НЕЋЕ СВИ ИМАТИ ПРАВО НА МАЊЕ РАТЕ КРЕДИТА: Уколико спадате у ову групу људи можда ваш захтев буде ОДБИЈЕН

банка / Извор: Профимедиа

Ново правило по коме вам банка може смањити месечну рату за двадесетак одсто, ступа на снагу у понедељак.

Право на олакшице, сигурно међутим, неће моћи да добију сви грађани који имају потрошачке или кеш кредите, јер ће о томе искључиво одлучивати банке понаособ, а у зависности од тога колико сте претходно били уредан клијент у отплати, у каквој фирми радите, да ли је делатност којом се бавите погођена епидемијом....

У ЦРНОЈ ГОРИ ТУРИСТИЧКИ ПРОМЕТ ОПАО ЗА 92 ОДСТО: Сезона је пропала, плаже без гостију

УПРАВО ОБЈАВЉЕНИ РЕЗУЛТАТИ: Србија забележила раст од ПЕТ ОДСТО, најбоља у региону

ДОБРА ВЕСТ ЗА СВЕ УМЕТНИКЕ: Сви ће добити 30.000 динара, а ово су детаљи и услови конкурса

Право на нове олакшице у старту не постоји на стамбене кредите и дозвољени минус. Имајући у виду, међутим, да готово сваки грађани у просеку има бар по један кеш кредит, јасан је значај могућности да смањите рату. Нове одлуке НБС нису, међутим, обавезујуће за банке, а то значи да ће банкари о одобрењу додатних олакшица одлучивати од случаја до случаја.

Један од главних фактора биће процена ризичности клијента.

- Процена ризика у банкама је клизна ствар и усклађује се са ситуацијом, али питање је увек исто – да ли клијент може да врати позајмљени новац? Зато банка мора детаљно да види у којој фирми човек ради, да ли је фирма стабилна, да ли јој прете проблеми који се очекују не само код нас, него у целом свету. У том делу би данас вероватно био већи акценат него иначе, на дубљој процени запослења - објашњава Душан Узелац, економиста и оснивач портала "Каматица".

Како објашњава, највише тога се везује за фирму, а не за човека.

Новац - динари / Извор: Профимедиа

- Банку у тој причи занима само да ли ће имати проблем или неће - наводи он и напомиње да се ту већ назиру тешкоће и једна апсурдна ситуација - да ће клијенти којима у овом тренутку највише треба рефинансирање вероватно најчешће бити одбијени управо због ситуације у којој се налазе.

Како кажу банкари, то подразумева уредан извештај Кредитног бироа, односно редовност у отплати свих обавеза и кредита (стамбених, готовинских, потрошачких кредита, кредитних картица...), не само у банци од које клијент тражи продужетак отплате, него и у свим другим банкама, ако има више различитих текућих рачуна или позајмица.

Тако је, рецимо, велика вероватноћа да ће клијент који има стамбени кредит у банци већ 10 година и редовно га отплаћује, без кашњења месечних рата, бити позитивно оцењен, односно да ће му банка одобрити пролонгирање отплате, на пример, кеш или потрошачког кредита.

Такође, значајан "плус" приликом процене клијената, посебно у тренутно нестабилној и неизвесној ситуацији , биће редовни месечни приходи и релативно сигурно радно место.

Зато ће ригорознију контролу сигурно пролазити запослени у малим и средњим предузећима, породичним фирмама или предузетници, у односу на раднике у великим компанијама и фабрикама које су наставиле редовно да раде у протеклих неколико месеци.

Једна група под посебном лупом

Ако сте у претходном периоду већ повремено каснили са уплатом рате или сте запослени у некој од делатности које су тренутно међу најугроженијима због корона кризе - туризму, угоститељству, хотелијерству или саобраћају - већа је вероватноћа да ће вам банка одбити захтев за продужетком отплате.

Како се нендавно писало, поједине банке већ су направиле списак делатности чијим радницима не одобравају зајмове. На истој листи су и ризични клијенти из угла величине компаније у којој раде, дужине запослења и историје у банци.

На такозваној црној листи је седам ризичних делатности у којима ради најмање 20.000 људи. Реч је о секторима који су у потпуности искључени из активности кредитирања становништва.

На првом месту су хотели, а на другом туристичке агенције. Следе аутоиндустрија и добављачи, затим сектор продаје аутомобила и фирме које се баве рента-каром. Последња два ризична сектора, за чије раднике нема кредита, су међународни путнички саобраћај и предузећа која се баве искључиво увозом и извозом.

Пољопривредницима до сада исплаћено 28,5 милијарди динара: РЕАЛИЗОВАНО ПРЕКО 90 ОДСТО АГРАРНОГ БУЏЕТА