Pogled sa ovog mesta ostavlja bez daha: Za 30 godina kop Drmno očekuje OGROMNA promena (FOTO)

U termoelektrana „Kostolac“ godišnje se proizvede oko 14 odsto godišnje proizvodnje električne energije EPS-a, i time ova termoelektrana zauzima jedno od najvažnijih „izvorišta“ električne energije kod nas.

Srbija nam svetli zahvaljujući snazi Dunava: Sve što niste znali o hidroelektrani Đerdap 1 (FOTO)

STRUJA će se praviti od OTPADA sa VINČE: Pet kompanija zainteresovano za javno-privatno partnerstvo

Kosotolački basen pripada peripanonskom delu istočne Srbije, a na specifičnosti ovog kraja svakako utiču reke koje se nalaze u okolini. Sam basen spušta se na obale Dunava, a tu su i njegov rukavac Dunavac, ali i Velika Morava i Mlava.

Značaj ovog basena svoje korene ima daleko u 19. veku. Prva štampana vest o kostolačkom uglju pojavila se u Srpskim novinama 3. novembra 1873. godine, a od te godine kostolački rudnik se redovno pominje i u godišnjim izveštajima Rudarskog odeljenja Ministartsva finansija.

Međutim, svoj procvat ovaj rudnik, ali i celokupno srpsko rudarstvo počinje da doživljava od 1881. godine, kada je Đorđe Vajfert, dotadašnji suvlasnik ugljenokopa isplatio Franji Šistečki 8.000 dukata i time postao jedini vlasnik.

UPOZORENJE: Klime povećale potrošnju električne energije!

Vajfert je u narednim godinama jako puno ulagao na istraživanju rudarskih basena u Srbiji, ali i razvoju Kostolačkog basena.

Od Đorđa Vajferta do današnjeg dana značaj kostolačkog basena za Srbiju nije se umanijilo. Danas ovaj rudnik radi tokom cele godine, a 3,400 rudara radi u tri smene. Javnosti je najpoznatiji kop Drmno, koji tek kada pogledate sa vidikovca shvatite koliko bogatstvo krije.

Novica Antić iz službe za odnose sa javnošću TE Kostolac kaže da je plan je da kop radi do 2054. godine.

- Sam ogranak ima dugačku istoriju. Prvi nadzemni ruudnik otvoren je baš u Kostolcu. Drmno se nalazi na 110 metara ispod nivoa Dunava. Voda se ne sjuri u taj kop zahvaljujući sistemu bunara koj izbacuju višak vode ispred radova. Narednih 7 kilometara razvoja kopa i doćićemo na 100 metara od Dunava. Plan je da kop traje do 2054. goodine - kaže Antić.

Pitanje koje se stalno nameće kada su kopovi u pitanju jeste šta se dešava sa iskorišćenom zemljom. Antić kaže da se redovno radi na zatravljivanju, i da ekspoatisano zemljište u narednih sto godina postaje ponovo obradivo.