20 типова путника у ГСП (четврти део)
Дебели, мршави, ознојени, окупани, шверцери, поштени, изгубљени, нађени, снађени - путници ГСП-а су најразличитији. Ипак, методологијом здравог разума и уз помоћ богатог искуства на шипкама превоза, дошли смо до 20 типова путника које сте сигурно срели макар једном.
Координатори
Сигурно вам се десило да не можете да уђете у аутобус од велике гужве. Тада би пожелели да је иза вас ''координатор''.
- Ајде мало ка средини, ајде, има места само да се мало стиснемо!
Углавном га сви игноришу али он наставља.
-Па какав смо то народ, ајде мало да се помажемо. Па није вам деда аутобус оставио. Госпођо, јел видите колико само места има иза вас?
- Немам где, господине, одговара дама са лисицом око врата.
-Имате, имате, само нећете. Ето и лисицу сте угурали.
- Простак један!
Онда се један јавља са чувеним - Ево вама па прођите, ако мислите да има места.
Но, ипак, врло често, буде изгуран са последње степенице, и тужно гледа како некоординисани аутобус наставља свој пут, са слободним простором у средини, и са својим штићеницима набијеним на крајевима, које није успео да спаси.
Да је гсп координатор био на Титанику, сви би стали у помоћне чамце.
У будућности, имаће пиштаљке, па ће попут саобраћајног полицајца усмеравати људе на једно од троје врата.
Тркачи
Једна од омраженијих врста у свету јавног превоза. Кажу да их много има међу старијом популацијом.
- Док стојимо на станици, некако ми изгледају измучено, као да су једва стигли на станицу. Како се приближава аутобус, очи им чудно засјаје. Кунем се да у њима могу да видим како се цакли празно седиште, до прозора. Како аутобус закочи, чини ми се да су у њима пробуди звер, каже путница на линији 33 која је последњи пут у аутобусу седела 2005. године, и сетно се сећа тог дана, када је ипак пажљиво приступала празном месту, плашећи се тркача из заседе.
- Кренем да седнем, па осмотрим около. Цимнем мало, нико не реагује. Тако још пар пута. Нисам могла да верујем да нико не трчи на седне. Погледам, није умрљано, није сломљено седиште. Ипак, све време док сам седела, осећала сам се као на иглама и да сви буље у мене.
Радослава Муњевитић, тркачица из Борче, каже да ништа не препушта случају.
- Шта треба, да рачунам да ће омладина да ме пусти да седнем? Јок ја, Рада себи срећу гради. Потрчим, па шта, боље него да стојим до Борче. Не, не, није ми тешко да трчим са цегерима са пијаце, е, зна Рада то да искористи, па онако оборим неког случајно цегером где ми је купус, или нешто теже, злобно се смешка Рада уморној студенткињи коју је оборила због места, која се обесила на шипку 96-це.
- Ћеро моја, тако некадра тешко ћеш се удати.
Звезде ГСП-а
Омиљена песма – Ја никад у животу пијанац нисам био. Она је постала апсолутни хит свих линија.
Оно што би им Кристина Ковач замерила, да су у Икс фактору, јесте певање без емоција, прилично незаинтересовано.
Најбоље муштерије су им студенти који су тек дошли у Београд. Најскупља песма у том случају – Драгана Мирковић – Не дај ме мајко, не дај ме, у крило своје узми ме.
Још кад би из валидатора Саша Поповић најављивао станице, осећали бисте се јако ''грандиозно''.
- Сада следи, сада следи, следећа станица, следеће стајалиште, следи, стајемо на... СЛАВИЈУУУУУУУ!
Некако им се највише обрадујете када се враћате са посла, или факса или из школе, преуморни - пали сте испит, шеф вас кињио, остали сте без динара, а млада гралата звезда завапи '' Кренуло ми у животу, ја сам дете срећееееее!''
Прелетачи
Они су ко напете запете пуске. Чуло вида им је изоштрено. Број аутобуса спазе и на великим раздаљинама, а прочитају ознаку и на свемирском броду. Са Земље.
Када се приближава њихов аутобус у који треба да прелете, не напуштају седиште, у случају да оману процену а душманин заузме место. Ако је процена добра, тек онда наступају, нападајући линију испред себе као хијена зебру.
Скачу са места и имају само један циљ - да са предњих врата прелете на задња врата аутобуса испред. До циља, не бирају средства, газе контролоре, путнике, седишта, кесе, торбе. Врло често се верају са шипке на шипку, или скачу са седишта на седиште као Супер Марио.
Биланс жртава обично буде -3 прегажених. 2 закачена за торбу прелетача, један излетео са њима. Све време рукама машу возачу аутобуса у који прелећу.
Њима некако незамисливо изгледа идеја да не стигну аутобус који јуре, па да сачекају следећи као људи.
- Није то, него углавном купим временску карту. Упалим штоперицу, јер су превози много редовни па некад ми истекне временска а не пређем у нови бус. Лако је вама да осуђујете, каже прелетач.
Каже да би волео да људи разумеју његову навику, и да док јурца и виче ''Места, места'', скоче у крило путника који седе и олакшају му пролаз.
Забадачи
Обично их можете срести на троцифреним линијама и првом јутарњем превозу. Седе где стигну а ако нема места легну на првог до себе. Глуме да су у журби јер треба несто хино да заврше а након првог љуљушкања аутобуса падне им мрак на очи.
Тад се боре са сном и обично савладају једно око на које чкиље.
Кад више да је ђаво однео шалу ваде телефон и покушавају неког да позову. Тад почиње фаза кљуцања која траје пар минута а онда почиње забадање.
Прво се савијају до свог крила, а онда почиње обрушавање са седишта на под или на колена путника суседног седишта. Иду до последње станице, а онда пуни елана крену кући. Пут до куће траје до клупе на станици где настављају забадање.
Прочитајте и:
20 типова путника у ГСП први део