NE BUDITE OVCE: Ko sme da vam traži JMBG?
Dragana iz Beograda redovno kupuje obuću svojoj deci u jednoj sportskoj radnji na Novom Beogradu. Nije imala nikakvih problema sve dok jednog dana nije odlučila da zameni kupljene patike.
- Prodavačica mi je tražila matični broj, a kada sam se pozvala na preporuku Poverenika, ona mi je pokazala članak iz novina u kom je navedeono "Trgovci se pozivaju na pravilnik iz 2004. godine, u kojem stoji da, ukoliko neko vraća robu vredniju od 500 dinara, upisuje sve navedene podatke u takozvani obrazac NI". Iako u tom tekstu stoji i da je to suprotno zakonu, ona je to navela kako legitiman dokaz da je potpuno u redu da oni sakupljaju podatke građana - kaže Dragana.
LEGITIMISANJE - VAŠA PRAVA: Ni policija NE SME da vas legitimiše bez razloga (VIDEO)
Dragana je na kraju dala svoj matični broj, jer joj je bilo važno da zameni te patike, pošto su je ucenili da ako ne da podatke, neće moći da izvrši zamenu. Prodavci nemaju prava da traže ličnu kartu, ni ostale podatke, ali nakon brojnih apela, neki trgovci se i dalje pozivaju na Pravilnik iz 2004. godine, iako pravila iz njega više ne važe, jer su u suprotnosti sa zakonom.
Poverenik za zaštitu podataka o ličnosti Rodoljub Šabić je više puta ukazivao na ovaj problem, ali on nije rešen.
MISTERIJA MATIČNOG BROJA: Znate li šta govori o vama JMBG?
- Nijednim zakonom nije predviđena obaveza građana da se prilikom reklamacije proizvoda i usluga odnosno vraćanja ranije kupljene robe legitimišu, odnosno da prodavcima daju bilo kakve lične podatke, a pogotovo ne veoma kompleksan podatak kakav je JMBG. Takva "obaveza" nije predviđena čak ni Uredbom o uvođenju fiskalnih kasa (a i da jeste to ne bi bilo u skladu sa Ustavom i zakonom). Ta "obaveza" je uvedena jednim najobičnijim obrascem koji nosi oznaku NI – Nalog za ispravku, a koga je svojevremeno, donoseći na osnovu navedene uredbe Pravilnik o načinu vršenja ispravke, propisao tadašnji ministar finansija i ekonomije i proglasio za sastavni deo Pravilnika - navode iz kancelarije Poverenika.
Šta uraditi u ovoj situaciji?
- Građani bi trebalo da u konkretnom slučaju od prodavca traže pravni osnov i svrsishodnost obrade traženog podatka, odnosno da se obrate ministarstvu u čijoj nadležnosti je zaštita potrošača i ministarstvu u čijoj nadležnosti je usklađivanje normativnih sa ustavnim i zakonskim rešenjima - objašnjavaju za 24. sata iz kancelarije Poverenika.
EKSPERT SAVETUJE: Kako da izbegnete ZAMKE i prevare kad uplaćujete letovanje
Dovoljan je fiskalni račun
Za zamenu i reklamaciju robe je sasvim dovoljno imati fiskalni račun. Situacija u kojoj prodavac zahteva da se kupac legitimiše, ostavi svoje lične podatke i potpiše problematična je i sa stanovišta svrsishodnosti i sa stanovišta etičnosti, kažu iz kancelarije Poverenika i smatraju da je s razlogom prodavci i potrošači prepoznaju kao necelishodnu i neprijatnu. Poseban problem je to što su prodavci pored svega, ipak prinuđeni da na njoj insistiraju, jer u obrnutom slučaju rizikuju sankcije poreskih organa.
OVO AGENCIJE KRIJU OD VAS: Za besplatno lečenje na moru ne treba putno osiguranje
Ministarstvo finansija: Razmatramo promenu zakona
- U Ministarstvu finansija se u ovom momentu razmatra potreba izmene postojećeg Zakona o fiskalnim kasama, pa samim tim i drugih podzakonskih akata donetih u vezi sa tim. Konkretno, razmatra se izmena propisa koji određuje način evidentiranja prometa određenog dobra koje se vraća ili se na drugi način vrši reklamacija dobra popunjavanjem NI (Nalog za ispravku) obrasca koji između ostalog sadrži podatak o JMBG kupca navode u tom ministarstvu.
KUPUJETE U OVIM BUTICIMA? Nakon čitanja teksta dvaput ćete razmisliti!
Naime, prema važećem Zakonu o fiskalnim kasama, propisano je da se u slučaju da je pojedinačna vrednost ili ukupna vrednost kupljenih dobara koja se vraćaju ili reklamiraju veća od 500 dinara, u nalog za ispravku obavezno upisuje štampanim slovima ime i prezime kupca, njegov JMBG, a kupac je dužan da se svojeručno potpiše. Poenta NI obrasca i ispravke prometa na propisani način u momentu donošenja propisa bila je da se onemogući zloupotreba ispravki prometa od strane prodavaca robe.