fbpx
Skip to main content
anksioznost

ŠTA SU PANIČNI NAPAD I PANIČNI POREMEĆAJ? 10 simptoma koje NEMA korona virus a ima panika

Foto: Profimedia
Ovaj poremećaj je danas jedan od najčešćih problema zbog kojih se ljudi javljaju psihijatru.

Panični poremećaj je danas jedan od najčešćih problema zbog kojih se ljudi javljaju psihijatru. Statistika kaže da od njega oboleva 1-2% populacije, među kojima se češće žene.

"OTUPLJUJU" EMOCIJE: Lekovi narušavaju mehanizam po kojem se zaljubljujemo i ostajemo u vezi

"OTUPLJUJU" EMOCIJE: Lekovi narušavaju mehanizam po kojem se zaljubljujemo i ostajemo u vezi

Otkud bolovi u vratu: Artritis zbog mobilnog telefona

Otkud bolovi u vratu: Artritis zbog mobilnog telefona

OVO SIGURNO NISTE PROBALI! Dodajte samo JEDAN SASTOJAK u kafu i poboljšajte ZDRAVLJE

OVO SIGURNO NISTE PROBALI! Dodajte samo JEDAN SASTOJAK u kafu i poboljšajte ZDRAVLJE

Reč je o ponavljanim napadima intenzivnog straha, koji se javljaju iznenada, bez viodljivog razloga ili veze sa nekom specifičnom situacijom. Ove napade zovemo paničnim napadima i po tome je i sam poremećaj dobio naziv.

Panični napad, kao osnovna odrednica ovog poremećaj, pored straha visokog intenziteta, uključuje i obilje telesnih simptoma, koji predstavljaju normalnu reakciju organizma na stanje visoke uzbuđenost.

Tu spada širok spektar simptoma, od kojih se najčešće javljaju sledeći: vrtoglavice, omaglice, preznojavanje, lupanje srca, preskakanje, bolovi u grudima, otežano disanje, povećanje krvnog pritiska, drhtanje ruku, klecanje nogu, nemir i bolovi u stomaku.

aritmija
aritmija
Foto: Profimedia

Takva simptomatologija ipak jako zabrine osobu i ona zbog toga doživljava da se sa njom događa nešto vrlo opasno, da se nalazi u stanju neposredne opasnosti po život.

Zato se ti ljudi obično javljaju lekarima u urgentim službama, sumnjajući da je u pitanju infarkt, izliv krvi u mozak, ili da će zbog sve te napetosti izgubiti razum i poludeti. Ovome strahu da će poludeti kumuje i to što u takvim stanjima nisu retki ni tzv. fenomeni depersonalizacije i derealizacije, kada osoba ima utisak da ne prepoznaje sebe, da je sama sebi nepoznata, tuđa, ili, u drugom slučaju, da se okolina promenila, da je oko nje sve drugačije nego što je bilo. Sam napad traje obično nekoliko minuta, retko sat ili više, a između napada osoba oseća manji ili veći strah proizveden iščekivanjem njegovog pojavljivanja.

Uzroci nastanka ovog poremećaja nisu u potpunosti rasvetljeni, iako postoji veliki broj teorija. Od bioloških teorija pominje se genetska predispozicija i poremećaji u funkcionisanju određenih neurotransmiterskih sistema u mozgu (noradadrenergički, serotonergički, dopaminergički).

depresija
depresija
Foto: Profimedia

Psihološke teorije govore o separacionim strahovima, osujećenju oslobađanja seksualne energije, proživljenoj traumi, raznim pogrešnim uverenjima, odnosno iracionalnim mislima, itd.

Kao posebnu predisponirajuću karakteristiku osoba koje su sklone razvoju paničnog poremećaja izdvajamo postojanje anksioznog karaktera, koji se manifestuje već u detinjstvu sklonošću stidu, hladnim i vlažnim dlanovima, strahu od bolesti, stalne potrebe za podrškom, preosetljivošću na mišljenje drugih, stalnom strahu da se ne počini greška, nesposobnošću da se prihvati odgovornost, presavesnošću, skrupuloznošću, previsokim očekivanjima od sebe.

Pre javljanja psihijatru, potrebno je uraditi internistički pregled, jer gore pomenute fizičke tegobe koje inače idu uz strah većeg intenziteta, mogu ponekad ukazivati i na neko telesno oboljenje.

napad panike
napad panike
Foto: Profimedia

U lečenju se kao najuspešniji model pokazala kombinacija lekova i psihoterapije.

Od lekova se uglavnom koriste antidepresivi iz SSRI grupe, u početku u kombinaciji sa anksioliticima (lekovi za smirenje).

Generalno se može reći da panični poremećaj nije teško oboljenje u smislu prognoze, no isto tako je subjektivno teško podnositi ga i veoma umanjuje kvalitet življenja, te je preporuka da se treba što pre javiti psihijatru. Ovo tim pre što se kod određenog broja pacijenata, u slučaju dužeg trajanja ovih problema, može razviti depresija ili neka psihosomatska bolest.

DA LI GLAVOBOLJA MOŽE BITI ZNAK TUMORA NA MOZGU? 7 simptoma zbog kojih morate ODMAH kod lekara

DA LI GLAVOBOLJA MOŽE BITI ZNAK TUMORA NA MOZGU? 7 simptoma zbog kojih morate ODMAH kod lekara

Brišu bore i čuvaju zdravlje celog tela: 7 razloga zašto bi smokve trebalo da jedete što češće!

Brišu bore i čuvaju zdravlje celog tela: 7 razloga zašto bi smokve trebalo da jedete što češće!

12 pravila ishrane: Ako se ovog pridržavate bićete vitki i zdravi uvek i u svakom životnom dobu!

12 pravila ishrane: Ako se ovog pridržavate bićete vitki i zdravi uvek i u svakom životnom dobu!

NEVEROVATAN NAPITAK! Rešite se MASNIH NASLAGA - Uz ova 3 sastojka dovedite liniju do SAVRŠENSTVA (RECEPT)

NEVEROVATAN NAPITAK! Rešite se MASNIH NASLAGA - Uz ova 3 sastojka dovedite liniju do SAVRŠENSTVA (RECEPT)

LAKŠE JE NEGO ŠTO SLUTITE! 4 trika uz pomoć kojih ćete obuzdati želju za slatkišima

LAKŠE JE NEGO ŠTO SLUTITE! 4 trika uz pomoć kojih ćete obuzdati želju za slatkišima

 

Pročitajte i:

SD zdravlje

SD vesti

SD astro

SD lepota

SD porodica

SD sex

Vremenska prognoza
Clear sky
19 Beograd