"Nemojte da pravite GOZBE!" Otac Dušan poziva vernike da ne čine GREH, na groblje se iznosi samo OVA HRANA - "Sve ostalo je SUJEVERJE!"
Mnogi misle da tada treba da pokažu koliki su "domaćini", evo šta Crkva kaže
Smrt je sastavni deo života, i po hrišćanskom verovanju, ona je prelazak iz ovozemaljskog, privremenog života u nebeski večni život. Smrću počinje put u večnost, ali kroz Vaskrsenje.
Kad se dogodi smrtni slučaj, rodbina umrlog nađe se pred mnogim problemima. Osim razumljivog, emocionalnog šoka, stresa, pojavi se i mnoštvo nedoumica koje su tim veće ako je smrt nastupila iznenada. U tom stanju mnogi su skolni da čak i ne znajući čine razne grehe i podražavaju praznoverice ubeđeni da su to pravoslavni običaji.
Jedan od takvih slučajeva je i spremanje i iznošenje hrane na groblje. Danas otkrivamo šta je po kanonima Crkve, a gde taj običaj prerasta u sujeverje.
Ovo morate znati! Evo koliko dugo se nosi CRNINA i kako se proslavlja SLAVA u slučaju smrti člana PORODICE
Bogate TRPEZE, skupi POGREBI i velelepni SPOMENICI: Sveštenik otkriva da li su ove stvari na KORIST MRTVIMA i šta nikako ne treba zaboraviti
Dužnost hrišćanska nalaže da se u molitvama sećamo naših pokojnika, da se molimo Bogu za pokoj njihovih duša, palimo im sveće, držimo parastose i pomene, podižemo im spomenike kao obeležja na grobovima i da njihove grobove držimo u pristojnom i urednom stanju.
U nekim krajevima Srbije, za pogreb su vezani i brojni suvišni i štetni običaji, koji su često u suprotnosti sa učenjem crkve.
Jedan od takvih je i kupovina venaca za sahranu, zatim darivanje raznim darovima svih koji prisustvuju sahrani. I jedno i drugo iziskuju velike izdatke, a potpuno je suvišno. Mnogo bi bolje bilo da se novac za kupovinu venaca preda domaćinu ili toj kući, što bi dobro došlo u snošenju troškova sahrane.
Međutim tamo gde porodica najviše preteruje je trpeza - hrana koja se iznosi na grob i ona koja se postavlja pred prisutne. Otac Dušan je ovako objasnio šta treba da se iznosi na grob i kako treba da izgledaju daće:
- Na dan sahrane pravoslavnog hrišćanina, kao na svim pomenima i parastosima (u 3, 9. i 40. dan, polugodišnji i godišnji, kao i o Zadušnicama) , na groblje se iznosi obarena i medom zaslađena pšenica, koljivo, koje se, kao i grob, preliva vinom, uz pojanje 'Vječnaja pamjat'. Žito je simvol vaskrsenja, jer kad se žito poseje u zemlju, ono istrune, ali se iz njegove klice razvije novi život u klasu pšenice. Tako biva i sa telom pokojnika.
- Uz pšenicu i vino donosi se i hleb, pogača, koja se lomi i razdaje prisutnima, umočena u med, koji nas uverava u sladost budućeg večnog života. Sve ostalo, hrana i piće u izobilju, nemaju veze ni sa molitvom ni sa pokojnikom. Ostavljanje hrane na grobu, takođe nema vezu sa pomenom za pokojnika, sem ako rodbina ne misli, da će doći siromasi i tu hranu pokupiti.
- I obilne daće, večere za spomen pokojnika, često se pretvaraju u svoju suprotnost: ljudi preteraju i u jelu i u piću i, umesto da govore o pokojniku, njegovim dobrim delima i uspomeni koju ostavlja, umesto utehe porodici, razgovara se o profanim stvarima, vode se isprazni razgovori, a često dođe i do prepirki. U svakom slučaju, uvek se treba posavetovati sa svojim sveštenikom i od njega će vernici najbolje saznati, kako da postupaju u slučaju smrti člana porodice ili pomena u njegovu čast.
Svaki pravoslavni hrišćanin treba da se prilikom sahrane konsultuje sa duhovnikom, te da se protiv pojava kao što su gozbe na daćama bori tako što će pokušati da objasni porodici šta je pravilni ili što neće biti njihov deo, jer nema gore stvari nego da se sahrana pretvori u gozbu, a učesnici u pijanom stanju počnu da se nedolično i neprikladno ponašaju. To je nedopustivi greh prema pokojniku i njegovoj rodbini.