Ниске цене спречавају развој тржишта: Процес либерализације и унапређење трговине струјом у Србији мора да се убрза

Процес либерализације тржишта и унапређење трговине струјом у Србији и региону мора да се убрза и осавремени у складу са праксом развијених земаља ЕУ.

Постепено подизање цене електричне енергије до тржишног нивоа услов је за јачање конкуренције и развој тржишта у Србији, оценили су учесници Међународне конференције "Регионално тржиште електричне енергије".

- Регулисане цене електричне енергије за гарантовано снабдевање домаћинстава и малих купаца у Србији испод су тржишне и економски оправдане цене. Постепено подизање тих цена до тржишног нивоа предвиђено је и Стратегијом енергетике – рекла је чланица Савета Агенције за енергетику Србије Љилјана Хаџибабић на скупу у организацији портала „Балканмагазин“.

Хаџибабић је истакла да је уз повећање цене потребно истовремено заштитити енергетски угрожене купце.

По проценама у Србији између 300.000 и 400.000 енергетски угрожених купаца има услове да користи електричну енергију по  повлашћеним ценама, а у прошлој години само 68.000 је то право и искористило. Због тога, али и због развоја тржишта електричне енергије неопходна је едукација купаца.

Либерализација тржишта која је наступила 2015. године омогућава или ће временом постићи предуслове за даљи развој, као што су независност оператора мрежних система, равноправност и транспарентност, повећање конкуренције и тржишне цене, односно укидање регулисања цене електичне енергије. Анализа Агенције за енергетику из маја 2017. године показала је да се још нису нису стекли услови за престанак регулације цена електричне енергије у Србији.

Грчић најавио пуштање у погон хидроагрегата на Ђердапу 1

С друге стране, конкуренција је повећана. На конференцији је речено да је у Србији лиценцирано укупно 106 снабдевача електричном енергијом, од којих је активно 60, а свега 12 компанија снабдева крајње купце. Драган Влаисављевић, извршни директор за трговину електричном енергијом ЈП ЕПС рекао је да са годишњом производњом од око 35 милијарди киловат-сати електричне енергије ЕПС чини око један одсто укупне производње у Европи.

- По садашњим ценама електричне енергије изградња великих капацитета на конвенционалне изворе није исплатива. Потребно је увођење капацитивних механизама као што се за коришћење обновлјивих извора енергије дају подстицаји – рекао је Влаисавлјевић.

Он је додао да је проблем ако је регулисана цена значајно нижа од тржишне цене електричне енергије.

- Ако је регулисана цена далеко од тржишне, онда то није добро, не само за функционисање тржишта већ и за инвестиције у то тржиште – рекао је Влаисављевић.

Струја у Србији од данас скупља: И даље најнижа цена у Европи

Тина Јакаша, директор ХЕП Опскрбе истакла је да је процес либерализације, односно отварање тржишта у Хрватској почео још 2003. године, али да је главни улазак конкуренције на тржиште забележен тек 10 година касније када су пале цене електричне енергије на великопродајном тржишту.

- ХЕП је кроз либерализацију електро-енергетског тржишта задржао поверење купаца јер им је понудио иновативне производе. Укупно 85 одсто тржишта у Хрватској држи ХЕП.  Домаћинствима смо понудили 'хепи тарифу' која им је омогућила да уместо аконтација плаћају само енергију коју стварно и потроше, а великим купцима у привреди удруживање како би постигли боље услове снабдевања – казала је Јакаша.

Законским регулативом од 2015. године тржиште електричне енергије у Србији отворено је за све купце, али домаћинства и мали купци са потрошњом до 30.000 киловат-сати годишње имају право на гарантовано снабдевање по регулисаним цена. Главне карактеристике регионалног тржишта су да нема градње базних електрана, гради се само оно где држава даје субвенције, заштита животне средине захтева велика улагање, а тешко се набављају средства, док је повећање ефикасности електрана скупо.

Савет пред грејну сезону: Ево како да се НЕ СМРЗНЕТЕ и још да вас НЕ ОДЕРУ

На конференцији је речено да цео процес либерализације тржишта и унапређење трговине струјом у Србији и региону мора да се убрза и осавремени у складу са праксом развијених земаља ЕУ.