ЗА ШАКУ МИГРАНАТА: Пораз Европе пред Анкаром отворио врата и другима да је условљавају
Ако је икада био добар тренутак да од Брисела тражите новац, онда је то овај.
Избегличка криза је до темеља уздрмала уједињену Европу, чак толико да је Брисел била спреман да уђе у пакт са ђаволом, само да би спречила урушавање тог јединства под притиском све већег броја избеглица.
У целом том хаосу највише је профитирала Турска, дугогодишњи претендент на чланство у ЕУ, коју је Брисел дуго држао на маргнима политике придруживања - са добрим разлогом. Али, тачна ја ипак она стара пословица "ко се задњи смеје, најслађе се смеје".
ПУЧ НА ТУРСКОМ ДВОРУ: Оставка која султану Ердогану може доћи главе!
Ратови на Блиском истоку - у Сирији, Ираку и Авганистану - произвели су велики број избеглица који је бежећи ка Европи направио хаос какав Стари континент није видео од Другог светског рата. А како је огромна већина на том путу пролазила кроз Турску, тамошњим властим се указала јединствена прилика да Европи наплате за све ове године и то са каматом.
Турски "шпил"
Од почетка грађанског рата у Сирији 2011. године Турска је примила на своју територији преко 2 милиона Сиријаца.
Далеко од тога да је Турска невина жртва у овој причи. Јачање ауторитаризма, гушење људских права и слобода су са правом држали питање њеног чланства у позадини. Али, то само показује колико је у ствари било велико морално посрнуће уједињене Европе када је крајем новембра зажмурила на оба ока пред властитим принципима и одлучила да Турској да чак три милијарде евра и визну либерализацију у замену за договор о мигратима.
ОДЛУКА ЕВРОПСКЕ КОМИСИЈЕ: ЕУ укида шенгенске визе Турској
Први део новца је убрзо стигао, а пре неколико дана дато је и зелено светло за визну либерализацију. Веселе европске бирократе задовољни су трљале прстима јер су још један проблем успели да реше бацањем новца. Али, када правите пакт са ђаволом, у игре је увек више од ваше душе.
Тако је на сцену ступила нова земља (а свакако не и последња) којој је додељен исти шпил карата попут Турске, али и празни џепови, жељни новца. Реч је о Нигеру.
Нигер је позната транзитна држава за Африканце који желе да се домогну ЕУ. Зато када су европски министри пре пар дана посетили ову афричку државу били су непријатно изненађени "молбом" домаћина који је фино затражио помоћ од Европе у вредности од милијарду евра за борбу против илегалних миграција. А зашто и не би, ако је могла Турска, може и Нигер.
НАФТАШИ ТРЉАЈУ РУКЕ: Пожар у Алберти прети да запали и светску економију!
Клекнувши пред Анкаром, Европа је оставила отворена врата и за друге државе да се коцкају са њеном унутрашњом безбедношћу и кохезијим са добрим шпилом миграната у рукама и да њихово решење траже позамашне финансијске уступке. Свака држава у њеном комшилуку и шире, а која у наредном периоду може постати транзитна земља сада када је Турска званично "затворена", може од Европе тражити "новчану помоћ" како би се и тај проблем решио. Нигер је само пример ствари које долазе.
Биће тешко европским званичницима да оправдају Турску "посебним случајем" барем онолико колико је тешко доказати другим сецесионистичким регионима у свету да је Косово "посебан случај". Уосталом, ако Брисел каже не, Нигер има најмање "150.000 чињеница" које годишње прођу кроз ту афричку државу на путу ка Европи.
Огроман је број избеглица са којима се Европа данас мучи. Иако највећи број њих бежи од ратова у Сирији, Ираку и Авганистану, не сме занемарити ни "афрички фронт", који не попушта. Ако се Европа не ухвати у коштац и са овим проблемом, суочиће се са ситуацијом три пута гором од оне након Другог светског рата.