Улагања ће вам се вратити ТРОСТРУКО: Узгој овог воћа исплатив је и на само једном хектару
Зарада већ прве године
Садња јагода доноси зараду већ прве године, а почетна улагања се брзо враћају са чак троструко већим приходима.
Прочитајте и:
Нема воћке која доноси бржу зараду и мања улагања од јагоде па све више пољопривредника креће у овај бизнис. Почетак додатно олакшава и то што није потребна велика површина, људи могу да живе и од 50 ари под засадом јагода. За почетнике је увек савет да не иду на веће парцеле, јер је један хектар у првој години већ озбиљан залогај.
Јаков Томић из Суботице ови послом бави се осамнаест година и каже да већ у првој години када се подели зарада месечно од пола хектара јагода може да се приходује од 200 до 300 евра, друге године када су далеко мања улагања зарада се барем удвостручује. Но да би се тако стварно и десило, откупна цена мора бити виша од 150 динара за килограм.
- Да би опремили један јагодњак од пола хектара од наводњавања кап по кап, преко пластеника и млач фолија, до садница и ђубрива, за пола ара вам треба око 6.000 евра. Но већ прве године можете да имате пун род, неких 12-15 тона, и ако вам откупна цена није испод један евро, него је рецимо као прошле године 180 динара или чак више од 200 динара, зарадићете од 10.000 до 13.000 евра. Већ друге године улагања у један јагодњак од пола хектара падају на око 2.000 евра - рекао је Томић.
Министарство пољопривреде враћа од 40 до 55 одсто инвестиција у пластенике и заливне системе. Субвенционише се и садни материјал, али је проблем што садница јагоде у Србији готово да нема, па произвођачи углавном увозе из страних расадника, за неке воћари тврде да су лошег квалитета, односно да има бољих, али се они не субвенционишу. Извезе се готово 80 одсто рода, добар део у Русију, али и у средњоевропске земље. Проблем је што од ове године прописи захтевају да извозници имају хладњаче од минимално 500 тона па се смањио и број оних који могу да продају страним земљама своје плодове. Постоји више од 10.000 сорти јагода, а код нас су популарне клери, алба, квин елиза, мис, зенга зенгана и елсанта.
- Од почетка марта до зиме јагодњак тражи да сте стално у њему, а један засад траје највише четири године. Почетницима саветујем да крену од мањих количина, као и ја. Засадио сам прво 20 ари јагода, данас имам више од три хектара. Половину продам на пијацама, остало иде у извоз. Пласман је увек обезбеђен. Још једна добра околност у послу је што таман када се завршава берба јагода на Медитерану, почиње код нас у мају, и имамо веће шансе на европском тржишту - изјавио је Јован Глигоријевић, воћар из Смедерева.
Стручњаци саветују воћарима да не прибегавају расади из сопствених живића, јер ти родови неће задовољити потребан квалитет.
Једнородне сорте, а њих је највише, сазревају у мају и у прве две декаде јуна. Двородних сорти је врло мало. Рађају два пута годишње и то у мају и јуну, и почетком септембра, па све до појаве првих мразева. Сталнорађајуће сорте јагоде непрекидно рађају током вегетације и то од средине маја па до појаве првих јесењих мразева.