НЕМАЧКА ТРАЖИ 260.000 РАДНИКА ГОДИШЊЕ: Ово су најтраженија занимања
Потреба за радном снагом у Немачкој ће се у раздобљу 2017-2035. смањити за готово 1,13 милиона.
Дигитализација ипак, не укида онолико радних места колико се то мислило - многи послови нестају, али се зато отварају нови, врло захтевни. Све то са собом доноси и веће досељавање у Немачку – из Европске уније, али и из трећих земаља.
То је закључак најновијег истраживања Фондације ''Бертелсман'' под називом "Досељавање и дигитализација", пише Дојче Веле.
Аутори истраживања прогнозирају да ће се у будућности чак око 80 одсто додане вредности у прерађивачкој индустрији, као и у сектору услуга, остваривати на дигиталним темељима.
Посебно масовна би требала да буде дигитализација машина у прерађивачкој индустрији – машине којима ће људи у будућности само условно управљати. Притом ће компаније бити приморане да осигурају ИТ сервис за те машине, и то по врло високим ценама.
Истовремено, компаније ће морати знатно више да улажу у додатно образовање и обуку.
Аутори оцењују да немачко тржиште није довољно припремљено за такав развој.
- Највеће уско грло тренутно је недостатак висококвалификованог кадра. Већ сада је потражња за високообразованим особама далеко већа од понуде. Тај тренд ће наставити и идућих година - наводи се.
У глобалу, потреба за радном снагом у Немачкој ће се у периоду од 2017. до 2035. смањити за готово 1,13 милиона. И то је умерени пад, оцењују аутори овог истраживања и истовремено наглашавају да ће се повећати потражња за стручњацима и специјалистима.
- Насупрот томе, изгледи за нискоквалификоване раднике већ данас су врло неповољни. Тако је у четвртом кварталу 2017. године за 421. незапосленог с ниском стручном спремом било понуђено само око 100 слободних радних места - пише Дојче Веле.
Изазов се, оцењују аутори, може решити само досељавањем, и то само уколико годишње у Немачку буде долазило око 260.000 људи.
Посао за 400 најбољих ђака медицинске школе
Међутим, квалификације оних који тренутно долазе не задовољавају будуће потребе немачке привреде. У последњих осам година миграције радне снаге из трећих земаља су више него удвостручене, али је притом од људи који су у 2017. дошли у Немачку из земаља које нису чланице ЕУ више од трећине њих било без стручне квалификације.
Око 65 одсто људи из земаља из којих највише долазе азиланти, раде на помоћним пословима.
Досељавање би, међутим, морало задовољити квалитативне захтеве тржишта рада, јер, оцењују аутори истраживања, само имиграција људи с одговарајућим квалификацијама омогућава њихову брзу интеграцију на тржиште рада и спречава недостатак квалификоване радне снаге.
С друге стране, миграција неквалификованих особа представља проблеме за обе стране. Њен резултат су „досељеници који не могу да пронађу (адекватан) посао и компаније које не могу да наставе да попуњавају слободна радна места".