Азијски ДИВ између Вашингтона и Пекинга: Прича о ФАНТАСТИЧНОМ успону ОДМЕТНУТОГ кинеског ТИГРА
Пореде га са Јужном Корејом, Сингапуром и Хонг Конгом
Тајван је једна од четири источноазијске "тигар економије" чији су драматични економски успеси у протеклим деценијама утицали на начин размишљања економиста о развоју. Остала три азијска тигра су Јужна Кореја, Сингапур и Хонг Конг и сваки има своју причу. Ипак, тајванска прича је у много чему јединствена.
Прочитајте и:
Реч је о острву које је удаљено на око 180 км од југоисточне обале Кине са популацијом од 23 милиона становника на површини око 36 хиљада километара квадратних.
БРИГА ИХ ШТА ЋЕ КО РЕЋИ, КИНА ЈЕ ЈЕДНА ЈЕДИНА: Кинески војни авиони надлетали подручје око Тајвана
Тајван има капиталистички економски модел који се показао изузетно успешним. Економија кинеског Тајвана је пета највећа у Азији па је укључена у напредна економска друштва према Међународном монетарном фонду. Четрнаеста је на свету према Извештају светске конкурентности. Према подацима ММФ-а, острвска економија је 22. највећа на свету по БДП-у по паритету куповне моћи (PPP): 1.1 милијарда долара.
Економија кинеског Тајвана је 18. на свету према БДП-у PPP пер цапита: 46 833 долара, и 22. на свету према величини номиналног БДП-а: 519 милијарди долара. Према Светском предузетничком индексу (ГЕИ) Тајван је најбоља азијска (кинеска) регија за отварање нових фабрика, а 8. је у тој категорији на свету. Острво има своју стабилну валуту Нови тајвански долар.
Кинески Тајван (за НР Кину) или "Република Кина" за Запад, је као острво у садашњем облику почео да постоји 1949. кад је влада под вођством кинеских националиста (Куоминтанг) након низа пораза од комуниста на кинеском копну побегла на оближње острво. Те године Кинески грађански рат је завршен. "Наставиле су да постоје две Кине" (Србија на Тајван гледа као на интегрални део НР Кине), а тај спор није разрешен до данас. Од 1950. националисти су имали под контролом само Тајван и оближња острва, али су наставили да тврде да имају право на суверенитет над целом копненом Кином.
Тајван поново ПРОВОЦИРА Кину! Авионима прелетали изнад кинеског носача авиона
Тајван је имао снажну подршку Сједињених Америчких Држава и осталих Западних сила због поделе на капиталистички и комунистички светски блок. Такозвана Република Кина је била оснивач и стални члан Савета безбедности УН до 1971. кад је Народна Република Кина преузела ту позицију.
У првој деценији свог постојања "Тајван" је био сиромашна земља, зависник од америчке помоћи: она је износила 30 одсто домаћих инвестиција од 1951. до 1962. Међутим, 1960-их све се променило и мало помало острво је постало донор хуманитарне помоћи и инвеститор на другим местима.
ИСТОРИЈСКИ ТРЕНУТАК: Панама прекинула односе са Тајваном, успоставила СА КИНОМ!
Први корак у фасцинантном економском узлету била је рана и темељита земљишна реформа. Неоптерећена блиским везама с власницима земљишта, тајванска влада је имплементирала програм реформе "земља земљорадницима" у току 1950-их. Власници земљишта су примили деонице предузећа у државном власништву у замену за земљу коју су препустили сељацима. То је био главни чинилац крајње брзог раста производне делатности што је била основа за даљу индустријализацију.
Тајван је остварио свој економски раст захваљујући образованој радној снази. 1949. на острво је пристигло мноштво образованих Кинеза. Шестогодишње образовање је постало обвезно 1950. Нагласак на едукацији девојчица и еманципацији жена често је оцењиван као један од најважнијих фактора у успешном развоју. 1968. обвезна едукација продужена је на девет година. Тајванска радна снага је постала једна од најобразованијих на свету.
Стручњаци за сајбер безбедност открили: ЕВО КО СТОЈИ ИЗА глобалног НАПАДА на компјутере!
Развој инфраструктуре је био битан покретач економског раста. Од периода јапанске колонијалне власти острво је наследило путеве, железнице, луке. Војска Куоминтанга је била превелика за острво па се хиљаде војника повукло из војне службе како би радило на изградњи инфраструктурних пројеката укључујући аутопутеве. Затим се покренула изградња телекомуникацијских мрежа и друге high-tech инфраструктуре.
Економском напретку помогао је и режим чврсте руке који је регулисан економским пројектима. Никакав бизнис није могао да буде покренут без дозволе власти. До 1987. на острву је било ванредно стање односно војна диктатура Куоминтанга. Тек касних осамдесетих и почетком деведесетих кренула је демократизација која је довршена 1996. првим вишестраначким изборима.
Експанзија! Јапански извоз расте у већ пети месец узастопно
Сви наведени фактори разлог су тајванског напретка у индустрији, пољопривреди и дизању животног стандарда грађана. Економија се преоријентисала од већински пољопривредног (32 одсто БДП-а 1952.) до индустријски оријентисане економије (47 одсто БДП-а 1986.). Између 1952. и 1961. раст БДП-а износио је око 9 одсто. Стопе штедње на Тајвану су биле међу највишим икада забележеним досежући 30 до 40 одсто педесетих и шездесетих година. Етика штедње је дубоко укорењена у тајванској култури.
Тајван се не може разумети без ширег геополитичког контекста. Тајвану је погодовао рат у Вијетнаму шездесетих година због америчких инвестиција како се комунизам не би проширио на то стратешки веома важно острво Далеког истока. Међутим, 1970-их се догодило отопљавање односа на релацији Вашингтон - Пекинг, Тајпеј више није имао безусловну подршку и финансијске инјекције САД-а као пре. Стога су Тајванци преоријентисали своју економију са оријентације на субвенционисаном увозу и замене добара на економију које се базирала највише на извозу.
ДЕСЕТ РАТОВА БУДУЋНОСТИ: Ово су сукоби који могу запалити свет! (ФОТО)
Развој спољне трговине и извоза помогао је апсорбовању вишка радне снаге због смањене важности пољопривреде. Попут Јужне Кореје, Тајван је направио преоријентацију с јефтине напорне фабричке производње, попут текстила и играчака, на ширење тешке индустрије 1970-их, а затим и на напредне електроничке системе у следећој деценији.
1974. власти су имплементирале Десет великих градитељских пројеката који су значајно допринели усавршавању економије и променама на боље. Пројекти су донели нове аутопутеве, железничке пруге, аеродроме и поморске луке, нафтне рафинерије, нуклеарне електране.
Економија Тајвана је расла отприлике 10 одсто годишње у периоду од 1965. до 1980. што је тада био највећи раст на свету. Искуства Тајвана била су веома важан фактор који је утицао на економске промене у НР Кини која је 1978. започела тржишне реформе.
Паника у свету: У току сајбер НАПАДИ у 74 државе! На удару и БОЛНИЦЕ!
До 1980-их тајванска привреда је постала све отворенија и влада је прионула према приватизацији "државне" имовине. Технолошки напредак резултирао је успоставом “Hsinchu научног парка” 1981. Инвестиције у копнену Кину подстакле су трговину између Кине и острва Тајвана што је последично смањило тајванску зависност од америчког тржишта. Од 1981. до 1995. БДП је растао по годишњој стопи од 7.5 одсто, а услужни сектор је постао највећи сектор привреде и главни предводник раста. Високо технолошки паркови су се проширили широм острва.
Од почетка деведесетих трговинске везе између Кине и кинеског Тајвана биле су плодоносне. 2011. процењено је да су приватне тајванске инвестиције у Кину износе 150 милијарди долара. Око 10 одсто тајванске радне снаге ради на кинеском копну. Неки економисти су критиковали све ширу економску сарадњу с НР Кином, јер долази до трговинске зависности и потенцијалне опасности од "синицизације".
РУСКО-ЈАПАНСКИ односи од почетка 20. века до ДАНАС: Токио решио да раскрсти са духовима прошлости?
Ипак, други сматрају да уски трговински односи чине слабо вероватну евентуалну кинеску инвазију на одметнуто острво. "Тајван" је постао "главни страни инвеститор" у НР Кини, на Тајланду, у Индонезији, на Филипинима, Малезији и Вијетнаму. Процењује се да је око 50.000 тајванских радњи успостављено у НР Кини.
Због конзервативног фискалног приступа и предузетничке снаге, Тајван је мало претрпео у поређењу са својим суседима током Азијске финансијске кризе 1997. За разлику од Јужне Кореје и Јапана чије економије покрећу велике корпорације, тајванска привреда се претежно састоји од малих и средњих предузећа.
КОРЕЈСКО ПОЛУОСТРВО: Место на коме почиње Трећи светски рат?!
Смањење глобалног економског раста и већи дугови у домаћем банкарском систему гурнули су острво 2001. у рецесију - прву након 1947. Због одласка фабричких индустрија ван острва повећала се незапосленост. Ипак, Тајванци су брзо решили проблеме и у раздобљу између 2002. и 2006. незапосленост је пала испод 4 одсто. Кинески Тајван је 2002. постао члан Светске трговинске организације (WTO).
Тајван се брзо опоравио од Светске финансијске кризе 2008. и економски раст је наставио да буде стабилан. 2009. је привреда проживела кризу због извозне оријентације и повећала се незапосленост. Влада је одговорила лансирањем програма подстицаја у износу од 5.6 милијарди долара, омогућила финансијске подстицаје предузетницима и увела порезне олакшице.
УЗБУНА НА ДАЛЕКОМ ИСТОКУ: САД испоручиле оружје Тајвану, Кина уперила 1.000 пројектила ка острву!
Стимуланси су се односили на развој инфраструктуре, мала и средња предузећа. Главни циљ стимуланса било је повећање извоза у прекоморска тржишта као што су Русија, Блиски исток и Бразил. Већ до 2011. економија се опоравила.
Данас Тајван има динамичну капиталистичку привреду која увећава извоз, а државна контрола се све више смањује. Велике индустријске и банкарске компаније су приватизоване. Реални раст БДП-а у задње три деценије је износио око 8 одсто. Мала и средња предузећа показала су се основом тајванске привреде и показала су како је предузетничка слобода и олакшан проток људи и роба сјајан за нагли економски раст.
Процењено је да се 2016. БДП састојао од услужних делатности у вредности од 62.1 одсто, индустрије 36.1 одсто и пољопривреде 1.8 одсто. Тајван је највећи произвођач рачунарских чипова и ЛЦД панела, али производи и другу хардверску опрему. Највеће фабрике укључују Ацер, Асус, ХТЦ, Foxconn, ТСМЦ и Пегатрон.
Остали индустријски извоз чине електронски и машински материјали и опрема и петрохемијска индустрија, аутомобилска индустрија и сл. Пољопривредни производи су рижа, воће, чајеви, цвеће, стока, живина, риба. Највише се извози на копнени део НР Кине, САД, Јапан и Сингапур. Извоз је 2016. износио 314 милијарди долара.
Тајван највише увози нафту, природни гас, угаљ, челик, електронску и рачунарску опрему. Увоз је прошле године износио 248 милијарди долара. Највише се увози из Јапана, НР Кине и САД-а. Дакле, трговински суфицит је значајан: 66 милијарди долара.
У ових 10 земаља живе мушкарци са најмањим п*нисима - погледајте да ли је Србија међу њима! (ВИДЕО)
2012. је само 1.5 одсто становништва живело испод границе сиромаштва. Стопа незапослености је прошле године отприлике износила 3.9 одсто. Јавни дуг износи 32.7 одсто БДП-а. Стопа инфлације 1.3 одсто. Спољни дуг је на крају 2016. износио 155.4 милијарди долара. Стране резерве су пете највеће на свету.
Осим економског чуда Тајван се може похвалити снажним демократским системом, отвореним и толерантним друштвом, слободом медија, изврсним здравственим и образовним системом и развијеним људским правима. Чак 45 одсто Тајванаца између 25. и 64. године живота има завршен неки степен факултета што је једна од највећих стопа високог образовања на свету.
КИНА ШОКИРАЛА ЦЕО СВЕТ: Могућ је рат са Америком, последње УПОЗОРЕЊЕ Трампу!
Наравно, постоје и проблеми. Привреда снажно оријентисана на извозу рањива је на флуктуације у светској потражњи. Ниска стопа рађања и све старија популација представљају такође највеће изазове. Тајванска стопа фертилитета износи једва нешто изнад једног детета по жени што спада међу најниже стопе фертилитета на свету.
У будућности би то могло довести до недостатка радне снаге, опадајуће домаће потражње, смањења прихода од пореза.До 2025. очекује се да ће скоро 20 одсто становништва бити старије од 65 година.
ПРЕДСЕДНИЦА ТАЈВАНА ОДЛУЧНА: Желимо НОВУ ЕРУ односа са Пекингом!
Тајванска влада очекује да ће се у 2017. наставити раст БДП-а због повољне економске климе у свету. 2016. тајвански БДП је растао 1.4 одсто након што је 2015. забележио раст од само 0.7 одсто што је био најнижи раст од Светске финансијске кризе 2008. Влада очекује да ће ове године БДП порасти за 1.8 одсто.
Будућност тајванске економије увелико зависи о решавању спора са НР Кином. Долазак Доналда Трампа на власт у Америци узбуркао је америчко-кинеске односе. Ескалација односа између САД-а и Кине, било због спорова у Јужном кинеском мору или због трговине, могла би да упетља Тајван и наштетити му.
СВЕТ У СТРАХУ ЗБОГ ИЗБИЈАЊА ГЛОБАЛНОГ РАТА! Америка и Кина пронашли нови разлог за то!
Због тих несигурности, администрација председнице острва Тајван Тсаи Инг-вен је покренула нове политике како би дала импулс за нови развој укључујући “Нову јужну политику” која се фокусира на снажнију економску сарадњу и размену између Тајвана и 18 азијско-пацифичких држава. Још једна амбициозна иницијатива председнице Тсаи је “Развојни план азијске силиконске долине” који жели да промовише иновације, истраживање и развој за уређаје и интернет апликације и циља да унапреди тајвански стартап и предузетнички еко-систем.
Такве политике неће само утицати на економски раст 2017. већ би требало да поспеше међународну конкурентност далекоисточног, малог али моћног, азијског тигра - што је Тајван био и остао.