"S ONE STRANE DUGE!" Milorad Mandić Manda bi danas imao 60 godina, ali sudbina je imala drugačiji plan!
Večiti dečak koji je mnogo želeo, mnogo sanjao i koji je neprestano leteo...
Glumac Milorad Mandić Manda napunio bi na današnji dan 60 godina, ali nažalost prerano je napustio ovaj svet 15. juna 2016. i to radeći ono u čemu je bio maestralan – igrajući u predstavi “Petar Pan” na pozorišnim daskama u kostimu Kapetana Kuke.
Manda je rođen u Beogradu, a glumu je studirao na Fakultetu dramskih umetnosti, u klasi sa Draganom Bjelogrlićem, Žikom Todorovićem, Vesnom Trivalić…
- Nošen idejom da je to moja prava životna odluka ušao sam u uži izbor, i na moje oduševljenje bio sam primljen na FDU. I odmah zatim izbačen iz kuće, ali su roditelji ipak prihvatili moju odluku – napisao je Mandić u svojoj biografiji na internet prezentaciji pozorišta “Boško Buha”.
IZDVAJAMO SA FESTA: 5 filmova o umetnosti koje ne smete propustiti
U seriji "Kamiondžije" su bili najbolji prijatelji, a evo zašto se Paja i Jare PRIVATNO NISU PODNOSILI!
DODELA OSKARA 2021: Entoni Hopkins najbolji glumac, najbolji film "Zemlja nomada", "Aida" bez nagrade
Na samom početku karijere igrao je u seriji “Vuk Karadžić” zajedno sa Mikijem Manojlovićem i Aleksandrom Berčekom. Manda je isticao da ga je reditelj serije Đorđe Kadijević naučio strpljenju i da samo onaj ko čeka može da se bavi glumom. Zahvaljujući volji i strpljenju dobio je brojne uloge na filmu, seriji i u pozorištu.
“Lepa sela, lepo gore”, “Ivkova slava”, “Mrtav ladan”, “Pljačka Trećeg rajha”, “Točkovi”, “Tri palme za dve bitange i ribicu”, “Braća po materi”, te u serijama “Selo gori, a baba se češlja”, “Ravna gora”, “Jagodići”, “Bolji život”, su samo mali deo onoga što je Manda u toku bogate karijere uradio. Publika i danas citira mnoge njegove replike i žali za još kojom mastralnom bravurom koju je mogao da odigra da život nije odlučio drugačije.
Godine 1989. je snimio više od 270 epizoda emisije “Bajka za laku noć”, a dečja srca zauvek je osvojio programom koji je vodio – “S one strane duge”, ulepšavši njime mnoga detinjstva.
- Suština je da napraviš nešto što će da ostane generacijama. Ne kao uzor ili ikona, nego da bude ideja na kojoj će se posle graditi. I kao čovek i kao glumac moram da budem iskren i otvoren, nema nikakvih tajni, nema skrivenih namera. Biti licemer u ovom poslu je katastrofa. Ili ga radiš ili ne radiš. Kad me sretne neko ko je pre dvadeset godina pratio dečju emisiju koju sam radio, prvo me zabrine koliko sam mator, a onda me vrati u to vreme kad sam bio mlad, i bude mi drago. Vidim da je i on zapamtio nešto, jer sam nesebično delio svoja iskustva sa svima - govorio je svojevremeno Mandić.
Osamdesetih i devedesetih nije bilo kuće u kojoj se sa gramofona ili kasetofona nisu čule pesme koje je Manda snimio za decu poput “Trla baba lan” ili “Đuskaju” i “Zašto kuče arlauče”…
Bio je porodičan čovek i uvek je isticao kako je porodica njegovo najveće bogatstvo.
- Kada saberem sve što sam u životu radio, porodica mi je najvrednija - rekao je u emisiji “Kao sav normalan svet”.
Nažalost, Miloran Mandić Manda preminuo je tokom predstave “Petar Pan” u Ustanovi kulture “Vuk Karadžić” 2016. godine u kostimu Kapetana Kuke. Sahranjen je 18. juna u Aleji zaslužnih građana na Novom groblju uz tonove omiljene pesme “Nesanica” i prisustvo velikog broja kolega. Sahranjen je pored glumaca, svojih prijatelja, Velimira Bate Živojinovića i Dragana Nikolića.
Dugo se kao upravnik borio da njegovo pozorište “Boško Buha” ponovo zaživi u svojoj matičnoj zgradi, ali ta želja mu nažalost još uvek nije ispunjena. Nakon njegovog odlaska pozorište je saopštilo:
- Zaspao u kostimu Kapetana Kuke, ali mi znamo da je on bio Petar Pan, u njegovom srcu je bilo toliko želja i ljubavi da ono ni samo nije moglo da ga isprati. Kažu da najveći umiru na sceni. Mi znamo da je on bio najveći. Nikada nismo mogli da idemo u korak sa njim, morali smo da trčimo. On bi za jedan dan uradio koliko niko od nas ne može da zamisli, a svakog dana je dolazio u Buhu sa onoliko snova koliko ljudi nemaju ni za ceo život. Petar Pan, večiti dečak koji je mnogo želeo, mnogo sanjao i koji je neprestano leteo. Zato ipak i dalje ne verujemo da nije više sa nama, i obraćamo mu se direktno, jer znamo da može da nas čuje: "Mando, hvala ti, volimo te i čuvaćemo te! I čuvaćemo naše pozorište!"
Kada se pogleda snimak nastao 1990. godine kao novogodišnji program u kojem mnogi renomirani umetnici s Mandom pevaju “S one strane duge”, stegne se srce, jer mnogi od njih nisu više sa nama, ali ostavili su trag u umetnosti po kojem ćemo ih zauvek pamtiti.
“S one strane duge, gde padaju zvezde, gde ljubavi ima u svakom zrnu neba. Gde ždralovi beli nose cvet u kljunu, gde obale reka vode kuda treba. Gde oblaci slede zamišljene pruge, s one naše strane… S one strane duge…”
