari koje me sprečavaju. Drugo, mator sam malo za to. Da imam dvadesetak godina, mislim da bih, verovatno, probao to. 

Kako je tvoja porodica reagovala na celu tu priču oko budizma, i na tu veliku novinu u tvom životu? 

- Ništa naročito. Oni reaguju na to kakva energija iz mene izlazi. Da li sam "prolupao" ili mi je bolje. Ja vidim na njima da oni vide da mi je bolje nego što mi je pre bilo, i tu ne postoji nikakav problem. Da sad oni vide religioznog fanatika ili manijaka koji je "odlepio"  na neku sektu, verovatno bi drugačije reagovali. Pošto nije ta priča, iako neki verovatno misle da jeste, i njihova reakcija je sasvim OK. 

Posvećenost svemu tome, ujedno i funkcija koju sada imaš, verovatno nose značajno povećanje obaveza? 

- Ima toga, ali u budizmu je sve na tom praktičnom vežbanju sopstvenog uma. I te obaveze su to da ti pomažeš nekim drugim ljudima bez da zarađuješ na tome, jer tako su i meni u početku neki iskusniji, stariji ljudi pomagali da ukapiram neke stvari. Treba ti malo vremena. Ja pomažem nekim novim početnicima. 

Pokazuje li sin zainteresovanost za rokenrol? 

- Da, apsolutno. Ima neke svoje favorite. Super je ono što je neko kvarno smislio, a ja podržavam, to je rokenrol za decu. U najbolje nove crtaće ubacuju rok standarde - u "Malcima", u "Angry Birds", pa u dugometražnim igranim filmovima imaš Lenona, Stonse, Who... Mnoge stvari je otkrio iz filma "Grozni ja i Malci" pošto tu isto ima gomila rokenrola. U filmu "Mr Peabody And Sherman" otkrio je Lenona i pesmu "Beautiful Boy". Rani favorit mu je bio Bob Marli. Voli Pola Makartnija. Sviđaju mu se neke stvari Stonsa, kao, recimo, "Hot Stuff". Dopada mu se "Bitch" sa albuma "Sticky Fingers". To mu je možda i omiljena od Stonsa, što je super izbor (smeh). 

Sve više vremena prolazi bez Vlade Divljana... Da li je i sve teže? 

- Ne mogu to da kažem pošto se, na neki način, sve više privikavamo na tu činjenicu. Ja tu, pre svega, osećam gubitak bliskog prijatelja sa kojim sam mogao super da se zezam, da sviram, putujem. On je jedan od retkih ljudi sa kojima se nikad u životu nisam posvađao. Ako pokušamo da se izmestimo u poziciju da se mi nismo poznavali, i da sagledam njegov doprinos muzičkoj sceni, to je takođe veliki hendikep za nju, da nema jednog tako velikog autora. 

Srđan Gojković Gile
Srđan Gojković Gile
Foto: Srbija Danas / Saša Džambić

Shodno onom što te okupira u poslednje vreme, pretpostavljam da i čitaš uglavnom knjige vezano za budizam i meditaciju? 

- Da. Postoje dve bitne stvari. Jedna je teoretski deo tog Budinog učenja, drugi je praktični. Ja sam tu veoma temeljan. Kao što sam manijakalno slušao sve bendove i čitao o njima kad sam ulazio u rokenrol, tako se sad bavim istraživanjem budističke misli. U poslednjih pet godina nisam pročitao nijednu fikciju, da tako kažem. Pročitam poneku rokenrol biografiju. Sad sam skoro uzeo ovo što je Cukić preveo, Pink Floyd. Moj omiljeni časopis je britanski Mojo ali ni to ne stižem da pročitam. Ostane mi pa idem po dva, tri broja unazad jer oni imaju baš ozbiljan pristup prema rokenrol novinarstvu. 

 

Pročitajte i:

+ Pošalji komentar 0 Pogledaj sve komentare

SD vesti

SD događaji

SD citati

Vremenska prognoza
Clear sky
25 Beograd