Отишао је у Немачку да ради и брже-боље се вратио: Радио сам 16 сати дневно, а то није НАЈГОРЕ!
Ево зашто је одустао
Вид Банић, школовани столарски техничар из Вировитице, попут многих је из Хрватске трбухом за крухом отишао у иностранство, тачније у Немачку. Но, како пише Вировитички лист, тамо није пронашао "обећану земљу" већ је открио да је и тамо срећа уско везана у примања.
ГРАДИЋ У НЕМАЧКОЈ ВАС ЗОВЕ: Има посла, требају нам људи
- У иностранству зависи који посао радите, јесте ли сами или имате породицу. Све то утиче на то хоћете ли с послом напољу бити задовољни или ће вам он бити разочарање, као што је мени, рекао је Банић.
Вировитичанин је четири месеца као достављач пакета радио у немачким градовима Hannoveru и Карлсрухеу. До посла је дошао путем једне агенције која служи као хрватски посредник између домаће радне снаге и немачких фирми.
- У просеку сам имао око 200 до 250 пакета и радио око 16 сати дневно - рекао је Банић.
Комби за доставу је возио сам, комуницирао је с клијентима на немачком, а мобилни телефон му је био укључен 24 сата на дан. Заједно с колегама радницима живео је у трособном стану. Сваки од шесторице плаћао је по 200 евра месечно за смештај. Самоме, остајало је за животне потребе.
Међутим, када је пожелео да с њим дођу да живе супруга и двоје мале деце израчунао је да му плата коју зарађује као достављач пакета неће бити довољна за живот.
Амазон запошљава: Потребно нових 50.000 радника у САД
- Станарина је у Немачкој јако скупа, за нас четверо требало би нам око хиљаду евра само за станарину с режијама, а моја се плата у најбољем случају креће до 1400 еура. Супруга, која у (Хрватској) има сталан посао, будући да је мајка двоје дјеце која још не иду у школу, у Немачкој може радити само на пола радног времена, односно највише четири сата. Живети само од моје плате, не би нам било довољно - објашњава Банић. Он објашњава да поред тога што би цео дан био ван куће са том платом породица не би могла да преживи.
Породица Банић је стога одлучила да свој живот настави у Хрватској. И нису били једини. С Видом се у Хрватску вратило и двадесетак других колега, махом породичних познаника.