20 tipova putnika u GSP (četvrti deo)
Debeli, mršavi, oznojeni, okupani, šverceri, pošteni, izgubljeni, nađeni, snađeni - putnici GSP-a su najrazličitiji. Ipak, metodologijom zdravog razuma i uz pomoć bogatog iskustva na šipkama prevoza, došli smo do 20 tipova putnika koje ste sigurno sreli makar jednom.
Koordinatori
Sigurno vam se desilo da ne možete da uđete u autobus od velike gužve. Tada bi poželeli da je iza vas ''koordinator''.
- Ajde malo ka sredini, ajde, ima mesta samo da se malo stisnemo!
Uglavnom ga svi ignorišu ali on nastavlja.
-Pa kakav smo to narod, ajde malo da se pomažemo. Pa nije vam deda autobus ostavio. Gospođo, jel vidite koliko samo mesta ima iza vas?
- Nemam gde, gospodine, odgovara dama sa lisicom oko vrata.
-Imate, imate, samo nećete. Eto i lisicu ste ugurali.
- Prostak jedan!
Onda se jedan javlja sa čuvenim - Evo vama pa prođite, ako mislite da ima mesta.
No, ipak, vrlo često, bude izguran sa poslednje stepenice, i tužno gleda kako nekoordinisani autobus nastavlja svoj put, sa slobodnim prostorom u sredini, i sa svojim štićenicima nabijenim na krajevima, koje nije uspeo da spasi.
Da je gsp koordinator bio na Titaniku, svi bi stali u pomoćne čamce.
U budućnosti, imaće pištaljke, pa će poput saobraćajnog policajca usmeravati ljude na jedno od troje vrata.
Trkači
Jedna od omraženijih vrsta u svetu javnog prevoza. Kažu da ih mnogo ima među starijom populacijom.
- Dok stojimo na stanici, nekako mi izgledaju izmučeno, kao da su jedva stigli na stanicu. Kako se približava autobus, oči im čudno zasjaje. Kunem se da u njima mogu da vidim kako se cakli prazno sedište, do prozora. Kako autobus zakoči, čini mi se da su u njima probudi zver, kaže putnica na liniji 33 koja je poslednji put u autobusu sedela 2005. godine, i setno se seća tog dana, kada je ipak pažljivo pristupala praznom mestu, plašeći se trkača iz zasede.
- Krenem da sednem, pa osmotrim okolo. Cimnem malo, niko ne reaguje. Tako još par puta. Nisam mogla da verujem da niko ne trči na sedne. Pogledam, nije umrljano, nije slomljeno sedište. Ipak, sve vreme dok sam sedela, osećala sam se kao na iglama i da svi bulje u mene.
Radoslava Munjevitić, trkačica iz Borče, kaže da ništa ne prepušta slučaju.
- Šta treba, da računam da će omladina da me pusti da sednem? Jok ja, Rada sebi sreću gradi. Potrčim, pa šta, bolje nego da stojim do Borče. Ne, ne, nije mi teško da trčim sa cegerima sa pijace, e, zna Rada to da iskoristi, pa onako oborim nekog slučajno cegerom gde mi je kupus, ili nešto teže, zlobno se smeška Rada umornoj studentkinji koju je oborila zbog mesta, koja se obesila na šipku 96-ce.
- Ćero moja, tako nekadra teško ćeš se udati.
Zvezde GSP-a
Omiljena pesma – Ja nikad u životu pijanac nisam bio. Ona je postala apsolutni hit svih linija.
Ono što bi im Kristina Kovač zamerila, da su u Iks faktoru, jeste pevanje bez emocija, prilično nezainteresovano.
Najbolje mušterije su im studenti koji su tek došli u Beograd. Najskuplja pesma u tom slučaju – Dragana Mirković – Ne daj me majko, ne daj me, u krilo svoje uzmi me.
Još kad bi iz validatora Saša Popović najavljivao stanice, osećali biste se jako ''grandiozno''.
- Sada sledi, sada sledi, sledeća stanica, sledeće stajalište, sledi, stajemo na... SLAVIJUUUUUUU!
Nekako im se najviše obradujete kada se vraćate sa posla, ili faksa ili iz škole, preumorni - pali ste ispit, šef vas kinjio, ostali ste bez dinara, a mlada gralata zvezda zavapi '' Krenulo mi u životu, ja sam dete srećeeeeee!''
Preletači
Oni su ko napete zapete puske. Čulo vida im je izoštreno. Broj autobusa spaze i na velikim razdaljinama, a pročitaju oznaku i na svemirskom brodu. Sa Zemlje.
Kada se približava njihov autobus u koji treba da prelete, ne napuštaju sedište, u slučaju da omanu procenu a dušmanin zauzme mesto. Ako je procena dobra, tek onda nastupaju, napadajući liniju ispred sebe kao hijena zebru.
Skaču sa mesta i imaju samo jedan cilj - da sa prednjih vrata prelete na zadnja vrata autobusa ispred. Do cilja, ne biraju sredstva, gaze kontrolore, putnike, sedišta, kese, torbe. Vrlo često se veraju sa šipke na šipku, ili skaču sa sedišta na sedište kao Super Mario.
Bilans žrtava obično bude -3 pregaženih. 2 zakačena za torbu preletača, jedan izleteo sa njima. Sve vreme rukama mašu vozaču autobusa u koji preleću.
Njima nekako nezamislivo izgleda ideja da ne stignu autobus koji jure, pa da sačekaju sledeći kao ljudi.
- Nije to, nego uglavnom kupim vremensku kartu. Upalim štopericu, jer su prevozi mnogo redovni pa nekad mi istekne vremenska a ne pređem u novi bus. Lako je vama da osuđujete, kaže preletač.
Kaže da bi voleo da ljudi razumeju njegovu naviku, i da dok jurca i viče ''Mesta, mesta'', skoče u krilo putnika koji sede i olakšaju mu prolaz.
Zabadači
Obično ih možete sresti na trocifrenim linijama i prvom jutarnjem prevozu. Sede gde stignu a ako nema mesta legnu na prvog do sebe. Glume da su u žurbi jer treba nesto hino da završe a nakon prvog ljuljuškanja autobusa padne im mrak na oči.
Tad se bore sa snom i obično savladaju jedno oko na koje čkilje.
Kad više da je đavo odneo šalu vade telefon i pokušavaju nekog da pozovu. Tad počinje faza kljucanja koja traje par minuta a onda počinje zabadanje.
Prvo se savijaju do svog krila, a onda počinje obrušavanje sa sedišta na pod ili na kolena putnika susednog sedišta. Idu do poslednje stanice, a onda puni elana krenu kući. Put do kuće traje do klupe na stanici gde nastavljaju zabadanje.
Pročitajte i:
20 tipova putnika u GSP prvi deo