Azijski DIV između Vašingtona i Pekinga: Priča o FANTASTIČNOM usponu ODMETNUTOG kineskog TIGRA
Porede ga sa Južnom Korejom, Singapurom i Hong Kongom
Tajvan je jedna od četiri istočnoazijske "tigar ekonomije" čiji su dramatični ekonomski uspesi u proteklim decenijama uticali na način razmišljanja ekonomista o razvoju. Ostala tri azijska tigra su Južna Koreja, Singapur i Hong Kong i svaki ima svoju priču. Ipak, tajvanska priča je u mnogo čemu jedinstvena.
Pročitajte i:
Reč je o ostrvu koje je udaljeno na oko 180 km od jugoistočne obale Kine sa populacijom od 23 miliona stanovnika na površini oko 36 hiljada kilometara kvadratnih.
BRIGA IH ŠTA ĆE KO REĆI, KINA JE JEDNA JEDINA: Kineski vojni avioni nadletali područje oko Tajvana
Tajvan ima kapitalistički ekonomski model koji se pokazao izuzetno uspešnim. Ekonomija kineskog Tajvana je peta najveća u Aziji pa je uključena u napredna ekonomska društva prema Međunarodnom monetarnom fondu. Četrnaesta je na svetu prema Izveštaju svetske konkurentnosti. Prema podacima MMF-a, ostrvska ekonomija je 22. najveća na svetu po BDP-u po paritetu kupovne moći (PPP): 1.1 milijarda dolara.
Ekonomija kineskog Tajvana je 18. na svetu prema BDP-u PPP per capita: 46 833 dolara, i 22. na svetu prema veličini nominalnog BDP-a: 519 milijardi dolara. Prema Svetskom preduzetničkom indeksu (GEI) Tajvan je najbolja azijska (kineska) regija za otvaranje novih fabrika, a 8. je u toj kategoriji na svetu. Ostrvo ima svoju stabilnu valutu Novi tajvanski dolar.
Kineski Tajvan (za NR Kinu) ili "Republika Kina" za Zapad, je kao ostrvo u sadašnjem obliku počeo da postoji 1949. kad je vlada pod vođstvom kineskih nacionalista (Kuomintang) nakon niza poraza od komunista na kineskom kopnu pobegla na obližnje ostrvo. Te godine Kineski građanski rat je završen. "Nastavile su da postoje dve Kine" (Srbija na Tajvan gleda kao na integralni deo NR Kine), a taj spor nije razrešen do danas. Od 1950. nacionalisti su imali pod kontrolom samo Tajvan i obližnja ostrva, ali su nastavili da tvrde da imaju pravo na suverenitet nad celom kopnenom Kinom.
Tajvan ponovo PROVOCIRA Kinu! Avionima preletali iznad kineskog nosača aviona
Tajvan je imao snažnu podršku Sjedinjenih Američkih Država i ostalih Zapadnih sila zbog podele na kapitalistički i komunistički svetski blok. Takozvana Republika Kina je bila osnivač i stalni član Saveta bezbednosti UN do 1971. kad je Narodna Republika Kina preuzela tu poziciju.
U prvoj deceniji svog postojanja "Tajvan" je bio siromašna zemlja, zavisnik od američke pomoći: ona je iznosila 30 odsto domaćih investicija od 1951. do 1962. Međutim, 1960-ih sve se promenilo i malo pomalo ostrvo je postalo donor humanitarne pomoći i investitor na drugim mestima.
ISTORIJSKI TRENUTAK: Panama prekinula odnose sa Tajvanom, uspostavila SA KINOM!
Prvi korak u fascinantnom ekonomskom uzletu bila je rana i temeljita zemljišna reforma. Neopterećena bliskim vezama s vlasnicima zemljišta, tajvanska vlada je implementirala program reforme "zemlja zemljoradnicima" u toku 1950-ih. Vlasnici zemljišta su primili deonice preduzeća u državnom vlasništvu u zamenu za zemlju koju su prepustili seljacima. To je bio glavni činilac krajnje brzog rasta proizvodne delatnosti što je bila osnova za dalju industrijalizaciju.
Tajvan je ostvario svoj ekonomski rast zahvaljujući obrazovanoj radnoj snazi. 1949. na ostrvo je pristiglo mnoštvo obrazovanih Kineza. Šestogodišnje obrazovanje je postalo obvezno 1950. Naglasak na edukaciji devojčica i emancipaciji žena često je ocenjivan kao jedan od najvažnijih faktora u uspešnom razvoju. 1968. obvezna edukacija produžena je na devet godina. Tajvanska radna snaga je postala jedna od najobrazovanijih na svetu.
Stručnjaci za sajber bezbednost otkrili: EVO KO STOJI IZA globalnog NAPADA na kompjutere!
Razvoj infrastrukture je bio bitan pokretač ekonomskog rasta. Od perioda japanske kolonijalne vlasti ostrvo je nasledilo puteve, železnice, luke. Vojska Kuomintanga je bila prevelika za ostrvo pa se hiljade vojnika povuklo iz vojne službe kako bi radilo na izgradnji infrastrukturnih projekata uključujući autoputeve. Zatim se pokrenula izgradnja telekomunikacijskih mreža i druge high-tech infrastrukture.
Ekonomskom napretku pomogao je i režim čvrste ruke koji je regulisan ekonomskim projektima. Nikakav biznis nije mogao da bude pokrenut bez dozvole vlasti. Do 1987. na ostrvu je bilo vanredno stanje odnosno vojna diktatura Kuomintanga. Tek kasnih osamdesetih i početkom devedesetih krenula je demokratizacija koja je dovršena 1996. prvim višestranačkim izborima.
Ekspanzija! Japanski izvoz raste u već peti mesec uzastopno
Svi navedeni faktori razlog su tajvanskog napretka u industriji, poljoprivredi i dizanju životnog standarda građana. Ekonomija se preorijentisala od većinski poljoprivrednog (32 odsto BDP-a 1952.) do industrijski orijentisane ekonomije (47 odsto BDP-a 1986.). Između 1952. i 1961. rast BDP-a iznosio je oko 9 odsto. Stope štednje na Tajvanu su bile među najvišim ikada zabeleženim dosežući 30 do 40 odsto pedesetih i šezdesetih godina. Etika štednje je duboko ukorenjena u tajvanskoj kulturi.
Tajvan se ne može razumeti bez šireg geopolitičkog konteksta. Tajvanu je pogodovao rat u Vijetnamu šezdesetih godina zbog američkih investicija kako se komunizam ne bi proširio na to strateški veoma važno ostrvo Dalekog istoka. Međutim, 1970-ih se dogodilo otopljavanje odnosa na relaciji Vašington - Peking, Tajpej više nije imao bezuslovnu podršku i finansijske injekcije SAD-a kao pre. Stoga su Tajvanci preorijentisali svoju ekonomiju sa orijentacije na subvencionisanom uvozu i zamene dobara na ekonomiju koje se bazirala najviše na izvozu.
DESET RATOVA BUDUĆNOSTI: Ovo su sukobi koji mogu zapaliti svet! (FOTO)
Razvoj spoljne trgovine i izvoza pomogao je apsorbovanju viška radne snage zbog smanjene važnosti poljoprivrede. Poput Južne Koreje, Tajvan je napravio preorijentaciju s jeftine naporne fabričke proizvodnje, poput tekstila i igračaka, na širenje teške industrije 1970-ih, a zatim i na napredne elektroničke sisteme u sledećoj deceniji.
1974. vlasti su implementirale Deset velikih graditeljskih projekata koji su značajno doprineli usavršavanju ekonomije i promenama na bolje. Projekti su doneli nove autoputeve, železničke pruge, aerodrome i pomorske luke, naftne rafinerije, nuklearne elektrane.
Ekonomija Tajvana je rasla otprilike 10 odsto godišnje u periodu od 1965. do 1980. što je tada bio najveći rast na svetu. Iskustva Tajvana bila su veoma važan faktor koji je uticao na ekonomske promene u NR Kini koja je 1978. započela tržišne reforme.
Panika u svetu: U toku sajber NAPADI u 74 države! Na udaru i BOLNICE!
Do 1980-ih tajvanska privreda je postala sve otvorenija i vlada je prionula prema privatizaciji "državne" imovine. Tehnološki napredak rezultirao je uspostavom “Hsinchu naučnog parka” 1981. Investicije u kopnenu Kinu podstakle su trgovinu između Kine i ostrva Tajvana što je posledično smanjilo tajvansku zavisnost od američkog tržišta. Od 1981. do 1995. BDP je rastao po godišnjoj stopi od 7.5 odsto, a uslužni sektor je postao najveći sektor privrede i glavni predvodnik rasta. Visoko tehnološki parkovi su se proširili širom ostrva.
Od početka devedesetih trgovinske veze između Kine i kineskog Tajvana bile su plodonosne. 2011. procenjeno je da su privatne tajvanske investicije u Kinu iznose 150 milijardi dolara. Oko 10 odsto tajvanske radne snage radi na kineskom kopnu. Neki ekonomisti su kritikovali sve širu ekonomsku saradnju s NR Kinom, jer dolazi do trgovinske zavisnosti i potencijalne opasnosti od "sinicizacije".
RUSKO-JAPANSKI odnosi od početka 20. veka do DANAS: Tokio rešio da raskrsti sa duhovima prošlosti?
Ipak, drugi smatraju da uski trgovinski odnosi čine slabo verovatnu eventualnu kinesku invaziju na odmetnuto ostrvo. "Tajvan" je postao "glavni strani investitor" u NR Kini, na Tajlandu, u Indoneziji, na Filipinima, Maleziji i Vijetnamu. Procenjuje se da je oko 50.000 tajvanskih radnji uspostavljeno u NR Kini.
Zbog konzervativnog fiskalnog pristupa i preduzetničke snage, Tajvan je malo pretrpeo u poređenju sa svojim susedima tokom Azijske finansijske krize 1997. Za razliku od Južne Koreje i Japana čije ekonomije pokreću velike korporacije, tajvanska privreda se pretežno sastoji od malih i srednjih preduzeća.
KOREJSKO POLUOSTRVO: Mesto na kome počinje Treći svetski rat?!
Smanjenje globalnog ekonomskog rasta i veći dugovi u domaćem bankarskom sistemu gurnuli su ostrvo 2001. u recesiju - prvu nakon 1947. Zbog odlaska fabričkih industrija van ostrva povećala se nezaposlenost. Ipak, Tajvanci su brzo rešili probleme i u razdoblju između 2002. i 2006. nezaposlenost je pala ispod 4 odsto. Kineski Tajvan je 2002. postao član Svetske trgovinske organizacije (WTO).
Tajvan se brzo oporavio od Svetske finansijske krize 2008. i ekonomski rast je nastavio da bude stabilan. 2009. je privreda proživela krizu zbog izvozne orijentacije i povećala se nezaposlenost. Vlada je odgovorila lansiranjem programa podsticaja u iznosu od 5.6 milijardi dolara, omogućila finansijske podsticaje preduzetnicima i uvela porezne olakšice.
UZBUNA NA DALEKOM ISTOKU: SAD isporučile oružje Tajvanu, Kina uperila 1.000 projektila ka ostrvu!
Stimulansi su se odnosili na razvoj infrastrukture, mala i srednja preduzeća. Glavni cilj stimulansa bilo je povećanje izvoza u prekomorska tržišta kao što su Rusija, Bliski istok i Brazil. Već do 2011. ekonomija se oporavila.
Danas Tajvan ima dinamičnu kapitalističku privredu koja uvećava izvoz, a državna kontrola se sve više smanjuje. Velike industrijske i bankarske kompanije su privatizovane. Realni rast BDP-a u zadnje tri decenije je iznosio oko 8 odsto. Mala i srednja preduzeća pokazala su se osnovom tajvanske privrede i pokazala su kako je preduzetnička sloboda i olakšan protok ljudi i roba sjajan za nagli ekonomski rast.
Procenjeno je da se 2016. BDP sastojao od uslužnih delatnosti u vrednosti od 62.1 odsto, industrije 36.1 odsto i poljoprivrede 1.8 odsto. Tajvan je najveći proizvođač računarskih čipova i LCD panela, ali proizvodi i drugu hardversku opremu. Najveće fabrike uključuju Acer, Asus, HTC, Foxconn, TSMC i Pegatron.
Ostali industrijski izvoz čine elektronski i mašinski materijali i oprema i petrohemijska industrija, automobilska industrija i sl. Poljoprivredni proizvodi su riža, voće, čajevi, cveće, stoka, živina, riba. Najviše se izvozi na kopneni deo NR Kine, SAD, Japan i Singapur. Izvoz je 2016. iznosio 314 milijardi dolara.
Tajvan najviše uvozi naftu, prirodni gas, ugalj, čelik, elektronsku i računarsku opremu. Uvoz je prošle godine iznosio 248 milijardi dolara. Najviše se uvozi iz Japana, NR Kine i SAD-a. Dakle, trgovinski suficit je značajan: 66 milijardi dolara.
2012. je samo 1.5 odsto stanovništva živelo ispod granice siromaštva. Stopa nezaposlenosti je prošle godine otprilike iznosila 3.9 odsto. Javni dug iznosi 32.7 odsto BDP-a. Stopa inflacije 1.3 odsto. Spoljni dug je na kraju 2016. iznosio 155.4 milijardi dolara. Strane rezerve su pete najveće na svetu.
Osim ekonomskog čuda Tajvan se može pohvaliti snažnim demokratskim sistemom, otvorenim i tolerantnim društvom, slobodom medija, izvrsnim zdravstvenim i obrazovnim sistemom i razvijenim ljudskim pravima. Čak 45 odsto Tajvanaca između 25. i 64. godine života ima završen neki stepen fakulteta što je jedna od najvećih stopa visokog obrazovanja na svetu.
KINA ŠOKIRALA CEO SVET: Moguć je rat sa Amerikom, poslednje UPOZORENJE Trampu!
Naravno, postoje i problemi. Privreda snažno orijentisana na izvozu ranjiva je na fluktuacije u svetskoj potražnji. Niska stopa rađanja i sve starija populacija predstavljaju takođe najveće izazove. Tajvanska stopa fertiliteta iznosi jedva nešto iznad jednog deteta po ženi što spada među najniže stope fertiliteta na svetu.
U budućnosti bi to moglo dovesti do nedostatka radne snage, opadajuće domaće potražnje, smanjenja prihoda od poreza.Do 2025. očekuje se da će skoro 20 odsto stanovništva biti starije od 65 godina.
PREDSEDNICA TAJVANA ODLUČNA: Želimo NOVU ERU odnosa sa Pekingom!
Tajvanska vlada očekuje da će se u 2017. nastaviti rast BDP-a zbog povoljne ekonomske klime u svetu. 2016. tajvanski BDP je rastao 1.4 odsto nakon što je 2015. zabeležio rast od samo 0.7 odsto što je bio najniži rast od Svetske finansijske krize 2008. Vlada očekuje da će ove godine BDP porasti za 1.8 odsto.
Budućnost tajvanske ekonomije uveliko zavisi o rešavanju spora sa NR Kinom. Dolazak Donalda Trampa na vlast u Americi uzburkao je američko-kineske odnose. Eskalacija odnosa između SAD-a i Kine, bilo zbog sporova u Južnom kineskom moru ili zbog trgovine, mogla bi da upetlja Tajvan i naštetiti mu.
SVET U STRAHU ZBOG IZBIJANJA GLOBALNOG RATA! Amerika i Kina pronašli novi razlog za to!
Zbog tih nesigurnosti, administracija predsednice ostrva Tajvan Tsai Ing-ven je pokrenula nove politike kako bi dala impuls za novi razvoj uključujući “Novu južnu politiku” koja se fokusira na snažniju ekonomsku saradnju i razmenu između Tajvana i 18 azijsko-pacifičkih država. Još jedna ambiciozna inicijativa predsednice Tsai je “Razvojni plan azijske silikonske doline” koji želi da promoviše inovacije, istraživanje i razvoj za uređaje i internet aplikacije i cilja da unapredi tajvanski startap i preduzetnički eko-sistem.
Takve politike neće samo uticati na ekonomski rast 2017. već bi trebalo da pospeše međunarodnu konkurentnost dalekoistočnog, malog ali moćnog, azijskog tigra - što je Tajvan bio i ostao.