Срби потроше највише дрва у региону: Огрев јефтинији од дрвета, али то није једини разлог
Потражња двоструко већа, него прошле године
У већем делу земље потражња за огревним дрветом је, кажу, двоструко већа него лане. То не чуди, јер је грејање на дрва годинама најјефтиније. Стручњаци кажу да би могло бити и 20 одсто јефтиније да се правилно користи.
Према проценама, трећина домаћинстава се греје на чврсти огрев и то све више на дрва, јер су и јефтинија и чистија од угља.
Прочитајте и:
У трагању за јефтинијим грејањем поједини су одјавили грејње из топлана и вратили се огревном дрвету. Грађанима је исплативије и од струје и гаса.
- Може да купи три метра, може да купи пет метара, може три-четири пута на рате, а гас не може да се плати на рате, већ мора сваког месеца од редовног примање и то му је крај - каже Зоран Урошевић из Јагодине.
И рачуница Агенције за енергетику показује исплативост, ако домаћинство има савремени шпорет, који ефикасније греје, и ако цена огревног дрвета не прелази 4.500 динара.
- Уколико неко прелази са централног грејања, где се грејао цео стан и плаћао за цео стан и сада користи дрво где ће грејати једну или две просторије, дефинитивно ће га много мање коштати, али ће имати слабији квалитет грејања - објашњава Аца Вучковић из Агенције за енергетику.
Истраживања потврђују да Србија у поређењу са земљама региона најнеефикасније користи огревно дрво и количински га највише троши, јер се ложи сирово дрво, пуно воде.
Стручњаци саветују грађане да купују огрев у мају и априлу, када су цене најниже.
Гарантована пензија од 1.000 динара по години стажа
- Домаћинство, када би користило само просушено дрво које је стајало шест месеци и дуже, потрошило би негде између 16 и 21 одсто мање дрвета, у односу на домаћинства која користе сирово дрво - напомиње професор Бранко Главоњић са Шумарског факултета.
Због веће тражње расте и нелегална сеча шума. Од почетка године само у шумама којима газдују "Србијашуме" бесправно је посечено пет хиљада кубних метара.
Највише крадених дрва из приватних шума има у промету на територији Крагујевца, Врања, Књажевца, околине Београда и на правцу од Лознице ка Шапцу.