Србија нам светли захваљујући снази Дунава: Све што нисте знали о хидроелектрани Ђердап 1 (ФОТО)

Више од пола века је прошло од изградње хидроелектране "Ђердап 1" и пловидбеног система на том делу Дунава. Педесет и три године прошле су од момента када су све светске очи биле упрте у једну од највећих хидроелектрана тог времена, а пет деценија касније она и даље спада међу највеће импресије које можете да доживите. 

СТРУЈА ће се правити од ОТПАДА са ВИНЧЕ: Пет компанија заинтересовано за јавно-приватно партнерство

УПОЗОРЕЊЕ: Климе повећале потрошњу електричне енергије!

Саграђена на 943.километру од ушћа Дунава у Црно море, поред домаћег становништва импресионира бројне туристе који свакодневно плове овом реком кроз нашу земљу. Поред тога што више од пола века сведочи томе колика је снага воде, и колико нам је добра Дунав донео, она сведочи и доброј пословној сарадњи између две земље коју је спојила.  

Изградња "Ђердапа 1" званично је почела 7. септембра 1964. године када  су председници Југославије и Румуније Јосип Броз Тито и Георги Георгију Деж обележили свечани почетак радова на изградњи хидроелектране. 

Хан: Очекујем акциони план за Регионалну економску зону

Према Споразуму о изградњи и експлоатацији између СФРЈ и СР Румуније, главни објекат ХЕПС "Ђердап 1" пројектован је и изграђен тако, да свакој страни припадне по једна електрана, једна бродска преводница, једна половина преливене бране и по једна непреливена брана, са пратећим објектима. Обе стране, већ 53 године овог споразума се прописно држе. 

У обе електране, српској и румунској, уграђено је по шест хидроагрегата са вертикалним Каплановим турбинама. У време изградње то су биле највеће јединице те врсте у свету са пречником од 9,5 м и инсталисаним протоком од 800 кубних метара воде у секунди. Из две машине енергија се изводи специјалним шинским везама до трансформатора снаге 380МВА, који су смештени испод електране. У њима се енергија трансформише у напон 400 кВ и шаље потрошачима далековода високог напона.

Правићете ви Русију од блата : Пољаци спремни и на СКУПЉИ гас из САД-а, само што даље од Москве!

Заменик директора за производњу ХЕ "Ђердап 1" Мита Благојевић који сведочи тој сарадњи годинама, наглашава да све између две земље мора бити подељено на "равне части". Како је ипак вода непредвидива, често долази, до народски речено "пребијања" између две земље.  

- Ми не делимо електричну енергију са Румунима, ми делимо воду. Шта то значи? Ако је доток од 3100 метара кубних у секунди, пола припада воде нама, пола њима. На основу те количине воде и расположивости производних капацитета ми можрмо да призведемо 8.500 мегаватсати. Међутим, ако ми узмемо данас више, онда смо у обавези ми њима да вратимо, те се свакодневно врши расподела потенцијала - напомиње Благојевић. 

Недимовић потврдио: Неће бити продаје земље странцима

Оно што се последњих година често помиње јесте начин рада хидроелектране када су велике падавине, односно када прети ризик од поплава. У таквим ситуацијама, хидроелектрана прелази на тзв. принудни режим рада, као што је то било за време великих поплава у Србији 2014. године.

- У случају великих вода успоставља се тзв, принудни режим рада електране. Квота горње воде одржава се између 69 и 69,5м, а тад је спуштена квота за тих 6,5м. То значи да ми више немамо ниаквог утицаја на прилив осталих река у Дунав, и самог Дунава, што значи да Дунав захваљујући свој својој брзини истиче као да не постоји хидроелектрана - каже Благојевић и додаје:

"Ми смо у том случају одржавали квоту 63,00. Зна се, по питању течности, све што уђе мора да изађе, а захваљујући тој брзини он је ишао том брзином којој је ишао. Ми више горе, стварно нисмо имали утицај."

Највећи трговински пакт икада: ЕУ и Јапан склапају историјски договор! (ФОТО)

Хидроелектране "Ђердап 1" и "Ђердап2", које су у саставу Електропривреде Србије у укупној производњи електричне енергије у Србији учествују са око 20 одсто.