БЕОГРАД ДАНАС: Неми дивови који нашу престоницу спајају у једно и свакодневно пркосе снази Дунава и Саве - београдски мостови

Фото: Приватна архива / Извор: Фото: Приватна архива

Где је и шта представља Београд данас? Швајцарски архитекта Ле Корбизије је једном приликом изјавио: “Београд је најружнији град на свету, на најлепшем месту на свету.”. Слажемо се са делом о најлепшем месту на свету, а у оквиру пројекта “Београд данас”, даћемо све од себе да демантујемо први сегмент Ле Корбизијеове тврдње и истакнемо колико је диверзитет, који је обележио богату историју нашег главног града, важан и колико се заправо лепоте крије у шаренилу стилова, епоха и култура, које су струјале градом кроз његову хиљадугодишњу прошлост.

- Од свега што човек у животном нагону подиже и гради, ништа није у мојим очима боље и вредније од мостова. Они су важнији од кућа, светији од храмова. Свачији и према сваком једнаки, корисни, подигнути увек смислено, на месту на ком се укрштава највећи број људских потреба, истрајнији су од других грађевина и не служе ничем што је тајно или зло. - истакао је за сада наш једини Нобеловац Иво Андрић, а како се са овом његовом мишљу многи слажу, ред је сетити се свих београдских мостова и свега што они данас представљају.

Андрићево уточиште и место животне инспирације - Сокобања, Хотел “Моравица” и чувени Апартман 144

ШАБАЧКА ТВРЂАВА: Симбол града, чувар традиције и споменик културе

СПОМЕНИК ТИМОЧКОЈ БУНИ: Племенита слобода устоличена у Краљевици

Београд, престоница Србије, лежи на ушћу две велике реке - Дунава и Саве. Ови речни гиганти чине срце овог града, а мостови су незаобилазни део тог срца. У овом тексту, посвећујемо се Београдским мостовима, чије су приче препуне историје, архитектонског сјаја и практичне важности за град и његове становнике.

Мостови Београда на Дунаву:

Панчевачки мост, дугогодишњи симбол града, био је некада једини мост на Дунаву. Изграђен је 1935. године и првобитно је носио име Мост краља Петра Другог. Током Другог светског рата, војска Краљевине Југославије је минирала мост како би спречила нацистичке трупе да уђу у град. Након рата, мост је обновљен и поново је отворен за друмски и железнички саобраћај 1946. године. Ово је уједно и најдужи београдски мост.
Пупинов мост, који спаја Земун и Борчу, отворен је 2014. године. Овај импозантни мост дугачак је 1.482 метра, широк 29,1 метар и висок 22,8 метара. Познат је по својим пешачко-бициклистичким стазама са обе стране, које омогућавају пешацима и бициклистима да уживају у предивним погледима на реку и даље на војвођанску равницу.

панчевачки мост / Извор: Србија Данас

Мостови Београда на Сави:

Газела, најпрометнији мост у Београду, отворен је 1970. године. Име му је дао академик Ђорђе Лазаревић. Овај мост са шест саобраћајних трака има атрактивну историју. Пре него што је пуштен у саобраћај, мост је тестиран војним камионима натовареним шљунком и транспортерицама за балистичке ракете. Градоначелник Бранко Пешић и главни пројектант Милан Ђурић стајали су на мосту док су се ови тестови обављали.
Бранков мост, отворен 1956. године, назван је по песнику Бранку Радичевићу. Он се протеже дуж Бранкове улице и заменио је Мост краља Александра И Карађорђевића, који је уништен током рата.
Мост на Ади, који доминира хоризонтом Београда, свечано је отворен 2012. године. Овај мост је постао симбол града и препознатљив по својим косим затегама и високом пилону високом 200 метара изнад Аде Циганлије. Има шест саобраћајних трака и пружа простор за будуће метро линије, као и пешачко-бициклистичке стазе.
Савски мост, најмањи мост у Београду, такође је важан за градски саобраћај и трамваје. Стари савски мост је изграђен током немачке окупације 1942. године, као Мост принца Еугена, пошто је Мост краља Александра који је повезивао Београд и Земун био срушен. Током повлачења из Београда, нацисти су 20. октобра 1944. поставили динамит у жељи да га сруше, али је београдски учитељ Миладин Зарић пресекао фитиљ и сачувао мост.
Стари железнички мост, изграђен непосредно после Другог светског рата, и Нови железнички мост, који премошћава Саву од 1979. године, играју кључну улогу у железничком саобраћају Београда.
Друмски и железнички мост код Остружнице, који помажу да други београдски мостови буду мање оптерећени
На крају, Мост Обреновац - Сурчин отворен је 2011. године као део "Сремске газеле"

Ови мостови, сведоци историје и симболи повезивања, одражавају динамичност и разноврсност Београда. Они нису само грађевинска чуда, већ и спојнички елементи који спајају градове, људе и културе. Кроз своје мостове, Београд остаје чврсто повезан са својом прошлошћу и истовремено се отвара према будућности, чинећи овај град још посебнијим за све који га посете и живе у њему.

Како смо започели, ред је и завршити речима једног од највећих мислилаца у нашој историји.

- Напослетку, све чим се овај наш живот казује – мисли, напори, погледи, осмеси, речи, уздаси – све то тежи ка другој обали, којој се управља као циљу, и на којој тек добива свој прави смисао. Све то има нешто да савлада и премости: неред, смрт или несмисао. Јер, све је прелаз, мост чији се крајеви губе у бесконачности, а према ком су сви земни мостови само дечије играчке, бледи симболи. А сва је наша нада с оне стране. - закључио је наш Нобеловац Иво Андрић.

Пројекат је финансиран из буџета Града Београда. Ставови изнети у подржаном медијском пројекту нужно не изражавају ставове органа који је доделио средства.