OVAKO ĆETE PREPOZNATI POVRĆE KOJE JE PUNO HEMIJE: Na ovaj detalj posebno obratite pažnju
Pre nego što kupite neko povrće dobro pogledajte kako ono izgleda
“Rano” povrće i voće nose sa sobom jedan zdravstveni rizik, a to je da sadrži poveću količinu nitrata.
Da li znate kako da prepoznate onaj koji je pun hemije?
Baba nije oduvek bila baba! Žene, ovo OBAVEZNO morate da znate
ZAVELA MONAHA, BORILA SE SA OPAKIM KANCEROM DOJKE: Srpska glumica iz TROUGLA pravo u CENTAR SKANDALA
Nitrati su hemijska jedinjenja koja se dodaju voću i povrću kako bi plod što pre sazreo. Problem je kada ova hemija prodre u namirnicu, tada postaje opasna po zdravlje. Kod mladog kupusa, nitrati se najviše nakupljaju u korenu i površinskim listovima, a najmanje u samoj sredini glavice.
Zato stručnjaci apeluju da nikako ne jedete koren, koji mnogi vole da grickaju kada “izdube” glavicu pre nego je polože u bure i započnu kiseljenje. Ako kuvate sladak kupus, obavezno odbacite površinske listove, velika je mogućnost da sadrži nitrate.
Koja količina nitrata je opasna?
Prema preporukama Svetske zdravstvene organizacije, “bezbedan” unos nitrata je 5 mg dnevno na kilogram telesne težine. Pa tako, za osobu koja je teška na primer 60 kg, neće biti problem ako unese 300 mg nitrata kroz hranu, što je otprilike oko 400 g svežeg kupusa (naravno, ako uklonite koren i površinske listove, količina nitrata po gramu kupusa se smanjuje). Međutim, stručnjaci napominju da nema razloga za brigu, jer nije svaka glavica kupusa “nakljukana hemijom”. Jednostavno treba biti obazriv sa plodovima koji su hranjeni organskim i mineralnim đubrivima kako bi brže rasli i bili veći.
Kako odabrati najbolji kupus?
Prilikom izbora kupusa morate obratiti pažnju na miris i izgled. Povrće bi trebalo da miriše baš tako – na kupus (to važi i za ostalo povrće). Spoljni listovi povrća moraju da budu netaknuti, bez oštećenja, da budu karakterističnog oblika i boje (bela, zelena ili ljubičasta). Spoljno lišće ne bi trebalo da bude osušeno, a kod bele i ljubičaste sorte, ovo lišće bi trebalo i da se “sija”.
Koje vrste su najbezbednije?
Ako kupujete "domaće" proizvode na pijaci od provererenih prodavaca i za koje znate da ne koriste nikakvu hemiju, možete jednostavno da operete koru od prljavštine i nataložene prašine. Ako ih kupujete u prodavnici, kada zapravo i ne znate da li su tretirane, preporuka je da ipak oljuštite koru.
Posledice konzumiranja namirnica koje su "nakljukane hemijom" mogu da budu veoma opasne i da dovedu do teškog trovanja. Međutim, postoji i druga strana ovog problema. Ako ogulimo jabuku, onda on zapravo bacamo glavni izvor vitamina A i C, kalcijuma, fosfora, gvožđa i korisnih antioksidanata.
Postoji nekoliko trikova da se utvrdi koliko su povrće ili voće toksični. Na primer, kada isečete jabuku, ako vidite da brzo potamni, možete da je bezbedno jedete sa korom. Karcitin u kombinaciji sa vitaminom C sprečava slobodne radikale da oštete telo.
Kako da znate da li su krastavac i paradajz prskani?
Da biste utvrdili da li povrće ima pesticide, možete da isečete krastavac ili paradajz i pogledate kakva mui je unutrašnjost. Obično krastavci i paradajz sa toksinima imaju žućkaste pruge, u centru se nalazi žuti "deo".