НАФТНЕ БУШОТИНЕ ПОДЕЛИЛЕ ЦРНУ ГОРУ: Под лупом концесије, еколошке организације траже да се све стопира
Еколошке организације упозоравају на дугорочне штетне последице најављеног бушења нафте у Црној Гори
Немачки радио Дојче веле (DW) пише данас, под насловом "Нафте бушотине као спас или дугорочна штета?", о актуелној полемици између власти и еколошких активиста у Црној Гори поводом почетка истражног бушења нафте у црногорском подморју.
Ребалансом буџета 4 милијарде динара за помоћ Србима на КиМ: Просечна породица може да рачуна на 500-800 евра
ЖЕЛИТЕ ДА ПУТУЈЕ У ХРВАТСКУ И СЛОВЕНИЈУ: Доносимо детаљан списак услова који сада важе и неки ће вас обрадовати!
СРБИЈА ПОКЛАЊА МЛАДИМА 150.000 КУЋА НА СЕЛУ: Погледајте који су услови да баш ви добијете нови дом!
Црна Гора је, према очекивањима надлежних, на корак од проналаска нафте и гаса у свом подморју. То би, како тврде, могло да буде судбоносно да земља изађе из економске кризе, наводи се у тексту и додаје да еколози протесују и траже обуставу тих активности.
Конзорцијум италијанске компаније Ени и руског Новатека почео је 25. марта истражно бушење код Улциња, на 28 километара од обале и на 6.500 метара дубине. Потрага би требало да траје најдуже шест месеци.
Као и пре неколико година, када је Црна Гора покренула прве кораке у потрази за нафтом у подморју, еколошке организације протестују и траже да се одустане од пројекта. Владајућа УРА затражила је и референдум о том питању, али је премијер Здравко Кривокапић то индиректно одбио, наводи радио.
Нова власт, оштра у критици скоро свих потеза претходних влада Демократске партије социјалиста (ДПС), признаје да су у овом случају урадили добар посао. Сада су се, међутим, и они нашли на мети критика 60 невладиних организација.
- Претходна Влада направила је лицемеран потез потписавши уговоре о концесији, јер се 200 земаља света обавезало да ће до 2050. године ићи ка постепеном напуштању коришћења фосилних горива - оцењује Наташа Ковачевић, директорка еколошке организације Грин Хоум (Греен Home) у разговору за немачки радио.
Напомиње да је у међувремену Црна Гора добила нову Владу, која је раније, као опозиција, износила сумње у корупцију у овом послу.
- Ипак, нова влада одбија ревизију уговора, правдајући се да све већи дуг државе због градње аутопута треба покривати било којим приходом, кршећи све директиве Европске уније - додаје она.
Ковачевћ страхује од могућих еколошких инцидената, попут оних у Мексичком заливу, Индонезији, Бразилу или Нигерији.
- Чак и током редовних операција, нафтне платформе имају 11 изливања годишње, док према истраживањима Бритиш Петролеума, током радног века једне нафтне платформе, просечно се бележе 44 излива - наводи она.
Државни секретар црногорског Министарства капиталних инвестиција Марко Перуновић, с друге стране, износи уверавања да је могућност еколошких инцидената изузетно мала "и мери се промилима“, додајући да су се, у случају да дође до нежељеног сценарија, концесионари уговором обавезали да санирају последице, односно да обештете, како државу, тако и трећа лица која би претрпела штету.
Активисткиња Ковачевић истиче, међутим, да "Ени има 400 изливања у редовним операцијама широм света, а Новатек је на 'црној листи’' и под санкцијама САД, и Црна Гора је препуштена таквим инвеститорима.
- Такође, ми немамо специјализована пловила, већ само пар чамаца за спасавање, док једини инспектор за ту област нема лиценце које му омогућавају да приступи платформи, а тиме ни да врши контроле - тврди она.
DW подсећа да је министар капиталних инвестиција Младен Бојанић недавно изјавио да се потенцијалне резерве нафте и гаса у црногорском подморју процењују на милијарде евра.
Додаје да је Црна Гора у перманентној економској кризи, и да се недавно нашла у фокусу пажње Европског парламента и утицајних западних медија због дуга од близу милијарду евра према Кини за градњу аутопута. Након евентуалног проналаска нафте и гаса, предвиђено је формирање државног фонда за нафту, по узору на норвешки, који је финансијски најмоћнији на свету и који чува милијарде за будуће генерације.
Док Перуновић истиче да је уговором са концесионаром дефинисано да држави припадне између 62 и 68 одсто прихода од експлоатације нафте и гаса, чија би производња могла да крене за четири до шест година, Ковачевић све то назива нагађањима владе.
Саговорници DW-a дијаметрално супротно гледају и на могућност коегзистенције туризма и нафтних платформи.
- Ми ћемо да угрозимо 24,2 одсто БДП од туризма и годишњи приход од 1,1 милијарду евра, а у случају еколошких инцидената и да трајно девастирамо. Ако се пронађу нафта и гас, стићи ће и танкери, подземни гасоводи и нафтоводи дуж приморја. Ко би желео да плива, једе морске плодове, шета или да се одмара у једном таквом индустријском и нездравом амбијенту, који се лицемерно зове лепота дивљине (wild beauty) - каже Наташа Ковачевић.
Марко Перуновић узвраћа да "у Јадранском мору, у италијанском и хрватском подморју, већ постоји преко 1.500 бушотина, па сведочимо да туризам у тим земљама не само да није угрожен, већ је у експанзији".
У међувремену, Енергетска заједница (ЕЗ), која окупља државе ЕУ, Југоисточне Европе и Црноморског региона, покренула је поступак против Црне Горе због истражног бушења нафте и гаса, који треба да буде заврши у наредних шест месеци.
- Ако се утврди постојање озбиљних и трајних кршења обавеза, Црна Гора ће бити међународно обележена као земља која крши међународне споразуме а то ће надаље утицати и на сам процес придруживања ЕУ, посебно у областима животне средине и енергетике - уверена је Ковачевић.
Перуновић одговара да ће европским партнерима дати сву документацију, те да ће, ако постоји било шта што је у супротности са европском или домаћом законском регулативом, или препреке за затварање поглавља енергетике и екологије, власти бити спремне да то размотре "како не би кочили наш европски пут“.