УЗГОЈ ЕГЗОТИЧНОГ ВОЋА И ПОВРЋА У БиХ: Башта за целу Европу
Бањалучанка Милка Тамамовић годинама се бави узгојем органског егзотичног воћа и поврћа
Њене производе можете наћи на Facebooku под именом “Органико”, а између осталог производи разне врсте батата (слатког кромпира), кивано, плави кромпир, чили паприке, неколико старих сорти кукуруза…Милка Тамамовић каже да се задњих двадесет година интересује за еколошко гајење биљака, а толико траје И њена љубав према необичним и егзотичним биљкама.
То је нешто што не можемо наћи у понуди на нашим пијацама, гдје је све прилично оскудно. На пијацама се продаје 4-5 врста парадајза и паприка, 2 сорте пасуља, неколико сорти кромпира и то је све од увозног холанског сјемена. Што се тиче лука и купуса ми познајемо 3-4 врсте, а и остала понуда нам је оскудна. Имајући то у виду, као и жељу да сама пробам више врста јестивог биља почела сам сама да узгајам необично воће и поврће. Сјемена сам доносила са путовања, куповала сам га путем интернета, мијењала и лагано скупљала”, прича за БУКУ Милка Тамамовић.
Она каже да сада производи воће и поврће углавном за потребе њене породице, али има и неколико култура које продаје попут батата, тикве кивано, плавог кромпира, чили паприка, старих сорти кукуруза (црни, сиви, шарени), стевие, неколико врста пасуља и целера, као и разних салата, попут мини салате разних боја, облика И укуса.Да имам боље услове, више земље, пластеник и минимум механизације било би ту још пуно пуно биљака", прича Милка Т. и додаје да су у њеном врту бољке са свих страна свијета, из Русије, Украјине, Авганистана, Источне Азије, Кине, Кореје, Перуа, Мексика, Италије, Француске, Индокине, као и из разних афричких земаља
ДРЖАВА ПОМАЖЕ ПОЉОПРИВРЕДНИЦИМА: Уколико желите нови трактор, плаћате само пола цене
ОДЛИЧНИ УСЛОВИ ЗА ГАЈЕЊЕ ВОЋА И ПОВРЋА
Милка каже да ми имамо одличне услове за гајење разних биљака, јер имамо четири годишња доба, различите врсте земље и различите надморске висине што даје пуно могућности.“Херцеговина је прави мали рај само да има воље ми бисмо могли да производимо све за потребе нашег становништва и да престанемо да увозимо воће и поврће, али и да значајно извозимо, да будемо башта за цијелу Европу и да многе земље снабдијевамо многим количинама воће и поврћа које се увозе из тропских земаља”, истиче наша саговорница.
Милка Тамамовић каже да на нашој земљи можемо гајити на стотине лиснатих биљака, разних купусњача и салата, десетине сорти диња, лубеница, парађза, затим много врста воћа, јер за њих треба мало више времена, али и то није проблем јер вријеме прође, а воће остаје. Као занимљиве издваја каки јабуке, nachi крушке, киви, асемина банана, папаја, гуава, маракуја, а гоји ће ускоро постати домаће воће, јер их људи масовно саде. Ту су и вишегодишње биљке као што је рабарбара, шпарога и друге.
Како Милка гаји егзотичне биљке, питали смо ју како воће и поврће преживи зиму, на што она каже да се неке сорте морају морају мало заштитити до снијега, а кад падне снијег он их чува. Одрежене биљке подносе веће минусе, неке се у прољеће обнављају уколико мало страдају, межутим постоје бољке које се на 3-4 мјесеца морају сконити у топло.Милка напомиње да минуси могу нашкодити и нашим биљкама попут шљиве или кајсије.
ЛУКАВОСТ БЕЗ ГРАНИЦА: Ових 10 подвала трговаца могу вас оставити БЕЗ ДИНАРА у џепу!
ШТО ЕГЗОТИЧНИЈЕ, ТО БОЉЕ
Нашу саговорницу питали смо које егзотично воће и поврће она највише преферира, на то она одговара: што егзотичније, што укусније и што важније за нађу прехрану, јер те намирнице недостају у нашој исхрани.Што више буде било биљака које могу да задовоље наша чула више ћемо се окретати правилној исхрани, онако како би и требало да се хранимао. Што више свјежег и квалитетног воћа и поврћа као живе хране, а што мање меса, индустријских прерађевина, односно, мртве хране која нам трује и разара ум и тијело.
Треба размишљати о том шта нас је снашло. Зашто је оволико болесних свуда око нас, зашто су људи депресивни? Има пуно разлога за то, али је недостатак запослења и лоша исхрана су ипак највећи узрок. Ако само почнемо производити храну, обрађивати запуштену земљу и тако запошљавати наше незапослене и производити здраву храну ријешили бсмо и највеће наше проблем”, истиче Тамамовић Милка.Она додаје да то није недостижно и немогуће, јер она не заговара бајке, али многи су слијепи да то виде.
“Многи људи једу у елитним ресторанима и не размишљају о храни која је испред њих, не знају одакле долази, како је гајена или слично. Међутим, чини ми се да је буђење народа почело и све више младих почињу сами гајити своје поврће и воће, уче и старији, али то је процес који ће трајати и иде узлазном линијом, али све то треба омасовити. Страни инвеститори неће донијети никакав џабни новац, ‘душу ће нам узети’, зато ми требамо сабрати властите снаге и ресурсе и произвести довољно хране за нас, али и извоз. Будите сигурни да је свијет гладан здраве и чисте хране и спреман је да добро плати за њу”, истиче наша саговорница.
Милка додаје да ми имамо потенцијал, имамо много запуштене празне земље, много незапослених, а поље које је пуно не би смјело бити срамота.Бити ‘сељак’, произвођач хране, то је веома племенито и захвално занимање које пуни душу, мало умара тијело, али и бистри и ослобађа ум. Ако се дружите са природом нећете имати потребе за мучење у спарним и загушљивим теретанама, неће бити депресије, високог притиска, дијабетеса и још подоста невоља које прати наше становништво”, истиче Милка Тамамовић.
ШПАНСКИ ВЕТАР ОБАРА РЕКОРДЕ: Становници Ел-Хиера ОТКРИЛИ како да УШТЕДЕ на рачунима за струју?
ПРОДАЈА ДОБРО ИДЕ
Што се тиче продаје њеног воћа и поврћа Милка каже да она није проблем, јер је све више људи имају потребе за необичним и веома корисним биљкама, а још кад је ријеч о чистој производњи, без хемије, онда продаја није проблем. Межутим, она каже да је потребна већа производња И да има мјеста за још пуно произвођача оваквог и сличног асортимана. Људи, прича Милка, траже све, прије свега сјеменке и расад, а затим поврће као што су тикве, блитва, салата, батат, киванао, плави кромпир, па до свих осталих егзотика. Искуство је показало да купци прво траже мало да пробају одређене производе, навикавају се на укусе, али онда постају страствени љубитељи тог воћа или поврћа.
Када су у питању цијене код Милке Тамамовић батат бијели, жути и наранџасти на пријесеку кошта 6 КМ, љубичасти 10 КМ, плави кромпир 5 КМ, ријетки пасуљи 15 и 20 КМ, горка диња у сезони 15-20 КМ, стевија 100 гр.20 КМ, чили прах веома љут (од паприка високо на скали љутине од 100 000- 500 000 сковила),100 гр је 20 КМ…Што се тиче планова Милка каже да ће настојати да посије и гаји што више биљака, да би обогатила понуду новим врстама, а жели И да наговори што више људи да узму свој живот у своје руке и сами постану произвођачи властите хране за себе и друге.