ZA ŠAKU MIGRANATA: Poraz Evrope pred Ankarom otvorio vrata i drugima da je uslovljavaju

Izbeglička kriza je do temelja uzdrmala ujedinjenu Evropu, čak toliko da je Brisel bila spreman da uđe u pakt sa đavolom, samo da bi sprečila urušavanje tog jedinstva pod pritiskom sve većeg broja izbeglica.

U celom tom haosu najviše je profitirala Turska, dugogodišnji pretendent na članstvo u EU, koju je Brisel dugo držao na margnima politike pridruživanja - sa dobrim razlogom. Ali, tačna ja ipak ona stara poslovica "ko se zadnji smeje, najslađe se smeje".

PUČ NA TURSKOM DVORU: Ostavka koja sultanu Erdoganu može doći glave!

Ratovi na Bliskom istoku - u Siriji, Iraku i Avganistanu - proizveli su veliki broj izbeglica koji je bežeći ka Evropi napravio haos kakav Stari kontinent  nije video od Drugog svetskog rata. A kako je ogromna većina na tom putu prolazila kroz Tursku, tamošnjim vlastim se ukazala jedinstvena prilika da Evropi naplate za sve ove godine i to sa kamatom.

Daleko od toga da je Turska nevina žrtva u ovoj priči. Jačanje autoritarizma, gušenje ljudskih prava i sloboda su sa pravom držali pitanje njenog članstva u pozadini. Ali, to samo pokazuje koliko je u stvari bilo veliko moralno posrnuće ujedinjene Evrope kada je krajem novembra zažmurila na oba oka pred vlastitim principima i odlučila da Turskoj da čak tri milijarde evra i viznu liberalizaciju u zamenu za dogovor o migratima. 

ODLUKA EVROPSKE KOMISIJE: EU ukida šengenske vize Turskoj

Prvi deo novca je ubrzo stigao, a pre nekoliko dana dato je i zeleno svetlo za viznu liberalizaciju. Vesele evropske birokrate zadovoljni su trljale prstima jer su još jedan problem uspeli da reše bacanjem novca. Ali, kada pravite pakt sa đavolom, u igre je uvek više od vaše duše.

Tako je na scenu stupila nova zemlja (a svakako ne i poslednja) kojoj je dodeljen isti špil karata poput Turske, ali i prazni džepovi, željni novca. Reč je o Nigeru.

Niger je poznata tranzitna država za Afrikance koji žele da se domognu EU. Zato kada su evropski ministri pre par dana posetili ovu afričku državu bili su neprijatno iznenađeni "molbom" domaćina koji je fino zatražio pomoć od Evrope u vrednosti od milijardu evra za borbu protiv ilegalnih migracija. A zašto i ne bi, ako je mogla Turska, može i Niger.

NAFTAŠI TRLJAJU RUKE: Požar u Alberti preti da zapali i svetsku ekonomiju!

Kleknuvši pred Ankarom, Evropa je ostavila otvorena vrata i za druge države da se kockaju sa njenom unutrašnjom bezbednošću i kohezijim sa dobrim špilom migranata u rukama i da njihovo rešenje traže pozamašne finansijske ustupke. Svaka država u njenom komšiluku i šire, a koja u narednom periodu može postati tranzitna zemlja sada kada je Turska zvanično "zatvorena", može od Evrope tražiti "novčanu pomoć" kako bi se i taj problem rešio. Niger je samo primer stvari koje dolaze.

Biće teško evropskim zvaničnicima da opravdaju Tursku "posebnim slučajem" barem onoliko koliko je teško dokazati drugim secesionističkim regionima u svetu da je Kosovo "poseban slučaj". Uostalom, ako Brisel kaže ne, Niger ima najmanje "150.000 činjenica" koje godišnje prođu kroz tu afričku državu na putu ka Evropi.

Ogroman je broj izbeglica sa kojima se Evropa danas muči. Iako najveći broj njih beži od ratova u Siriji, Iraku i Avganistanu, ne sme zanemariti ni "afrički front", koji ne popušta. Ako se Evropa ne uhvati u koštac i sa ovim problemom, suočiće se sa situacijom tri puta gorom od one nakon Drugog svetskog rata.