Баве се пчеларством и зарађују ТРИ просечне ПЛАТЕ месечно: Ковачевићи открили рецепт за породични бизнис
За трочлану породицу Ковачевић из Црне Баре, код Богатића, раде пчеле у 300 кошница. Немају других извора прихода и пристојно живе од продаје меда, али већ на почетку домаћин Драгорад разбија илузују да су у пчеларству слатки и мед и паре
Као у сваком другом послу, тврди он, не може да се заради без проливеног зноја, а у овом је исто, ако не и важније - знање.
- Због тешког живота и безнађа многи, не знајући где да зараде неки динар, определе се за пчеларство и очекују да ће се брзо обогатити. Као пре неколико година када су лјуди чули да се може зарадити од малина, па се онда малтене сви залетели да их саде. Не може то тако. У пчеларству је потребно бар двадесет година улагања и учења да би се солидно зарађивало - каже Ковачевић.
Како су нове генерације утицале на тржиште: Најгоре прошла омиљена српска ХРАНА
Ковачевић је задоволјан што од меда и других пчелињих производа његово домаћинство живи као да сво троје примају лепе плате. Драгорад је рекао да свако од њих заради једну просечну плату у Србији, што им је сасвим довољно за солидан живот. Чак је и син Никола, иако је завршио факултет, уместо да потражи посао, одлучио да остане у газдинству и посвети се породичном бизнису. Годишње произведу између пет и десет тона меда, тону и по полена и око хилјаде матица и три стотине ројева пчела.
У пчелињаку раде током целе године, у сезони врцања без одмора и ноћу, а кратак "годишњи одмор" имају само зими.
Српски мед, посебно багремов, веома је цењен у Европи и свету. Осим у Немачку, Норвешку, Велику Британију, извози се у Јапан и САД.
На светском тржишту нема доволјно меда, па Ковачевић сматра да је велика штета што српски пчелари осим субвенција приликом набавке кошница и опреме не примају подстицаје које би искористили да повећају производњу. Позитивно је, каже, што све више лјуди гаји пчеле и тиме "крпе" породични буџет, али је, наводи, можда последња прилика да држава и локане самоуправе почну више да помажу пчеларима.
Добре вести за Србију: НЕЗАПОСЛЕНОСТ НИКАД МАЊА, а БДП само РАСТЕ!
- У Мачви се годишње произведе око сто тона меда, а могло би много више. Годинама сам био председник Удружења пчелара и покушавао да са општином заједно радимо на томе да од малих произвођача направимо велике и озбилјне. Све се завршило на обећањима да ће у буџету бити обезбеђена подстицајна средства - каже Ковачевић.
Од меда би, сматра он могли још више да се зарађује када би цене биле стабилније, што је велика мука и повртара и сточара. Откуплјивачи који извозе мед ове године су плаћали "багрем" 3,7, а "сунцокрет" 1,8 евра, док се на пијаци и код куће килограм продаје по 700 динара.