Drumovi će poželjet' Turaka, al' Srbija više nikad neće: Na današnji dan 1867. Osmanlije su se povukle zauvek (FOTO)

Od kako je 1459. Smederevski grad pao pod Turke, Srbi su sanjali slobodu. Pokušavali su dugo. Od Zmaja Ognjenog Vuka, preko Jovana Nenade, vladike vršačkog Teodora, sve do Karađorđa i Miloša, mnogi plemići, sveštenici i hajduci su pokušavali da sa tla svoje domovine oteraju okupatorsku silu.

Crni Đorđe je uspeo nakratko, ali je omanuo. Knez Miloš možda nije uspeo, ali jeste utro put konačnoj slobodi, da bi njegov i narodni san dovršio drugi mu sin, Mihailo Obrenović.

Kao inicijalna kapisla za odlazak Turaka poslužila je pucnjava kod Čukur česme 1862. godine. Tada su turski vojnici nasrnuli na dečaka Savu koji je došao po vodu. Iako nije sigurno da li ga Turci samo prebili ili ubili, izbio je incident u kome su sa tvrđave turski topovi pucali po varoši u kojoj su živeli Srbi. 

Knez Mihailo je tražio podršku od stranih sila da Turke istera iz Srbije i dobio ju je. Obrenovićevski strpljivo, vladalac je uspeo da izbori odlazak Turaka iz Srbije u sledećih pet godina.

Krajem 1866. knez od Turaka pismeno traži da se konačno isele iz Srbije. Veliki vezir Ali paša odgovara da će zahtev biti ispunjen, ali da Stambol ima jedan uslov: na beogradskoj tvrđavi pored srpske stoji i turska zastava.

Nakon toga, knez je dobio poziv da poseti Carigrad i da od sultana Abdulaziza Prvog dobije ferman o odlasku turske vojske. Obrenović je otplovio niz Dunav, a zatim Crnim morem do prestonice Osmanske imperije.

Po dolasku u Beograd, organizovana je svečana ceremonija na Kalemegdanu. Odmah nakon što iz Knez Mihailove pređete Parisku ulicu, sa desne strane nalazi se beli kamen u kome je isklesana scena primopredaje ključeva grada koju su obavili knez Mihailo sa srpske i Ali Riza paša sa turske strane.

Reljef na kamenu isklesan je po crtežu koji je uradio Adam Stefanović, a jer nije sačuvana nijedna fotografija, iako je događaju prisustvovao Anastas Jovanović, najpoznatiji fotograf Srbije tog doma i upravitelj knežvog dvora.

Međutim, sačuvana je Jovanovićeva fotografija celog polja na kome se sve dogodilo, sa sve svečanom binom na kojoj su bile zvanice. Ako se zagledate iznad petog vojnika, prateći zdesna, primetićete binu, u beloj boji.

Od tog dana, u Srbiji više nije bilo Turaka. Napustili su Beograd, Smederevo, Šabac i Kladovo, dok su iz Užica i Sokola (ostaci se nalaze pored Ljubovije) otišli posle sukoba kod Čukur česme.

Ostala je još samo turska zastava, da se vijori do 1878. godine i Berlinskog kongresa.