Поглед са овог места оставља без даха: За 30 година коп Дрмно очекује ОГРОМНА промена (ФОТО)

У термоелектрана „Костолац“ годишње се произведе око 14 одсто годишње производње електричне енергије ЕПС-а, и тиме ова термоелектрана заузима једно од најважнијих „изворишта“ електричне енергије код нас.

Србија нам светли захваљујући снази Дунава: Све што нисте знали о хидроелектрани Ђердап 1 (ФОТО)

СТРУЈА ће се правити од ОТПАДА са ВИНЧЕ: Пет компанија заинтересовано за јавно-приватно партнерство

Косотолачки басен припада перипанонском делу источне Србије, а на специфичности овог краја свакако утичу реке које се налазе у околини. Сам басен спушта се на обале Дунава, а ту су и његов рукавац Дунавац, али и Велика Морава и Млава.

Значај овог басена своје корене има далеко у 19. веку. Прва штампана вест о костолачком угљу појавила се у Српским новинама 3. новембра 1873. године, а од те године костолачки рудник се редовно помиње и у годишњим извештајима Рударског одељења Министартсва финансија.

Међутим, свој процват овај рудник, али и целокупно српско рударство почиње да доживљава од 1881. године, када је Ђорђе Вајферт, дотадашњи сувласник угљенокопа исплатио Фрањи Шистечки 8.000 дуката и тиме постао једини власник.

УПОЗОРЕЊЕ: Климе повећале потрошњу електричне енергије!

Вајферт је у наредним годинама јако пуно улагао на истраживању рударских басена у Србији, али и развоју Костолачког басена.

Од Ђорђа Вајферта до данашњег дана значај костолачког басена за Србију није се уманијило. Данас овај рудник ради током целе године, а 3,400 рудара ради у три смене. Јавности је најпознатији коп Дрмно, који тек када погледате са видиковца схватите колико богатство крије.

Новица Антић из службе за односе са јавношћу ТЕ Костолац каже да је план је да коп ради до 2054. године.

- Сам огранак има дугачку историју. Први надземни руудник отворен је баш у Костолцу. Дрмно се налази на 110 метара испод нивоа Дунава. Вода се не сјури у тај коп захваљујући систему бунара кој избацују вишак воде испред радова. Наредних 7 километара развоја копа и доћићемо на 100 метара од Дунава. План је да коп траје до 2054. goodine - каже Антић.

Питање које се стално намеће када су копови у питању јесте шта се дешава са искоришћеном земљом. Антић каже да се редовно ради на затрављивању, и да експоатисано земљиште у наредних сто година постаје поново обрадиво.