Хипатија (370-415)
О њој су говорили све у суперлативу: да је добра мајка и сестра, предани учитељ, истакнути математичар, астроном и физиолог. Као неприкосновеном вођи неоплатонске школе у Александрији, то јој је и дошло главе. Хришћани су је брутално убили мислећи да се она противи ширењу ове религије и тиме окончали славно раздобље александријске библиотеке.
Прва жена математичар, филозоф и астроном, Хипатија, била је ћерка и ученик Теона из Александрије. За њу се тврди да је написала коментаре о првих шест књига Диофантусове „Аритметике“, као и коментаре о Аполониусовим „Исечцима конуса“. Од њеног оца наследила је знање из астрономских открића од КлаудијаПтоломеја и коментарисала је његова дела „Алмагест“.
Она је била, такође, неприкосновени вођа неоплатонске школе филозофије и учествовала је у последњим покушајима да спречи ширење хришћанске религије. Као живи симбол старе културе било јој је судбински предодређено да буде пион у борби за превласт у Александрији. У овом граду у Египту, који је основао славни Александар Македонски, Хипатија је подучавала у Музеју математике и филозофије, а њени часови су заинтересовали многе престижне слушаоце. Међу њима је био филозоф Синесиус од Сиребе, који је касније постао бискуп. У његовим писмима која су доспела до нас, он описује Хипатију са најузвишенијим изразима називајући је: мајком, сестром, преданим учитељем, говорећи све у суперлативу, како о њеном учењу, тако и о њеном знању и вештини.
За разлику од подршке коју је имала од овог филозофа, хришћанске вође су прогласиле Хипатијину неоплатонску филозофију као јерес. Њена позиција у Александрији била је све више угрожена и због њеног пријатељством са Орестосом, римским гувернером који је могао једини равноправно да се супротстави Кирилу, бискупу од Александрије. Бискупови следбеници су ширили гласине да Хипатија окупља огромне масе људи на својим предавањима где под окриљем школе шири паганизам.
Погледајте и:
Хатшепсут (XVI век пре наше ере)
Када се једног дана враћала кући са часова, пресрела ју је руља разузданих религијских фанатика који су је живу одрали шкољкама острига, искидали је на делове и бацили је у ватру. Хипатијином смрћу завршена је дуга славна историје грчке математике. Уследиће затим, један мрачан период који ће бити окончан тек у XVI веку, у време хуманизма и ренесансе.
Хипатија симболично представља продор жена у свет науке. Цео свој живот посветила је астрономији, математици и филозофији. Захваљујући оцу који је, такође, био математичар и филозоф, и који јој је омогућио да се школује у Атини па да касније дође у Александрију, успела је да израсте у правог гиганта античке мисли и науке, не само као теоретичар већ и као практичар. Сама је, рецимо, израђивала астрономске справе и табеле. Својим знањем, елоквенцијом, скромношћу, скромношћу, упорношћу и лепотом задивила је све учене људе онога времена, а и данас се налази у самом врху великана који су својим делом мењали свет.